Ilustracija: Ovce slobodno šetaju na farmi Ilustracija: Ovce slobodno šetaju na farmi

Čudo u Engleskoj: Ovako se leče ovce Истакнут

Аутор  feb 24, 2020

Neposredno pred izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca, i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla.
Ali krenimo redom. Imanje se nalazi na sat vremena vožnje od Londona u Istočnom Saseksu u mestu Haywards Heath, bračni par Hutchison sa dvoje dece živi i samostalno se bavi poljoprivredom. Samo u sezoni žetve angažuju dodatnu radnu snagu uprkos činjenici da imaju tako brojno stado rase Texel, i da obrađuju 200 hektara zemljišta. Od ukupne površine polovina je u zakup, a druga polovina lična svojina. Kažu gradili su kuću u protekle dve godine, tako da im dvorište nije baš uredno, ali će lagano srediti.
„Ja sam lično bio za izlazak iz EU smatra naš domaćin, ne očekujem brzo boljitak, ali mislim da na duge staze može biti bolje. Svakako ne očekujem da bude bilo šta lošije. Mi svakako moramo da nastavljamo sa radom na našoj farmi. Bavimo se proizvodnjom junadi i jagnjećeg mesa. Uglavnom veći deo naših grla samo koljemo u uslužnoj klanici i dalje prodajemo. Trenutno za kilogram jagnjećeg mesa dobijamo 2 funte što je oko 280 dinara. Jedan priplodni ovan može se kupiti za 500 funti, što je skoro 600 evra“.
Ovce se gaje u otvorenom sistemu, nema štale niti se sklanjaju pod strehu. Uvek su u ograđenom prostoru veličine jednog hektara. Samo u vreme jagnjenja na 48 sati se sklanjaju jaganjci i majke dok malo ojačaju. Nekoliko nedelja nakon završetka parenja sve ovce se snimaju ultrazvukom i odvajaju one koje nose jedno od onih koje nose dva, ili tri jagnjeta. Razlog je drugačija ishrana. One sa jednim potomkom, imaće nešto slabiju ishranu dok sa dva i više jaču kako bi imale dobar razvoj oba jagnjeta. Naš domaćin kaže najviše se raduju onima koje imaju dva, jer su to najbolja jagnjad za proizvodnju.
Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“.
Naša domaćica je išla na obuke za lečenje homeopatijom, i ona sa suprugom svakog meseca odlazi na sastanke sa veterinarom specijalistom za homeopatiju, gde se zajedno sa drugim ovčarima okupljaju i razmenjuju iskustva u proizvodnji, a naročito lečenju homepatijom. Zahvaljujući terapijama imaju odlične rezultate u lečenju mastitisa, ali i generalne kondicije stada. Kažu naučili su da prepoznaju raspoloženje ovaca i kako da terapijama na bazi bilja podstaknu njihov razvoj.

