Foto: littleecofootprints.com Foto: littleecofootprints.com

Da li može da se živi pristojno od pčelarstva? Истакнут

Аутор  jun 27, 2016

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji odlučuju da se bave pčelarstvom. Opština ima 14.000 stanovnika, a 7.500 košnica. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije od 600 dinara godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Otuda svrljiški pčelari kažu da su nekadašnji hobi pretvorili u odličan posao, jer med izvoze u Francusku, Italiju i Nemačku. Iako se u srvljiškom kraju pčelarstvo smatra muškim poslom, ima i žena, poput Mirijane Milićević iz sela Bujdimo, koje decenijama prozvode med. Trideset godina je u poslu. Danas ima 90 košnica. "Jedan pčelar koji ima od 50 do 100 društava može da živi pristojno, a onaj ko ima više, boga mi, to je veliki profit", kaže Mirijana. Kada je ispaša dobra, svrljiški pčelari godišnje uberu oko 200 tona meda. Računica je jednostavna. Kilogram je četiri evra, pa godišnje ovdašnji pčelari zarade oko 800.000 evra. Ova godina je, kažu pčelari, zbog čestih kiša veoma loša, pa su mnogi, košnice iz Svrljiga privremeno preneli na vojvođanska polja suncokreta. "Naši pčelari mogu da konkza urišu za povraćaj sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, košnica, opreme, prostorija proizvodnju i skladištenje meda i sve ono što im je neophodno za posao", kaže predsednica Opštine Svrljig Jelena Trifunović.Predsednik Udruženja pčelara u Svrljigu Toplica Đorđević ističeda je perspektiva za bavljenje pčelarstvom u tom kraju velika. "Dokaz je i to što je prošle godine našim maldim pčelarima prodato oko 200 košnica. Nabavili smo im rojeve i oni su započeli posao", kaže Đorđević. Luka Grujić ima 17 godina i isto toliko pčelinjih društava. Najmlađi je pčalar u Svrljigu "Moj radni dan kada ne idem u školu počinje oko sedam sati. Idem u pčelinjak, otvaram košnice, gledam da li izlaze", kaže Luka koji radni dan završava uveče oko 19 časova. Bogdanovići osim meda proizvode polen, matični mleč, propolis i vosak. Ekipa RTS-a zatekla ih je u važnom poslu - presađivanju larvi za proizvodnju mleča. "Posao je dosta zahtevan. Za godinu dana proizvedemo četiri kilograma jer toliko imamo zagarantovanu prodaju na tržištu. Najveći problem je plasman proizvoda", ukazuje Miloš Bogdanović iz sela Galibabinac. Spremni su i za proizvodnju veoma traženog pčelinjeg otrova, ali kažu da zakonske regulative za promet tog najskupljeg pčelinjeg proizvoda kod nas nema. Gram na svetskom tržištu je između 50 i 70 dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Последњи пут измењено ponedeljak, 27 jun 2016 07:45

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31