U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima, nezaposlenima i siromašnima. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Ljudi sa psima čekaju ispred stare zgrade u Minhenu. Unutar zgrade je hladno, ali vlada prijatna atmosfera. Volonteri udruženja „Hrana za životinje“ okačili su po zidovima fotografije i naslikali šarene pseće šape. Na stalažama je naslagana hrana za domaće životinje. Suzane M. upravo je podigla svoju člansku kartu sa kojom ima pravo na sedmično sledovanje hrane za svog ljubimca. Na karti se nalaze podaci o rođenju njenog psa, bolestima, vakcini, količini hrane kao i datum kada je Suzane ostala bez posla. Volonterka Silvija Menge, koja izdaje hranu, pozdravlja vučjaka Lilu koja nestrpljivo povlači svoj povodac. „Šašava je“, kaže Silvija. Lila pokušava da dohvati pseće slatkiše koji se nalaze iza tezge. Silvija Menge sa strankama razgovara opušteno i pokušava da ih oslobodi straha. Prijatna atmosfera bar na trenutak ublažava svakodnevne brige vlasnika domaćih životinja. „Sada bih htela nešto iz ovog lonca“, naručuje Suzane M. u ime svog psa. ...

Čitanja: 175

BEOGRAD - Odbornici Skupštine grada trebalo bi da na sednici koja je zakazana za četvrtak, usvoje niz odluka koje će omogućiti da PKB, Zoo-vrt, EDB – „Javno osvetljenje” i „Elektrodistribucija – izgradnja” postanu preduzeća kojima će ubuduće upravljati grad Beograd. Ugovor o prenosu osnivačkih prava PKB-a sa republike na Grad potpisan je u maju ove godine. To preduzeće tada je postalo deo gradskog sistema, a prema najavama gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa vrlo brzo će poslovati pozitivno i profitabilno. Grad će pomoći PKB-u da, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede stane na noge. Zoološki vrt će takođe postati gradsko preduzeće. Naime, to preduzeće je podržavljeno odlukom Vlade Srbije i sada je društvo sa ograničenom odgovornošću i time je postalo privredni subjekt. Nedavno je Vlada donela zaključak kojim se slaže da se osnivačka i upravljačka prava Zoo vrta sa Republike prenesu na Grad Beograd. Zoo vrt će ostati na tvrđavi, a kako je gradonačelnik Đilas najavio, već je izvesno njegovo proširenje na Donji grad. EDB Javno osvetljenje je u prvom kvartalu 2010. godine, pored poslova redovnog održavanja mreže u Beogradu, izgradilo i 30 novih ...

Čitanja: 182

Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su, kada je reč o voću, dominirale jabuke, kruške, mandarine, kao i crne i bele sorte grožda, dok je znatno slabija bila ponuda šljive, breskve i nektarine, objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared", "zlatni delišes", "jonagold", "greni smit", "jonagored" i "melrouz", dok je ponuda "ružicastog delišesa", i "mucua" bila prosečna. Najčešća prodajna cena jabuka na kvantaškim pijacama iznosila je od 35 do 42 dinara po kilogramu, dok je na zelenim pijacama dominirala cena od 60 dinara, kao i u septembru. Ponuda i tražnja krušaka za ovaj period godine bila je uobičajena, a najzastupljenije sorte bile su "abata fetel" i "viljamovka". Najčešća cena tog voća bila je 100 dinara za kilogram, što je za 20 dinara više nego u septembru. Veleprodajna cena belih i crnih stonih sorti groždja varirala je od 70 dinara na kvantašima, do 80 dinara po kilogramu na zelenim pijacama. Dosta dobra ponuda mandarina, kako u veleprodaji tako i maloprodaji, uslovila je pad dominantne cene tog voća, pa se ...

Čitanja: 364

Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže, što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene, upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. Ta površina odgovara površini Republike Irske, podsetila je agencija Rojters. Kao rezultat, dodatna količina biogoriva, koju će EU trošiti tokom sledeće decenije, proizvodiće izmedju 81 i 167 odsto više ugljen-dioksida nego što će emitovati fosilna goriva, ukazano je u izveštaju devet ekoloških grupacija koje su analizirale zvanične podatke o ciljevima EU za dobijanje 10 odsto ukupne količine goriva za saobraćaj iz obnovljivih izvora do 2020. godine. Energetski tim Evropske komisije, koji je postavio taj cilj je, medjutim, izračunao da će najveći deo zemljišta potrebnog za proizvodnju biogoriva, biti dobijen rekultivacijom napuštenog poljoprivrednog zemljišta u EU i Aziji, što će minimizirati uticaj biogoriva na klimu. Ove godine su se pojavile nove naučne činjenice koje dovode u sumnju održivost tog cilja od 10 odsto, ali energetski zvaničnici EU tvrde da će samo oko dve trećine tog cilja biti ostvareno putem biogoriva, dok ...

