Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina

Tehnologija plantažne proizvodnje Angelike Истакнут

Аутор  nov 28, 2019

Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranjen master rad koji je za cilj imao da objasni proizvodnju Angelike, lekovite biljke o kojoj smo ne tako davno pisali ali nismo imali dovoljno informacija o tome kako se ona plantažno gaji. Zbog toga vam jedan deo rada Jovana Lazarevića, sada mastera poljoprivrede prenosimo u celosti kako bi vam otkrili zanimljivosti iz proizvodnje i dali ideju šta bi to mogao biti vaš agrobiznis.
Botanički, angelika je dvogodišnja i trogodišnja biljka, ali se kao gajena kultura proizvodi isključivo kao jednogodišnja, osim u situaciji kada se gaji radi semena, pa se proizvodi kao dvogodišnja. Može se proizvoditi direktnom setvom na stalno mesto gajenja, što se ne preporučuje zbog slabe klijavosti semena ili iz rasada, koji je najpogodniji način razmnožavanja (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci i Adamović, 1994). Rasad angelike se zasniva sredinom jula meseca, setvom semena u hladne leje ili u stiroporske kontejnere  kako bi biljke dostigle optimalnu razvijenost za rasađivanje u jesen (kraj oktobra, novembar mesec, u zavisnosti od vremenskih prilika). Zemljište, gde se zasniva rasad u hladne leje, potrebno je dobro pripremiti, usitniti.
Dužina leje se određuje proizvoljno, po potrebi, dok je širina 1 – 1,2 m. Nakon pripreme zemljišta, seme se seje „omaške“, a potom se prekriva tankim slojem zemljišta, supstrata ili dobro zgorelog stajnjaka. Da bi se što duže čuvala vlaga u zemljištu, zasejanu površinu je moguće prekriti agrotekstilnom folijom ili nekim drugim prirodnim malčem (slamom, npr.), do nicanja biljaka, kada se prostirka sklanja.
Potrebno je i zasenčiti zasejanu površinu (mrežama za zasenu), redovno navodnjavati (najčešće mikroorošivačima) i po potrebi pleviti, kako bi se obezbedili što optimalniji uslovi za klijanje, nicanje i razvoj biljaka. Za setvu 1m² potrebno je 10 – 12 g semena, čime se, uz prosečnu klijavost od 40 – 50%, dobija oko 900 sadnica po 1m² (Stepanović i Radanović, 2011).
Da bi se postigao što veći prinos ali i izbeglo formiranje cvetonosnog stabla u prvoj godini proizvodnje, prečnik korenove glave sadnica igra presudnu ulogu. Naime, biljke kod kojih je prečnik korenove glave veći od 40 mm će u prvoj godini cvetati i plodonositi i na taj način će se značajno smanjiti prinos korena. Sadnice sa prečnikom korenove glave do 20 mm će u prvoj godini obrazovati lisnu rozetu i omogućiti korenu da se što bolje razvije. Postoje i prelazni slučajevi, kada je prečnik korenove glave između 20 mm i 40 mm. U tom slučaju, jedan deo biljaka će cvetati, a jedan deo će formirati lisnu rozetu, u
zavisnosti od količine padavina (Kišgeci, 2002).
Priprema zemljišta i sadnja angelike Priprema zemljišta se sastoji iz: osnovne obrade (kraj leta), đubrenja uz osnovnu obradu, predsetvene pripreme (neposredno pred sadnju). Osnovna obrada podrazumeva oranje na dubinu od oko 30 – 40 cm, kako bi se stvorio što dublji i rastresitiji sloj zemljišta povoljnih fizičkih karakteristika. Uz osnovnu obradu, poželjno je dodati 40 – 50 t dobro zgorelog stajnjaka. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pred sadnju, u jesen, Ukoliko se sadnja ostavlja za proleće, i predsetvena priprema zemljišta se obavlja tada, kako bi se što više sačuvala tzv. „zimska vlaga“
(Stepanović i Radanović, 2011).
Sadnja angelike se obavlja u jesen ili u proleće naredne godine. U ravničarskim područijima, sadnja se obavlja na međurednom rastojanju od 60 – 70 cm i na
rastojanju između biljaka unutar reda koje iznosi 30 – 40 cm. Primenom ovakvog načina sadnje, postiže se 41000 – 48000 biljaka / 1ha. U brdsko – planinskim predelima, primenjuje se nešto gušća sadnja i to na međurednom rastojanju 40 – 50 cm i rastojanju u redu 20 – 25 cm. Na ovaj način se dostiže brojnost od 80.000 biljaka/ha. S obzirom da je masa korena u ovim područijima nešto manja, većim brojem biljaka po jedinici površine se obezbeđuje i veći ukupan prinos. U zavisnosti od veličine parcele, sadnja se može izvoditi ručno (slika 6) ili mašinski (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci, 2002).
Nega i zaštita useva angelike Nega useva angelike obuhvata navodnjavanje, međuredno kultiviranje i prihranjivanje. U periodu suše i visokih
temperatura, potrebno je obaviti navodnjavanje u nekoliko navrata, čime se povećava otpornost biljaka prema bolestima ali i obezbeđuje veći prinos. Međuredno kultiviranje se vrši u proleće, najčešće dva puta, dok ne dođe do zaklapanja redova, a u cilju razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Uz kultiviranje vrši se i prihrana azotnim đubrivima u količini od 200 kg / ha (Stepanović i Radanović, 2011).
Kada se govori o zaštiti angelike, najveći izazov je suzbijanje korova. Hemijsko suzbijanje nije dovoljno istraženo, tako da se korovi najčešće suzbijaju agrotehničkim, mehaničkim i fizičkim metodama. Od fitopatogenih mikroorganizama, moguća je pojava prouzrokovača rđe, pepelnice i pegavosti listova. U cilju suzbijanja ovih patogena, moguća je primena fungicida na bazi ditianona, mankozeba, difenokonazola. Insekti su redovna pojava, ali ne pričinjavaju ekonomski značajne štete.
Najčešće se sreću različite vrste stenica, biljne vaši i buvači (Kišgeci, 2002).
Angelika se gaji radi korena, u kome je koncentrisano najviše etarskog ulja. Neposredno pre vađenja korena, vrši se siliranje nadzemne mase silokombajnima, iz koje se, takođe, dobija etarsko ulje. Nakon siliranja nadzemne mase sledi izoravanje korena koje se vrši pomoću plugova ili specijalizovanih vadilica. Koren se sa njive transportuje do destilerije, gde nakon pranja, sušenja i usitnjavanja sledi destilacija etarskog ulja. Prosečan prinos svežeg korena po jedinici površine, u uslovima tzv. „suvog ratarenja“ iznosi oko 10000 kg. U uslovima intezivnog navodnjavanja, prinos se može čak i duplirati. Sa 1
ha može se prosečno dobiti oko 15 kg etarskog ulja (Stepanović i Radanović, 2011).
Ukoliko se radi o semenskoj proizvodnji, seme se ubira tek u drugoj godini proizvodnje, početkom juna meseca. Obično se obavlja ručno, odsecanjem štitastih
cvasti koje nose seme. Tako ubrano seme se transportuje u odgovarajuća skladišta na sušenje i dozrevanje. Nakon 4 - 5 dana, seme je spremno za setvu, odnosno preradu, u zavisnosti od cilja proizvodnje (Stepanović i Radanović, 2011).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30