Ilustracija: Srbija je bogata pašnjacima Ilustracija: Srbija je bogata pašnjacima

Kosidba trave za seno! Evo kada je pravo vreme! Истакнут

Аутор  avg 01, 2019

Srbija je bogata pašnjacima, pa se trava sa livada vekovima koristila kao glavna hrana za stoku. S proleća, kada sve ozeleni životinje su se izvodile na
pašu, a za čuvanje su najčešće bila zadužena deca. Osim toga trava se kosila, plastila i čuvala za hladne dane, kako bi stoka imala šta da jede zimi. Iako se već decenijama koriste razne vrste stočne hrane, trava je tradicionalno najprirodniji i najzdraviji način ishrane krupne i sitne stoke.
Za razliku od naših predaka koji su obilno koristili prirodne travnjake, danas su livade u Srbiji mahom zapuštene i nedovoljno iskorišćene. Razlog je loš kvalitet
prirodne trave, koji se lako može poboljšati agrotehničkim merama, odnosno upotrebom stajskog ili veštačkog đubriva. Uloga đubriva, posebno mineralnog, je
brzo i efikasno poboljšanje proizvodnje, povećanje prinosa i istovremeno poboljšanje kvaliteta travne mase sa prirodnih travnjaka. Đubrenje se najčešće sprovodi s jeseni ili ranog proleća, kako bi biljke imale dovoljno vremena da apsorbuju sve hranljive materije, a sama trava postane neškodljiva za
životinje. Stručnjaci ističu da je košenje trave odlučujući faktor koji utiče na kvalitet sena, koje se kasnije koristi kao stočna hrana. Najčešće greške se
prave baš u vreme košenja. Naime, u trenutku cvetanja i sazrevanja, kvalitet trave naglo pada. Sa starenjem biljke nagomilava se celuloza, a istovremeno se smanjuje procenat proteina.

Kada je najbolje vreme za kosidbu? Prirodne livade treba kositi za seno u vreme punog klasanja trave, dok je najpogodnije vreme za kosidbu sejanih
travnjaka pre klasanja, odnosno pred početak izbijanja klasa iz lisnog rukavca. Takva trava zadržava u sebi najkvalitetnije materije, lako je svarljiva i stoka je rado jede. Pokošena trava se ostavi na suncu da „svene“, a potom se skuplja ili sve češće silira. Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranljivim sastojcima, dok je samo siliranje postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije. Na ovaj način se čuva ne samo trave, već razne vrste biljaka od deteline lucerke do kukuruza.Iako se trava danas najčešće kosi mašinskim putem, ima i onih koji od zaborava čuvaju tradicionalan način košenja uz pomoć kose. Najpoznatija manifestacija ove vrste je „Kosidba na Rajcu“ koja se održava prve nedelje posle Petrovdana. Na obroncima Rajca nedaleko od Ljiga okupe se najveštiji kosci iz Srbije, ali i
sveta da odmere snagu i umeće u košenju trave. Prvo takmičenje „Kosidba na Rajcu“ održano je 1892. godine kada i prvi vašar, ali se tek 73 godine kasnije došlo na ideju da „Kosidba na Rajcu“ postane turistička manifestacija.Želja organizatora je da se oživi nekadašnji način života na selu i proslavi sezona završetka košenja planinskih livada. U stara vremena najteži radovi na njivi i u polju, a kosidba to svakako jeste, obavljala se uz pomoć moba. Okupe se tada stasiti momci i celog sela da pomognu jedni drugima da se posao brže i bolje završi. Tako je bilo i ovog leta, a nadaleko čuvena „Kosidba na Rajcu“ održana je od 11. do 14. jula. Orilo se od pesme kosača, trubača, zdravičara, vodonoša… „Kosidba na Rajcu“ ima takmičarski i međunarodni karakter pa su do sada učestvovali takmičari iz Velike Britanije, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore…
Sama kosidba se odvija po tačno utvrđenim pravilima, a kosači dolaze na košenje sa potrebnom opremom i obaveznom kosačkom nošnjom - bela vezena košulja, pojas, bele pantalone, vezene čarape i opanci. Na glavi nose slamnate šešire, a na ramenu šarene torbice. Samo takmičenje je prilika
da učesnici pokažu svoju veštinu, a umeće kosača ocenjuje se po širini prvog otkosa, broju otkosa, kao i po brzini i kvalitetu pokošene parcele.
A gde su kosači tu je i pesma, pa svaki posao bude lakši kad se zapeva:
„Oj, oblače, nemoj na kosače,
Otiš’o mi dragi na košenje,
Nije odn’o gunja ni amrela,
Pokisnuće košuljica bela…“

Najveštiji se brzo izdvoje, pa je milina gledati ih kako barataju kosom i vešto režu tvrdu planinsku travu. Vodonoše su tu da kosačima utole žeđ vodom iz
testija, koja je doneta sa hladnih planinskih izvora. Iz zemljanog krčaga se služi prepečenica, a njen miris se meša sa zanosnim mirisom tek pokošene trave.
Kada se posao završi sledi tradicionalni kosački ručak na travi, a na sofri se nađu najbolji srpski specijaliteti. Po završetku kosidbe, livadama prodefiluje i moderna poljoprivredna mehanizacija. A onda se svi okupe oko pozornice da pozdrave najbolje kosače i da još jednom odmere izabranog Đidiju najzgodnijeg kosača po nošnji, stasu i pesmi koji će na sledećoj Kosidbi da predvodi kosače.
Slična manifestacija održava se već pet godine i na planini Rudnik pod imenom „Kosidba hajdučke trave“ u znak sećanja na rudničanku Vinku Radovanović,
koja je pre nekoliko decenija, kao žena u muškoj konkurenciji, osvojila treće mesto na čuvenoj „Kosidbi na Rajcu.“

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30