Ilustracija: Deo eksponata iz muzeja na Oplencu Ilustracija: Deo eksponata iz muzeja na Oplencu

TRADICIJA: Istina i mit o blagu Karađorđevića! Истакнут

Аутор  sep 08, 2019

U pitomoj Šumadiji na Oplencu nedaleko od Topole ušuškao se Kraljevski kompleks, koga zovu i srpski Versaj. Na vrhu brda je crkva – mauzolej
kralja Petra I Karađorđevića „Sveti Đorđe“ u čijoj kripti je sahranjeno 28 članova kraljevske porodice. U okviru kompleksa nalazi se muzej, vile kralja
Aleksandra (Kraljeva vila) i kraljice Marije, kraljevska vinarija, vinogradi, Karađorđev konak i kasarna, hotel…
Kompleks se prostire na 142 hektara, a kao svoju zadužbinu kralj Petar I Karađorđević je testamentom ostavio srpskom narodu. Deo kompleksa je
otvoren za javnost i godišnje ga poseti više od 80.000 turista mahom iz Rusije i Kine.
U Petrovoj kući pet godina je živeo kralj Petar I Karađorđević lično nadgledajući gradnju crkve Svetog Đorđa. Građena je po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića koji je projektovao i crkvu, a sagrađena je u šumadijskom stilu. Iako je građena kao privremeni objekat vremenom je pretvorena je u Muzej venaca i relikvija u kome se čuva deo blaga kraljevske porodice. Tokom svoje vladavine Karađorđevići su dobijali vredne poklone iz Jerusalima,
sa Svete Gore, iz carske Rusije, ali je malo toga sačuvano.
Svetogorske ikone, zlatna dijadema, Zlatni Faberžeov ram sa fotografijom kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, sablja dimiskija od srebra i zlata
izrađena u Beču, maršalska palica, kao i mnoge druge crkvene i lične relikvije kraljevske porodice samo su neki od izuzetno vrednih eksponata koji se čuvaju u ovom muzeju. O blagu Karađorđevića decenijama su se ispredale legende i mitovi. Nakon aprilskog sloma 1941. jedva punoletni kralj Petar II Karađorđević sklonio se u Veliku Britaniju. Legenda kaže da je sa sobom odneo ogromno blago iz kraljevskog trezora. Međutim, istorija je pokazala da je istina ipak bila nešto drugačija.
Naime, od 204 vreća sa zlatom, srebrom i neprocenjivim umetničkim delima samo 16 je stiglo u London. Najveći deo su zaplenili Nemci, nešto Italijani, a deo je završio u rukama ustaša. Najvrednije crkvene relikvije čuvane su u manastiru Ostrog gde su sedam godina posle Drugog svetskog rata pored zlata nađene
neprocenjive relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru posle propasti Romanovih. To su tri najveće hrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist. Ove relikvije se danas čuvaju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ikona u sedefu
Najdragoceni eksponat u muzeju na Oplencu je ikona „Tajna večera” izrađena u sedefu po motivima istoimenog čuvenog Mikelanđelovog dela. Ovu ikonu
je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine u znak zahvalnosti za pomoć Jevrejima. Posle atentata u Marseju na sahranu kralja Aleksandra kao Hitlerov izaslanik došao je Herman Gering. On je bio opčinjen ikonom u sedefu koju je video na Oplencu, pa je nakon okupacije završila u njegovim rukama. Sve do kraja rata zauzimala je počasno mesto u njegovoj spavaćoj sobi. Vraćena je u Srbiju, preko Međunarodnog suda pravde
1947. godine. Zasluge pripadaju i tadašnjoj tajnoj službi Ozna, a posebno jednom čoveku - Slobodanu Krstiću Uči rodom iz okoline Topole. Obučen za specijalne operacije on je uspeo da uđe u trag ovoj dragocenosti i omogući njen povratak u zemlju. Osim ikone u sedefu na Oplencu se čuva još nekoliko vrednih svetogorskih ikona od kojih je najpoznatija ona sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona. Nju je kralj Petar I dobio od svetogorskog bratstva kao poklon povodom stupanja na presto 1904. Veruje se da je čudotvorna, jer je blago koje se u najdramatičnijim trenucima nalazilo u njenoj blizini ostalo je sačuvano do današnjih dana.
Pažnju posetilaca muzeja privlači i duborez u maslinovom drvetu grčkog monaha Grigorija koja je rađena 60 godina, tu je i ikonostas, poklon ruskog cara Nikolaja koji je kralj Petar nosio kroz Albaniju kao priručni oltar, dijadema kraljice Marije sa pramenom kose, venčani prsten kralja Aleksandra i kraljice Marije sa grbovima dve kraljevske kuće, sablja poklon od kozaka, naočari po kojima je Aleksandar Karađorđević bio poznat, ratne beleške, dnevnik kralja Petra Prvog, pisma, fotografije kraljice Marije... Mnogi smatraju da u kolekciji oplenačkog blaga nedostaje kruna kralja Petra I Karađorđevića, jedina
sačuvana kruna nekog srpskog vladara. Izlivena je od bronze sa ručke Karađorđevog topa zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje.
Tokom povlačenja ka Albaniji za vreme Prvog svetskog rata kralj je odlučio da ovu relikviju ostavi u Srbiji. U gluvo doba noći uklonjene su podne daske u zgradi Prizrenske bogoslovije, iskopana je rupa i nju položena kraljevska kruna. Tokom Drugog svetskog rata čuvana je u manastiru Žiča, potom se selila od muzeja do muzeja da bi 2005. završila u Istorijskom muzeju Srbije iako bi bilo prirodno da se nalazi u muzeju na Oplencu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30