ŠTA JE HOMEOPATIJA?
Homeopatija je prirodna medicina koja zdravlje čoveka posmatra na holistički način tj. kao celinu. To je pre svega individualan i detaljan pristup svakom
pojedincu i cilj je pronalaženje uzroka problema i nastanka određenih bolesti ili manifestacija, a zatim primena homeopatskih prirodnih lekova koji deluju
na sam uzrok u cilju potpunog izlečenja. Klasična homeopatija se zasniva na nepromenljivim prirodnim zakonima i čvrstim principima. Ona teži ka ozdravljenju, a ne samo ka prolaznom poboljšanju zdravlja, jer ni lečenje ni sama bolest nisu slučajni. Samo lečenje se oslanja na prirodne zakone i iskustvo ljudskog bića. Tretiranje konstitucije je put kojim klasična homeopatija nastoji trajno poboljšati zdravlje.
ŠTA LEČI HOMEOPATIJA?
Iako je temelje homeopatije postavio dr Samuel Hahnemann 1796. godine, smatra se da je još Hipokrat koristio znanja homeopatije oko 400. godine pre nove ere, kada je lečio svoje pacijente od različitih psihičkih i fizičkih manifestacija. U 16. veku začetnik farmakologije Paracelzusobjavio je da čoveka leči ono što ga čini bolesnim. Samim tim što se homeopatija bavi uzrokom i čoveka posmatra kao celinu a bolesti ili njene manifestacije kao individualni mentalno, emotivno, fizički sklop pojedinca, ona leči širok dijapazon od psihičkih do fizičkih manifestacija:
– Psihosomatska oboljenja (koja zvanična medicina svrstava pod „stres i njegove
posledice“)
– Akutne probleme organa za disanje
(prehlade, upale…)
– Organe za varenje ( trovanje hranom,
bolovi, upale…)
– Različita reumatska oboljenja (akutna i
hronična)
– Kardiovaskularna oboljenja
– Urološka i ginekološka oboljenja
– Nesanicu
– Kožne probleme
– Neurološke probleme
– Alergije i imunološke probleme
– I svako drugo stanje koje je dovelo do poremećaja zdravlja.
Homeopatija se vrlo uspešno može primeniti i na biljni i na životinjski svet.
„Ova godina bila je izuzetno kišna tokom zime. Sneg je kod nas retkost, imamo niže temperature i jako puno kiše. Toliko je prethodnih dana padala da smo morali da prestanemo sa pregonskom ispašom. Naime, ovca u ovoj situaciji nema četiri noge i jedna usta već „pet usta“ ali na jedna jede a sa ostala četiri satire travu koja se kasnije teže oporavlja. Njene noge uništavaju travu i bolje je da ovaj period provedu u ograničenom prostoru gde ih hranimo senažom, silažom i mešavinom žitarica. Kada je u pitanju hrana mi sve sami proizvodimo, samo dodatne količine žita nabavljamo od kolege koji takođe ima
organsku farmu pa sa njim menjamo viškove kukuruza i ječma“ objašnjava za Agrobiznis magazin domaćin Ian koji je napustio svoj posao saobraćajnog inženjera da bi osnovao farmu pre dvadeset godina.
Kada je u pitanju tržište u Velikj Britianiji sve češće se na proizvodima može videti zastava države koja označava da je proizvod u potpunosti domaćeg porekla. Tako se potrošač usmerava da kupuje domaće. Nije retkost da na proizvodu stoji natpis „Kupovinom ovog proizvoda pomažete život na selu“ i slično. Što se
tiče cena one su naravno šarenolike, ali poređenja radi, svež hleb je jedna funta (1 funta je 140 dinara), tost je 0,60 ,dok je litar mleka 1 funta i to onog iz organske proizvodnje. Kilogram mesa je 7-10 funti u zavisnoti od kvaliteta. Ako pogledamo cene suhomesnatog mesa u zavisnosti od kvaliteta 100g košta 1 do 4 funte.Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ili skraćeno Velika Britanija, je zapadnoevropska ostrvska država koju čine ostrva Velika Britanija i severni deo Irske, kao i veći broj manjih ostrva. Sastoji se od četiri države: Engleska, Škotska, Vels (koji čine Veliku Britaniju) i Severne Irske. Severna Irska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva koji se graniči sa nekom državom, i to na jugu sa Republikom Irskom. Od ostatka Evrope odvajaju
ga Severno more i kanal La Manš, od Irske Keltsko i Irsko more, a na severozapadu izlazi na Atlantski okean. Površina Ujedinjenog Kraljevstva obuhvata 243.610 km2.
Udeo poljoprivrede na GDP je 0,6%, a zapošljava 1,5% od ukupnog stanovništva. Od ukupne teritorije na poljoprivredne površine otpada 17.182.000 ha, a pod šumama se nalazi 2.895.400 ha. Najviše se gaje:
• žitarice (18,2%) - pšenica, ječam, ovas, tritikale, raž,
• krmno bilje (9%) - tikve, silažni kukuruz, stočna repa, stočni kelj, repa ugarnjača,
• industrijske biljke (8,2%) - krompir, šećerna repa, lan, hmelj,
• uljarice (3,4%) - uljana repica,
• mahunarke (1,5%) - bob, grašak, pasulj
• povrće (1%) - kupusnjače, lukovi, zelena salata, špargla, mrkva, boranija, krastavac, paradajz, paprika
• ostalo (59,7%) - livade, pašnjaci, voćke i druge kulture.
Poljoprivreda Velike Britanije je intenzivna, sa visokim stepenom mehanizacije i učinkom po evropskim standardima. Stočarstvo je najrazvijenija poljoprivredna grana, a u okviru njega govedarstvo, svinjarstvo i ovčarstvo. Od velikog broja rasa goveda nastalih na prostoru Velike Britanije, jedna od najinteresantnijih je
Džerzej. To je najstarija rasa koja se koristi za proizvodnju mleka, a posle holštajn-frizijskog govečeta, važi za drugu najrašireniju mlečnu rasu. Holštajn ima
najveću mlečnost, dok je procenat mlečne masti najveći kod džerzeja - čak 5%. Mleko sadrži i 4% proteina pa je pogodno za proizvodnju sira. Dobro koristi pašu, veoma je plodna i lako se teli- Zbog toga se rado gaji i koristi u oplemenjivanju.
Od ratarskih useva, najveće površine se nalaze pod žitaricama, i to pod pšenicom i ječmom. Svake godine se proizvede oko 6,5 miliona tona ječma. Od toga se izveze oko 1,5 miliona tona, 3 miliona tona bude upotrebljeno u ishrani stoke, a preostala 2 miliona tona se iskoriste u industriji alkoholnih pića - piva i viskija. U Škotskoj i Irskoj se za dobijanje viskija najčešće koristi prolećni ječam, dok u drugim delovima sveta za to mogu poslužiti kukuruz, raž, tritikale itd. Ime škotski viski, ili skoč, može da nosi samo viski spravljen u destileriji u Škotskoj, isključivo od ječmenog slada i vode, sa ne više od 40% alkohola,
koji je odležao u hrastovim bačvama minimum 3 godine. Godišnje se izveze više od 1.000.000 t viskija, i to je najvredniji britanski izvozni artikal.
Teleće šnicle u viskiju
Sastojci: 1 kg telećih šnicli, 0,5 dl viskija,
1,5 dl juneće supe, 1,5 dl kisele pavlake, 2 kašike zelenog bibera u zrnu, ulje, biber, so.
Priprema: Ispecite šnicle na dobro zagrejanom ulju po 3 minuta sa svake strane, prelijte viskijem i pržite još nekoliko minuta. Izvadite meso i ostavite na toplom mestu. U istu posudu sipajte juneću supu, dodajte zeleni biber, kiselu pavlaku i so i prokuvajte nekoliko minuta mešajući. Prelijte meso i servirajte s prilogom od povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30