Ilustracija: Biljana Babić sa suprugom Ilustracija: Biljana Babić sa suprugom

Uzgoj mangulica - iskustvo iz prve ruke Истакнут

Аутор  dec 25, 2019

Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30