Ilustracija: Stručno potvrđeno koji preparati deluju na ovu štetočinu Ilustracija: Stručno potvrđeno koji preparati deluju na ovu štetočinu

Reč stručnjaka: Kako pobediti jabukin smotavac? Истакнут

Аутор  okt 31, 2020

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nedavno je poljoprivredni inženjer Novica Đorđević, odbranio master rad u kojem se bavio istraživanjima koji preparati, odnosno aktivne materije deluju na Jabukov smotavac (Cydia pomonella Linnaeus), koji je ekonomski značajna štetočina u zasadima jabuke, ali i dunje, kruške, oraha, a ređe napada kajsiju.
Za Agrobiznis magazin Đorđević je objasnio da ovaj insekt nanosi štete koje prouzrokuju gusenice hraneći se plodovima jabuke. Mladi, tek formirani plodovi, opadaju dok kasnije ovi plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće, ako su plodovi oštećeni pred zrenje. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, otežana je njihova berba i podložni su truljenju, objašnjava mladi stručnjak.
Inače ranije je utvrđeno da se Jabukin smotavac javlja svake godine, a štetnost može preći 80%. Ima ga gotovo u svim zasadima kod nas, a ekspanzija je zabeležena u poslednjih nekoliko godina. Simptomi se uočavaju na plodovima jabuke u vidu oštećenja na mestu ubušivanja gusenice. Kada se gusenica ubuši do semene kućice i pojede semenke, plod prevremeno opada. Mladi plodovi prevremeno opadaju, dok kasnije infestirani plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće ako su oštećeni pred zrenje utvdio je prof. dr Novica Miletić, koji je bio mentor na ovom radu.
Kako živi i gde preživljava jabukin smotavac?
Cydia pomonella, prezimljava kao odrasla gusenica u belim, svilenim kokonima, uglavnom na skrivenim mestima ispod kore drveta (pukotine, račve između
grana itd.) Broj generacija je u direktnoj zavisnosti od klimatskih uslova. U našim agroekološkim uslovima jabukin smotavac razvija do tri generacije godišnje. Gusenice se preobrazuju u lutke u kokonima rano u proleće, obično u martu mesecu kada temperature pređu 10˚ C . U zavisnosti od temperature razvoj lutke traje 7-30 dana. Razvoj leptira se uglavnom poklapa sa fenofazom cvetanja i precvetavanja jabuke. Let leptira prve generacije je najintenzivniji tokom maja i traje do kraja juna meseca. Let leptira druge generacije je od sredine jula, do sredine avgusta, a treće generacije je obično krajem avgusta.
U jedan plod može se ubušiti više gusenica. Suzbijanje jabukinog smotavca Suzbijanje jabukinog smotavca zahteva integralni pristup. To uključuje primenu
svih raspoloživih mera: proređivanje plodova, formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika, letnju rezidbu (uklanjanje mladara), sakupljanje i uništavanje opalih plodova jabuke iz voćnjaka kako bi smanjili brojnost populacije jabukovog smotavca za sledeću vegetacionu sezonu. Takođe praćenje leta leptira pomoću feromonskih klopki, međutim sve ove mere mogu uticati na smanjenu brojnost, ali ne mogu da obezbede kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca. Za kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca neophodna je primena insekticida.
Primena bioinsekticida kao i korišćenje parazitoida (prirodnih neprijatelja jabukovog smotavca), može u značajnoj meri smanjiti brojnost populacije, tako da i ovu meru treba primeniti u sklopu mera suzbijanja jabukovog smotavca. Preduzimanjem pravovremenih mera suzbijanja, gustina populacije jabukovog
smotavca se može održati na niskom nivou. Kada su prisutne guste populacije, sa velikim brojem jedinki, ova štetočina se vrlo teško suzbija, a uspeh suzbijanja je neizvestan. Iako je napad u prvoj generaciji najslabiji, ona se mora kvalitetno suzbiti.
Postoji više metoda suzbijanja kaže Novica Đorđević, prva podrazumeva korišćenje feromonskih klopki. Sledeća metoda podrazumeva izračunavanje tkzv. stepen dana (DD degree days). Stepen dani se počinju računati od biofiksa tako što se od prosečne dnevne temperature vazduha oduzima 10˚ C (prag razvića). Računato ovom metodom, polaganje jaja prve generacije počinje kada je suma temperatura oko 50˚ C. Gusenice prve generacije počinju da se ubušuju kada je ostvarena suma temperatura oko 140˚C. Početak ubušivanja gusenica druge generacije je pri sumi temperatura oko 560˚C, a treće
pri sumi temperatura oko 980˚C. Sledeća metoda je vizuelno praćenje polaganje jaja. Za uspeh u suzbijanju jabukovog smotavca vrlo je važno da se detektuje prvo položeno jaje, prvi ,,crveni oreol” i ,,crna glava”. Ovo praćenje polaganja jaja je veoma bitno za određivanje rokova za suzbijanje prve generacije otkrio je prof. dr Miletić, a podseća naš sagovornik Novica Đorđević.Za suzbijanje jabukinog smotavca na teritoriji Republike Srbije, registrovane su
sledeće aktivne supstance: acetamiprid, alfa-cipermetrin, azinfos-metil, bifentrin, cipermetrin, deltametrin, diflubenzuron, dimetoat, fenitrotion, fenoksikarb, fosalon, fosmet, hlorantraniliprol, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin, indoksakarb, lambda-cihalotrin, lifenuron, metoksifenozid, metomil, piriproksifen, tebufenozid, teflubenzuron, zeta-cipermetrin. Aktivne supstance koje su izbačene iz primene su: azinfos-metil, bifentrin, dimetoat, fenitrotion, fosalon, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin i lifenuron. U međuvremenu došlo je do registracije novih insekticida sa drugačijim mehanizmima delovanja od prethodno navedenih insekticida. Registrovani su spinetoram, emamektin-benzoat i cijantranilprol (isti mehanizam kao i hlorantranilprol).
Na oglednom imanju Poljoprivrednog fakulteta Radmilovac, izvedena su dva tretmana za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca. Ocena ogleda je vršena na osnovu broja oštećenih plodova jabuke gusenicama jabukinog smotavca, što je bilo posle drugog tretmana 16. juna 2020. godine. Pregledani su plodovi na 3 središnja stabla od osnove krošnje do 2 m visine po oglednoj parceli kao i opali plodovi ispod stabala.
Takođe je utvrđivan broj oštećenih plodova i prisustvo gusenica jabukovog smotavca u plodovima objašnjava Đorđević i kaže da je na osnovu izvedenih ispitivanja zaključeno da je bio u pitanju jak napad i generacije jabukovog smotavca. Svi ispitivani insekticidi su ispoljili dobru efikasnost, s tim da je u okviru ispitivanih insekticida deltametrin bio najmanje efikasan, dok su fosmet i acetamiprid pokazli bolju efikasnost rekao nam je sada master inženjer Novica Đorđević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30