Ilustracija: Gojko Pejčinović iz Raške Ilustracija: Gojko Pejčinović iz Raške

Nema lepšeg i zdravijeg hobija od pčelarstva Истакнут

Аутор  apr 27, 2020

Gojko Pejčinović, skoro je napunio 84 godine, a aktivno se i dalje bavi pčelarstvom. Pčelinjak od 35 DB košnica, nalazi se u selu Gnjilica, pet kilometara od Raške. Smeštena u jugozapadnoj Srbiji, Raška je, zapravo, jedinstveno mesto susreta dve planine i tri reke. Ušuškana je između Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Rašku, a malo dalje i sama Raška u Ibar. Ne čudi zato što je ovaj gradić tokom godine „meta“ i polazište planinara, splavara, paraglajdista, pecaroša, skijaša, aktivnih šetača... Tu su i mnogobrojni istoričari koje naučna istraživanja često dovedu u ovaj gradić, kao i hodočasnici koji baš iz Raške kreću „dolinom srpskih kraljeva“ ili „srpskom dolinom vekova“. Tako ovaj kraj nazivaju istoričari zbog blizine nekih od najvećih srednjovekovnih svetinja - manastira Studenica, Gradac, Končul, Nova i Stara Pavlica.
Gojko za sebe kaže da je stacionarni pčelar. I dok mnogi tvrde da bez selidbe nema isplativosti pčelarske proizvodnje, Gojko navodi da zarada dolazi samo ako
je godina povoljna. Po Gojkovim rečima, svaki iskusni pčelar će vam dati savet da treba početi sa što većim brojem košnica jer je to isplativije, nego sa jednom. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće se lakše ugreje nego staro. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime.
„Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1200 dinara, što je nekima možda skupo, ali nikada ne treba štedeti na kupovini matice, ističe nas sagovornik i dodaje: Ako je matica zdrava, dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda.“
Iako poznati raščanski intelektualac, sa puno znanja koje je prenosio na mlađe generacije, za pčelarstvo se opredelio pre svega zbog hobija, a ne zbog profita. Čist vazduh, priroda i sve blagodeti raščanskog kraja, pomogli su mu da ostane zdrav i vitalan u svojoj 84 godini.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara“ ističe Gojko i dodaje: "Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje pčelarstvo nije industrijska grana. Po njegovim rečima, put do pčelarskog uspeha nije ni malo lak, ali na kraju ipak bude sladak. Na pitanje šta je najvažnije uraditi da bi postali uspešan pčelar, Pejčinović odgovara: Da bi se bavili bilo kojim poslom pa tako i pčelarstvom potrebno je uložiti znanje, vreme, novac. Kada se to spoji uspeh vam je sigurno zagarantovan.
Znanje je osnov, morate učiti iz kvalitetne literature jer ne treba se oslanjati samo na internet, tu možete pročitati svašta i dosta netačnih stvari koje vas
mogu odvesti na pogrešan put. U pčelarstvu pogrešan korak može skupo da vas košta. Pitali smo ga ima li problem sa varoom i šta koristi da bi zaštitio svoje pčele?
On nam je istakao da koristi amitraz, superstrip i oksalnu kiselinu. Pčele zimi prihranjuje sirupom i pčelinjim pogačama. Kao što smo i napomenuli ima 35
košnica od toga pola su metalne po francuskoj licenci, a ima i drvene koje je sam pravio i farbao. Raščanski kraj nije bas poznat po pčelarenju, ali Gojko pokušava da svoje znanje prenese mladima putem edukacija koje organizuje mladim pčelarima i tom prilikom poziva mlade ljude dase što više bave pčelarstvom, jer je to koristan i pre svega zdrav hobi što se može videti i po njemu. Gojko je i član Udruženja pčelara Raška koje je osnovano u periodu
između dva svetska rata u sklopu tadašnjih udruživanja u formu seoskih zadruga.
Udruženje je po prvi put osnovano 1954. godine pod nazivom „Društvo pčelara Raška“. U jednom periodu društvo je prestalo sa svojim aktivnim radom
i 1976. godine se obnavlja i od tada neprekidno rade do danas. Udruženje je član Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Imaju i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom opštine Raška, koja finansira neke godišnje projektne aktivnosti društva. Gojko je inače najstariji član ovog Udruženja.
Zbog novonastale situacije sa virusom Korona, Gojko ima problem, ne može da ide na pčelinjak, pa mu za sada ćerka Nataša obavlja osnovne radove na pčelinjaku. Pomaže mu nekada kada vrca med, ali zbog svojih obaveza nije u mogućnosti baš da se potpuno posveti pčelarstvu kao njen otac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31