Čitanja: 281

Opštinsko veće Lajkovca uputilo je lokalnom parlamentu predlog da se od 1. januara 2011. godine prekinu radovi na eksproprijaciji zemljišta za potrebe daljeg širenja ugljenokopa Tamnava zapadno polje, na teritoriji sela Mali Borac, Kobalj i drugim. Kao razlog za ovakvu odluku Dušan živanović, predsednik Skupštine opštine Lajkovac, u izjavi Tanjugu navodi da rudarski basen Kolubara nepoštuje ranije prihvaćene obaveze i dalji produžetak sporazuma o investiranju, sve do završetka eksproprijacije uglja na teritoriji lajkovačke opštine. U Skupštini opštine Lajkovac kažu da REIK Kolubara po raznim osnovama duguje ovoj opštini više od 200 miliona dinara, a samo u ovoj godini više od 100 miliona dinara. To ima za posledicu, kako je naglašeno, ugrožavanje nastavka radova na izgradnji osnovnih škola u Lajkovcu i Jabučju, sportske hale u Lajkovcu, dogradnju obdaništa i izgradnju komunalnih objekata, a to sve utiče i na dolazak investitora na teritoriju ove opštine. Prestanak radova na daljem izvršenju eksproprijacije zemljišta za potrebe ugljenokopa Tamnava zapadno polje, sa kojeg se godišnje iskopa čak polovina ukupne količine uglja potrebnog za proizvodnju struje u Srbiji, imala bi nesagledive posledice, upozoravaju u SO Lajkovac. ...

Čitanja: 261

VALJEVO - Nezadovoljni ponašanjem mlekara, kojima svakodnevno isporučuju blizu 200.000 litara mleka, proizvođači iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga dogovaraju se o izgradnji zadružne mlekare, izjavio je Nikola Radulović, direktor Centra za stočarstvo u Lajkovcu. Prema njegovim rečima, zadružna mlekara bi okupila sve proizvođače mleka iz regiona, koji bi joj ubuduće prodavali mleko, ali i zajednički odlučivali o svim važnijim pitanjima - od proizvodnje, plasmana i cena, do unapređivanja proizvodnje i povećanja zapata krava, rekao je on. Centar za stočarstvo u Lajkovcu već decenijama, zahvaljujući nekadašnjoj zemljoradničkoj zadruzi u tom mestu, koja je imala i svoju mlekaru, postižu natprosečne rezultate u odgoju goveda simentalske rase i proizvodnji mleka. Samo na teritoriji koju pokriva taj centar preuzme se svakodnevno više od 50.000 litara mleka. Budući akcionari će ponuditi saradnju mlekarama u Šapcu, Beogradu, Vindiji iz Varaždina i drugima kojima sada svakodnevno isporučuju mleko, naveo je Radulović, koji kaže da se, samo što su razgovori o osnivanju i planovi da se podigne regionalna zadružna mlekara počeli, već javljaju firme iz Izraela, Kanade i drugih zemalja koje su spremne da investiraju u izgradnju i ...

Čitanja: 214

U odnosu na „Vilamet“ i „Miker“, daje veći prinos i imača čvršće, atraktivne crvene plodove. Za razliku od „Mikera“ rodne gračice su čvršće i uspravnije, a zbog dužine, u zasadu je potreban poseban naslon od dvojnih redova žice. Sazreva pet do deset dana nakon „Vilameta“. Plodovi su slatki, aromatični i dobro se čuvaju. Jednoroda sorta „Tjulamin“ („Tulameen“) ima dobre izglede da se proširi u našim malinjacima. U odnosu na „Vilamet“ i „Miker“, daje veći prinos i imača čvršće, atraktivne crvene plodove. Sazrevaju pet do deset dana nakon „Vilameta“. Slatki su, aromatični i dobro se čuvaju. Mogu da se prerađuju, zamrzavaju i koriste za desertna pakovanja. U vreme zrenja, čak i na temperaturama preko 30 stepeni, „Tjulamin“ je manje osetljiv na ožegotine od drugih sorti. Zbog nešto dužeg perioda sazrevanja, ne odgovara mu mehanizovana berba. Samooplodna je sorta i razvija bujne izdanke. Za razliku od „Mikera“ rodne gračice su čvršće i uspravnije, a zbog dužine, u zasadu je potreban poseban naslon od dvojnih redova žice. Stručnjaci ističu da je ova sorta donekle otporna prema prenošenju virusa kržljavosti maline preko polena, ali ...

