Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Milica Lukić

Saveti za stočare - kako do kvalitetne ishrane goveda? Истакнут

Аутор  nov 02, 2017

U ishrani goveda koristi se veliki broj različitih hraniva. Za razliku od industrijski proizvedenih hraniva, za koja se uglavnom zna hemijski sastav, za većinu drugih hraniva ne zna se tačno hemijski sastav, odnosno sadržaj pojedinih hranljivih materija. To u praksi znači da se grla hrane obrocima za koje se uglavnom ne zna tačan hemijski sastav i samim tim i njihova hranljiva vrednost. Ne postoji navika kod naših proizvođača da vrše hemijsku analize hraniva, pa se ishrana goveda obavlja na tradicionalan način, na osnovu stečenog znanja i iskustva naučenog od starijih generacija.

Ono što treba znati i obavezno poštovati je da se bilo koje hranivo, koje se uvodi u obrok, mora uvoditi postepeno. Šta to znači? Od momenta kada se prvi dan uvodi u obrok, u manjoj količini, do momenta kada se određenoj vrsti i kategoriji životinja daje u punoj količini u obroku, treba da prođe oko 15 dana.

Zašto? Goveda ovce i koze spadaju u grupu preživara. Po građi želuca razlikuju se od ostalih životinja. Preživari za razliku od drugih životinja imaju četvorokomorni želudac. Ispred sirišta ( pravog želuca ) kod ovih životinja nalaze se još tri dela: burag, mrežavac i listavac. Varenje hrane počinje još u buragu i to pre svega zahvaljujući mikroflori buraga. Ne vari hranu burag sam po sebi već to čine mikroorganizmi koji se nalaze u buražnom soku a to su pre svega određene vrste bakterija. Koliko su mikroorganizmi buraga bitni za varenje hrane pokazuje podatak da ih u samo 1 ml buražnog soka ima 10 do 100 milijardi. Treba još znati da različite vrste mikroorganizama razlažu različite vrste hraniva tj. da ne mogu jedni isti mikroorganizmi da razlažu sva hraniva koja životinja konzumira.

Koja vrsta mikroorganizama će biti najzastupljenija u buražnom soku zavisi upravo od toga koje je hranivo najzastupljenije u obroku ( livadsko seno, seno lucerke, kukuruzovina, silaža cele biljke kukuruza, silaža leguminoza itd ). Kada dođe do nagle promene sastava obroka ( uvođenje zelene hrane ili nagli prelazak na ispašu, promena zelenog hraniva, naglo uvođenje većih količina silaže itd. ) dolazi do različitih problema u varenju hrane kao što su prolivi, naduni, poremećaji u radu organa za varenje i slično.

Do toga dolazi upravo iz razloga što postojeća vrsta mikroflore buraga nije u mogućnosti da u potpunosti pripremi za dalje varenje novo hranivo koje je naglo uvedeno u obrok. Zato još jednom napominjemo da se svako novo hranivo, koje će se davati u većoj kojičini, mora postepeno uvoditi u obrok kako bi se za 10 do 15 dana udovoljnoj meri namnožila odgovarajuća vrsta mikroorganizama koja će uspešno pripremiti novo hranivo za dalje varenje. Ovo posebno važi pri prelasku sa zimskog na letnji obrok. O aktivnosti i značaju mikroflore buraga navodimo samo još jedan podatak. Mikroorganizmi buraga prerađuju oko 75 % energije i oko 60 do 70 % proteina koji su kravi potrebni.

S druge strane, nijedno grlo u staji nije isto sa drugim grlima. Razlikuju se po telesnoj masi, po starosti, po fazi laktacije, po količini proizvedenog mleka. Neka grla mogu da daju 3.000 litara mleka u laktaciji, neka mogu da daju i 6.000 litara. Razlika je više nego očigledna i značajna. Takve krave ne mogu da se hrane istovetnim obrokom. Sledi zaključak da svako grlo ima različite potrebe za hranljivim materijama i da se za svako grlo mora posebno da prilagodi obrok. I dok je lako nahraniti grlo sa manjom proizvodnjom mleka, visokoproizvodna grla nije lako nahraniti. I pored velike zapremine organa za varenje, visokoproizvodna grla često ne mogu dnevno da pojedu količinu hrane koja treba da podmiri njihove potrebe za tako visokom proizvodnjom. To znači da treba dobro izbalansirati obrok.

Da bi se to uradilo, moraju se pre svega poznavati neke osnovne informacije o ishrani, pre svega kolika je to količina hrane koju krava može u toku dana da pojede. Obično sa ta količina izražava u procentima suve materije u obroku. Krave mogu da pojedu dnevno 1,5 do 3 % suve materije u odnosu na svoju težinu. Što je veća proizvodnja mleka, to se ta količina više približava gornjoj granici. Tako na primer, krava telesne mase 600 kg može dnevno da pojede i do 18 kg suve materije hrane.

Znanje i veština onoga koji sastavlja obrok za grla u proizvodnji upravo se ogleda u tome da u tih 18 kg suve materije, u konkretnom primeru, ( u praksi ima i grla sa većom proizvodnjom ) smesti dovoljnu količinu raznih hraniva koja će podmiriti sve potrebe navedenog grla. Pri tome ne smemo zaboraviti ni ekonomsku stranu proizvodnje koja je izuzetno važna. To znači da najpre moramo iskoristiti jeftinija kabasta hraniva sa gazdinstva.

Kupovina velike količine hraniva sa strane može da ugrozi rentabilnost proizvodnje. Nema dobre i rentabilne proizvodnje bez silaže, senaže, kvalitetnog sena, bilo livadskog ili sena leguminoza, proizvedenog na sopstvenim parcelama a po mogućstvu i najveću količinu zrnastih hraniva treba obezbediti iz sopstvene proizvodnje. 

Kod leguminoza je slična situacija. Navika je da se lucerka ili crvena detelina, gde je još ima, kose kada procvetaju. Njih po pravilu treba kositi u fazi pupoljaka tj. pred početak cvetanja ili ako se tu i tamo vidi po neki cvet. Takvom kosidbom dobija se hranivo koje može da sadrži i do 20 % proteina. Kasnijom kosidbom dolazimo u situaciju da se dobije hranivo sa oko 12 % proteina. Očigledno je velika razlika u kvalitetu. 

Zoran Nikolić, PSSS Pirot

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

Последњи пут измењено četvrtak, 02 novembar 2017 10:52

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31