Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Milica Lukić

Ima li zarade od meda? Истакнут

Аутор  sep 28, 2017

Pčelarstvo i proizvodnja meda jedna od grana koje imaju mogućnosti za razvoj; Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava.

ITALIJANI, Norvežani i Crnogorci najviše vole srpski med. Upravo u ove zemlje Srbija je lane izvezla najveću količinu ovog proizvoda, od ukupno 2.145 tona namenjenih inostranstvu, vrednih 9,1 milion dolara.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Prema rečima Mirjane Miščević, savetnika u udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja, kao i osvajanje prvih mesta za kvalitet našeg meda u okolnim zemljama.

Ipak, proizvodnja meda u 2016. godini, od 5.761 tone, bila je upola manja nego godinu pre. Razlog za to su loši vremenski uslovi. Ni ova, zbog suše, nije baš pogodovala pčelarenju, ali je zato, kako navode stručnjaci, kvalitet meda odličan usled smanjene vlažnosti vazduha.

- Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva - kaže Mirjana Miščević. - Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratniog kilometra, gde živi 7,1 miliona stanovnika i brojem pčelara koji iz godine u godinu raste, a među njima je sve više mladih i žena koje se bave pčelarstvom. Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je na to da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem.

U 2016. godini, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 792.000 košnica, što je za 33 odsto više nego 2011. godine i isto kao prethodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u 2017. godini rasti.

Kvalitet

HEMIJSKI fakultet u Beogradu priprema se za akreditaciju po ISO/IEC 17 025 za ispitivanje autentičnosti meda.

 Akreditacija predstavlja važan element za obezbeđenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno međunarodne - objašnjava Mirjana Miščević. - Laboratorija će svojim kompetentnim rezultatima ispitivanja obezbediti uklanjanje barijera u međunarodnoj trgovini i ubrzan protok robe, koji se zasniva na međunarodnom kredibilnom sistemu priznavanja rezultata ispitivanja. Takođe, analize meda po ISO/IEC 17 025, na domaćem tržištu će imati isti kvalitet, kao i analize laboratorije u Bremenu.

Naša sagovornica ističe da bi trebalo preduzeti konkretne mere kako bi se u Srbiji još više razvilo pčelarstvo.

- U skladu sa specifičnošću pčelarske proizvodnje treba pristupiti izradi Nacionalne strategije razvoja privrednog pčelarstva - ukazuje Miščevićeva. - Zatim, neophodno je pooštriti inspekcijsku kontrolu kako meda satnih osnova, tako i preparata za borbu protiv bolesti pčela. Važno je uključiti što veći broj pčelara u sistem organske proizvodnje, završiti akreditaciju laboratorije na Hemijskom fakultetu i dalje pronalaziti nova platežna tržišta, kao što su Japan, Južna Koreja i Arapski Emirati.

Podsticaji

PODSTICAJE za pčelarstvo su davali mnogi gradovi u Srbiji. Grad Beograd objavio je javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede.

Podsticajna sredstva za pčelarstvo namenjena su za nabavku deset košnica tipa Dadant - Blatt (DB), Langstrot - Rut (LR) ili Farrar sa pripadajućim ramovima, vrcaljke (ručna ili električna), električne otklapače saća (automatske ili poluautomatske) i topionika za vosak.

 Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako je izvršio obeležavanje pčelinjih društava i registraciju pčelinjaka na teritoriji grada Beograda - navodi Mirjana Miščević. - Takođe, on mora da ispunjava uslove gajenja pčela u stacioniranom pčelinjaku u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu gajenja i selidbe pčela, sadržini uverenja o transportu, kao i o uslovima davanja saglasnosti da pčelari iz drugih zemalja mogu koristiti pčelinju pašu na teritoriji Srbije.

Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva koji imaju mogućnost za plasiranje na domaćem i stranom tržištu.

Podsticaji za 2017. godinu podignuti su i ove godine i ukupno iznose 400 miliona dinara. Sredstva po košnici iznose 720 dinara, a takođe se pokriva deo troškova za nabavku opreme, u visini 50 odsto od iznosa vrednosti.

I Razvojna agencija Srbije RAS pokrenula je program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, udruženjima i klasterima u 2017. godini. Otvoren je program pod nazivom "Kreiraj život", sa šest vidova podrške, među kojima je uvođenje standarda i sertifikata, učešće na sajmovima, pokretanje u unapređenje proizvodnje...

Izvor: www.novosti.rs

 

Последњи пут измењено četvrtak, 28 septembar 2017 06:30

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30