Čitanja: 99

Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca, kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods), koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine, izbacila na tržište sok sa tom aromom. "Slanina je čudo, osmo čudo sveta“, kaže direktor marketinga kompanije, Majk Spir. On je objasnio da se sok nije pojavio slučajno, već nakon detaljnog istraživanja šta kupci žele. "Otkrili smo stotine hiljada ljudi koji na internetu, raznim forumima i društvenim mrežama, raspravljaju o slanini. Takođe, ustanovili smo da na netu postoji i nekoliko grupa obožavalaca slanine.“ Ako vam zvuči čudno da pijete sok od slanine, terba da znate da je ista kompanija ranije napravila i sokove sa ukusom šunke, ćuretine, graška, ali i tofua za vegetarijance. Najnoviji "slanina sok" može da se kupi isključivo na intenetu i košta oko 10 dolara.

Čitanja: 179

Srbija i ove godine može da se nada odličnim rezultatima u prinosu kukuruznih klipova. Moći će da se izveze dva miliona tona Srodne vesti * Milioni dolara od kukuruza * Lepo vreme dalo gas * Svako zrno kao zlato * Klipovi za rekord * Pošli prvi kombajni KUKURUZ, kako procenjuju stručnjaci, i ove godine može da bude glavni izvozni “adut” Srbije, koja čvrsto drži svoju poziciju u 10 najvećih izvoznika ove žitarice u svetu. Kako procenjuju u Privrednoj komori Srbije, ove godine bismo mogli da imamo 6,85 miliona tona kukuruza, za sedam odsto više nego u 2009. godini, a to će omogućiti da izvezemo dva miliona tona ove žitarice. Rekordan izvoz, inače, zabeležen je 2005. godine. Tada je izvezeno 2,1 milion tona kukuruza. Kukuruz u Srbiji je, inače, obran sa više od 80 odsto, od ukupno 1,2 miliona hektara, koliko je zasejano. Prinos je vrlo solidan i u proseku je sa hektara ubirano više od pet tona zrna. Na samom početku poslovne godine za kukuruz, u oktobru, kako precizira Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije” izvezeno je 183.000 tona ove ...

Čitanja: 84

Napitak spravljen od osušenih zelenih listova može da istopi masne naslage i ubrza proces mršavljenja, ali i smanji nivo holesterola, što je naročito važno u prevenciji dijabetesa i bolesti srca. Reč je i o jakom antioksidantu, a stručnjaci daju prednost zelenom čaju pripremljenom na tradicionalan način. zeleni-caj-v.jpg Brojne stručnjake u svetu već godinama intrigiraju blagotvorna svojstva zelenog čaja. Rezultati raznih istraživanja potvrđuju da napitak spravljen od osušenih zelenih listova može da smanji nivo holesterola, istopi masne naslage i tako ubrza proces mršavljenja, u prevenciji dijabetesa, demencije i moždanog udara igra važnu ulogu. Najviše pažnje privlači svrstavanje zelenog čaja među prirodne proizvode koji čuvaju organizam od bolesti srca i raka. Ipak, osim laboratorijskih otkrića, još nema potvrda o pozitivnom uticaju tog napitka na zdravlje ljudi dobijenih na većem uzorku. Nekoliko studija, sprovedenih na većem broju ispitanika, bilo je fokusirano na dejstvo koje zeleni čaj ima na bolesti srca i rak. Rezultati nisu tako loši, ali kao glavnu zamerku dosadašnjih istraživanja stručnjaci ističu činjenicu da su izvođena na Istoku gde je zeleni čaj deo svakodnevne ishrane, kao i riba i soja. Nedavno ...

Čitanja: 78

BEOGRAD - Berba kukuruza i vađenje šećerne repe u Srbiji završeno je do sada na 80 odsto posejanih površina, dok je žetva suncokreta i soje završena na više od 97 odsto njiva, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. "Prosečni prinosi su na nivou višegodišnjih prinosa ili nešto veći od njih", rekao je on na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. Milovanović je precizirao da se sa 1,2 milona hektara očekuje rod kukuruza od 6,8 miliona tona, što je gotovo sedam odsto više nego lane, uz prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru. Prema njegovim rečima, to je dovoljno za domaće potrebe, jer konditorskoj industriji i stanovništvu treba oko 4,4 miliona tona, dok bi za izvoz bilo raspoloživo oko dva mliona tona. U Ministarstvu poljoprivrede procenjuju da bi se se od izvoza kukuruza mogao ostvariti prihod od 300 miliona evra, što bi bilo za 100 miliona evra više od prošlogodišnjeg izvoza. Rod suncokreta, koji je zasejan na više od 170.000 hektara, procenjuje se na 386.000 tona, što je rast proizvodnje od 2,4 odsto, uz prosečan prinos od 2,2 tone po ...

