Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina, Brestovik, zasad borovnice, zadruga Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina, Brestovik, zasad borovnice, zadruga Milica Lukić

Razvoj zadrugarstva u evropskim zemljama Истакнут

Аутор  dec 08, 2017

Zadrugarstvo u zemljama razvijenog dela Evrope funkcioniše na drugim osnovama nego što je to slučaj kod nas. Naime, članovi zadruge su farmeri koji su udružili celokupnu svoju imovinu i stavili je na raspolaganje zadruzi.

Tu imovinu čine:

- obradivo poljoprivredno zemljište;

- mehanizacija i oprema;

- objekti za smeštaj stoke;

- skladišta;

- hangari;

- transportna sredstva i drugo.

Broj ovako udruženih zadrugara može biti ograničen ili pak neograničen u zavisnosti od interesa članova zadruge. Pošto su udružili svoju imovinu, kako pokretnu tako i nepokretnu, zainteresovani su da zadruga posluje profitabilno.

Iz tog razloga, u samom ugovoru koji su potpisali prilikom pristupanja ovakvoj zadruzi, definisali su sve delove ugovora do detalja kako bi zaštitili svoja prava, ali i prihvatili obaveze definisane gore navedenim ugovorom.

Članovi zadruge na svojim skupštinama biraju i razrešavaju menadžment, odnosno direktora, upravni odbor i druga tela u zavisnosti od potrebe.

Poslovne odluke donosi menadžment zadruge u dogovoru sa članovima zadruge na skupštinama koje se održavaju u određenim vremenskim intervalima.

Ovakav vid zadrugarstva ima opravdanje, jer u jakoj konkurenciji koja vlada na tržištu, neophodan je radi opstanka same zadruge. Na ovaj način postaju ozbiljan privredni subjekt koji ima šansu da uspešno posluje, širi se i uvećava zaradu.

Zarada ostvarena na ovaj način deli se članovima zadruge po ugovoru sklopljenom prilikom pristupanja istoj. Takođe, menadžmentu se isplaćuju mesečne zarade.

Visina akumulacije koja se ostvari poslovanjem zadruge usmerava se na nove poslove i nova tržišta ili se pak deponuje u poslovnim bankama.

Radi ojačavanja konkurentnosti, neke zadruge se udružuju sa drugim zadrugama ili drugim privrednim subjektima odnosno trgovinskim lancima, prerađivačima radi većeg profita.

U nekim zemljama veći broj zadruga su se udružile po horizontali (bave se istom delatnošću) ili po vertikali (sa onima koji se bave drugim delatnostima) i tako čine velike konkurentne sisteme koji kontrolišu veći deo tržišta.

Takvi sistemi najčešće imaju primarnu proizvodnju, preradu, transport, maloprodaju i veleprodaju.

U ovakvim firmama nastalim udruživanjem zadruga zarađuje se veliki novac koji služi za isplatu dividende, mesečne zarade, a isto tako i za nove investicije.

Branislav Radovanović, PSSS Mladenovac                                               

Последњи пут измењено petak, 08 decembar 2017 11:10

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30