Ilustracija: Dobra farma u selu Dobričevo Ilustracija: Dobra farma u selu Dobričevo

Kozarstvo u Srbiji dobija na značaju, potrebno je unapređenje genetike Истакнут

Аутор  dec 20, 2020

Kozarstvo u Srbiji dobija sve više na značaju a broj farmi se iz godine u godinu povećava. Međutim, tržište još nije ni blizu zasićenosti a to potvrđuje i činjenica da naši domaćini sve raspoložive količine mleka i proizvoda od kozijeg mleka prodaju kroz male radnje u Beogradu.
Dobra farma se nalazi na teritoriji Bele Crkve, blizu sela Dobričevo, gde je smeštena savremena farma koza koju su osnvali ljudi iz IT sektora. Mada je njima svojstveno da se više okreću borovnici ovaj primer je dokazao da se može i u stočarstvu raditi uspešno i ako niste imali prethodnog znanja.
Naš domaćin je vlasnik farme Goran Veljović, koji sa svojim partnerima i saradnicima razvija farmu još od 2015. godine kada su kupili imanje tadašnje zadruge. Počeli su sa 7,5 hektara osnovne zemlje koja je oko same farme, a danas imaju 72 hektara u zakup ili vlasništvu. Proizvode lucerku i žitarice za
potrebe ishrane koza a plan im je da kompletnu proizvodnju hrane za koze imaju na samoj farmi jer nisu zadovoljni kako to rade fabrike stočne hrane. Naši domaćini su kod čak 4 proizvođača utvrdili da nema poštovanja receptura i standarda za stočnu hranu te imaju česte oscilacije u proizvodnji mleka. Koze za dve nedelje nakon ishrane lošijim smešama smanje mlečnost koju je kasnije nemoguće povratiti. Farmu čini proizvodni i prerađivački deo. U oba dela rukovode dame. Biljana Nikolić je dipl. inž. stočarstva i brine o primarnoj proizvodnji. Nju koze očigledno dobro poznaju i čim se pojavi u farmi zna kakva je situacija u stadu.

“Za ishranu koza važni su kako proteini tako i vlakna. Ja kada uđem u farmu odmah osetim kakva je energija stada i šta im nedostaje. Nažalost, situacija je takva da mi nemamo poverenja u dobavljače stočne hrane jer nemamo konstantu u kvalitetu. S druge strane trudimo se da donosimo što više iskustva i znanja sa drugih farmi. Tako smo u Kanadi tokom boravka došli do informacije da je nabolji uspeh u proizvodnji postignut kada se jarići puštaju da dođe samo prva 24 časa a potom se hrane odvojeno od majke i to hladnim odnosno negrejanim mlekom. Na ovaj način nemate pojavu da vam se jarići prejedaju i rano počinjete da im dajete suvu hranu. Nakon 35 dana mi prekidamo ishranu mlekom i oni jedu isključivo kabastu i suvu hranu”. Od kada je primenjena kanadska
formula proizvodnje podmlatka gubici su manji od 1% a jarići su mirniji i privrženiji ljudima. Naravno i kasniji rezultati su odlični.
Farma ima 400 koza a u planu je 600. Prosečna mlečnost je 3 litra, jer je takva trenutno potreba za sirovinama u mlekari imajući u vidu aktuelnu tržišnu situaciju. Prethodne godine išla je do 4 litra. Kada je u pitanju ishrana izvor proteina su sojina i suncokretova sačma, ječam i triticale, a enegriju daje ishrana vlaknima kojih ima u senu.
Senaža je iz sopstvene proizvodnje dok se sačma nabavlja na tržištu. Farma ima i sopstveni bunar, a voda se dodatno prečišćava kroz posebne uređaje koji
je prilagođavaju kozama. Kada je u pitanju prerada, Goran Veljović nam kaže da bi uspeh bio i veći a proizvodi jeftiniji kada se ambalaža ne bi uvozila jer je ona trenutno uceni zastupljena sa 27% što je značajna stavka: „Kada bi takvu proizvodnju imali u Srbiji mi bi mogli da budemo značajno konkurentniji, a cena
koštanja ambalaže bi bila ispod 10% što je prihvatljivo. S druge strane uposlili bi dodatnu radnu snagu i neko bi zarađivao na proizvodnji ambalaže za
koju ne treba više uložiti od 350.000 evra“.
Koziji proizvodi od čistog kozijeg mleka
Tehnolog Maja Novaković kaže da proizvodnja i prerada kozijeg mleka nije ništa ni teža ni lakša od onog od krava. Trenutno u mlekari se proizvde godišnje 14000 litara surutke, 10000 litara jogurta i 6000 litara kefira, koji se proizvodi od sredine godine i ima tendenciju rasta: „Proizvodimo dve vrste sira, a to su tvrdi sir u tipu holandskog tvrdog i meki stari sir poput feta sira. “
Premija za kozije mleko je 7 dinara, a procenjuje se da bi okvirno cena na tržitu trebalo da bude u otkupu oko 55 dinara. Problem kozarima predstavlja
i deklasiranje proizvoda jer se sve što sadrži više od 51% kozijeg mleka može podvesti pod koziji proizvod: „To nije fer prema proizvođačima poput naše jer mi naše proizvode dobijamo isključivo od kozijeg mleka tako da su oni vredniji i naravno skuplji u proizvodnji“.
Takođe, problem kozarstva Srbije je i to što se ne prepoznaje veštačko osemenjavanje tako da dobijena grla na ovaj način nemaju svoje rodovnike i pedigre, a samim tim ni subvencije kao ni njihovi potomci.Sa druge strane uvoz jednog jarca recimo iz Kanade bi bio izuzetno skup. U slučaju da može da se koristi seme koje bi bilo uvezeno to bi bilo mnogo lakše i jeftinije a sa druge strane bi bila osvežena krv naših farmi koza gde ima pojave „zamora“ genetskog materijala, jer se ipak radi o ograničenoj populaciji koja nije tako velika.
Kanadsko iskustvo unapredilo proizvodnju
Zahvaljujući kontaktu sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi ova farma je poslala predstavnike u Kanadu i imala prilike da sarađuje sa kanadskim stručnjakom našeg porekla koji je spreman da pomogne u nabavci genetskog materijala i prenosu znanja na naše farmere. U narednom periodu potrebno je da država to omogući sa njene strane, a sporazum o saradnji u oblasti stočarstva između Kanade i Srbije je odavno potpisan.
„Srbija je svojevremeno mogla da bude među prvih pet zemalja koje su mogle da imaju gensku tehnologiju i to da je kupi od Kanade, odbila je da to učini, a samo 5 godina kasnije kupila je tehnologiju kao poslednja zemlja na svetu“ ističu nam sagovornici...
Šta ova tehnologija omogućava to je rano ispitivanje kako mladih životinja dok su još u utrobi majke tako i u prvih nekoliko nedelja po porođaju. Podaci
dobijeni na ovaj način omogućavaju nam da brzo i precizno radimo selekciju i samim tim unapredimo rasni sastav ne samo koza već i svih drugih životinja.
Kako saznajemo postoji procena da čak 30% naših životinja ima gene koji ne odgovaraju onome što piše u papirima. Dakle, bilo je i zloupotreba i manipulacija koje ne samo da nisu sankcionisane već nisu ni iskorenjene.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31