Čitanja: 131

BEOGRAD - Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550.000 hektara, što bi bilo za oko 12,5 odsto više nego prošle godine. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu, jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70.000 hektara, što je za oko 3.000 hektara više nego lane, a uljana repica na oko 6.000 hektara, odnosno manje od prošlogodišnjih 15.000 hektara. Kako je dodao Milovanović, krmno bilje bi trebalo da se poseje na istoj površini kao i lane - 30.000 hektara, a ostala strna žita bi trebalo da budu posejana na oko 20.000 hektara, što je za 30 odsto manje nego 2009. godine. Pomoćnik ministra je istakao da će Ministrastvo poljoprivrede za jesenju setvu subvencionisati 150.000 tona mineralnog đubriva NPK u iznosu od 10.000 dinara po toni, kako bi omogućilo da poljoprivrednicima bude što dostupnije. Milovanović je kazao da je realno očekivati da se ...

Čitanja: 186

Izvesno je da će se i ove jeseni, kao i prethodnih godina, najveći deo površina pod pšenicom sejati van optimalnog agrotehničkog roka u oktobru, koji je protekao u berbi kukuruza, a očekuje se da će hlebno žito biti zasejano na većim površinama nego lane, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu. Predvidjena setvena površina pod pšenicom veća je nego lane i iznosi 550.000 hektara, u odnosu na prošlogodišnjih 489.000 hektara, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović predstavljajući članovima odbora informaciju Ministarstva o jesenjoj setvi ratarskih kultura i ubiranju prolećnih useva. On je istakao da su proizvodjači u Srbiji ove godine pokazali nešto veću zainteresovanost za setvu pšenice nego u ranijem periodu, zbog dešavanja na svetskom tržištu, koja su se prelila i na domaće tržište, a koja su za posledicu imala više cene te žitarice od očekivanih, uz dalji blagi uzlazni trend. Prema proceni Ministarstva poljoprivrede, ukupne raspoložive površine za jesenju setvu biće oko 676.000 hektara, od čega će ječam biti zasejan na 70.000 hektara, što je za 3.000 hektara veća površina nego 2009. Izvor: S Media

Čitanja: 147

Beograd -- Sportska hala otporna na najjače zemljotrese i olujne vetrove, delotvorna poput banje, sa planinskim vazduhom i grejanjem na sunčevu energiju. Ovo nije deo naučno fantastičnog scenarija iz daleke budućnosti, već objekat koji se gradi u Beogradu. Sala, veličine 864 kvadratna metra, uveliko se gradi za Osnovnu školu “Branko Radičević” u Boljevcima, u opštini Surčin, a njen tvorac i veliki poznavalac solarne energije Milenko Milinković, pre nekoliko godina sagradio je i prvu solarnu kuću u Beogradu. Zvuči neverovatno da solarna hala troši struju čak sedam puta manje od običnih školskih hala, a njena izgradnja košta svega 400.000 evra. To je najveći stepen energetske efikasnosti jednog objekta ne samo u Srbiji već i u celom regionu, objašnjava Milinković. “Umesto 180 do 200 kilovat sati, ova hala trošiće oko 30 kilovata. Grejaće se preko geotermalne toplotne pumpe, koja crpi vodu iz zemlje na dubini od 10 metara. Za zagrevanje sanitarne vode koristiće se sunčeva energija, odnosno sunčevi kolektori instalirani na površini hale”, priča Milinković. U hali će biti postavljeni i specijalni uređaji, rekuperatori i jonizatori, zbog kojih će klima biti kao ...

Čitanja: 191

Valjevo - Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija, valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu, osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. Da bi ova “zelena energija” praktično zaživela, potreban je ozbiljan odnos države prema alternativnim izvorima energije, a ne, kako kaže valjevski stručnjak, “birokratsko insistiranje da se samo za ideju obezbedi 26 dozvola raznih ministarstava”. Valjevo je godinama centar obnovljivih izvora električne energije. “Krušik-Akumulatori” su i pre privatizacije, kao i sada, jedini proizvođač nikl-kadmijumovih i čeličnih sinter akumulatora, dok su prvi solarni paneli proizvedeni krajem osamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj “Elind elektronici”. S obzirom na ograničene prirodne resurse i činjenicu da se razvijeni svet sve više okreće alternativnim izvorima energije, Vuletićev projekat mogao bi da bude novi razvojni pravac valjevske fabrike. Stručnjak “Krušik-Akumulatora” je, naime, na poslednjoj regionalnoj konferenciji “Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama jugoistočne Evrope” predstavio rad “Sistemi za korišćenje obnovljivih izvora energije”, ...

Čitanja: 169