Ilustracija: Bagremov med izuzetno tražen Ilustracija: Bagremov med izuzetno tražen

Da li nam preti nestašica bagremovog meda? Истакнут

Аутор  maj 24, 2019

Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513236/preti-nestasica-bagremovog-meda

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31