Ilustracija: Otkrivamo tehnologiju uzgoja lubenice na otvorenom polju Ilustracija: Otkrivamo tehnologiju uzgoja lubenice na otvorenom polju

Sve o uzgoju i isplativosti lubenice Истакнут

Аутор  jul 16, 2020

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i
kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast.
Voda
Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. 
Zemljište
Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.
Plodored
Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti.
Obrada zemljišta
Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast
biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti.
Đubrenje
Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi
računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje.
U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos.
Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena.
Ujedno to je i najbolja metoda. Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s  ikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti
u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana.
Setva i sadnja
Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su: Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura
zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti. Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne
kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo.
U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25- 30 l vode/m2. Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije.
Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.). Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Nega zasada
Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.
Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.
Berba i prinosi
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha. Kalkulacija proizvodnje lubenice po
hektaru za 2016. godinu - Možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 308.000.00 na 1 ha. Vrednost proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio veoma nizak analizirane godine, glavni razlog je veoma kišovita godina i grad koji je oštetio velik deo useva na samom početku vegetacije. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 22,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 0,89, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 0,89 dinara, odnosno ostvaren je gubitak od 0,11 dinara na uložen 1 dinar.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 343.770,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 61 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 20% i troškovi radne snage 19%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Koloseo i Vaska. Na početku pripreme Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 15:15:15 i AN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 20.300,00.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 65.270,00 dok su troškovi radne snage iznosili 69.000,00. Ostvaren je gubitak od 35.770,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 5. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 480.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga prošlogodišnjeg smanjenog prinosa je grad koji je uništio veliki deo useva tokom početka vegetacije, a pri tom usev nije bio osiguran, što se ove godine promenilo i kompletan usev je osiguran kod osiguravajuće kuće ,,Delta Generali’’. Iako je ove godine bila velika suša, navodnjavanjem je postignut zadovoljavajući prinos koji je doneo profit nakon prošlogodišnjeg neuspeha. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 6 t/ha.
Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,62, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.62 dinara dobiti. Na gazdinstvu je ove godine ostvaren dobitak u iznosu od 184.130,00 dinara po hektaru.Troškovi su se smanjili ove godine i oni iznose 295.870,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište mnogo više za razliku od prethodne
godine jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija
su učestvovali u ukupnim troškovima sa 27%, troškovi radne snage učestvovali sa 25%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih troškova. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 0,89 (2016. godina) na 1,62 (2017. godina), što predstavlja udvostručeno povećanje koeficijenta ekonomičnosti. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 576.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga povećanja prinosa jeste vrlo pogodni agrotehnički i klimatski uslovi za proizvodnju, prinos je zadovoljavajuć i ostvaren je solidan profit u iznosu od 282.680,00 dinara po hektaru proizvodnje. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 4 t/ha. Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,96, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.96 dinara dobiti.
Kalkulacija proizvodnje lubenice po hektaru za 2018. godinu Troškovi ove godine su veoma slični kao i prošle godine i iznose 293.320,00 po 1 ha.
U strukturi troškova imali smo promene u vidu smanjenja troškova navodnjavanja i povećanju troškova radne snage obzirom da su se dnevnice povećale sa 1.600,00 na 1.800,00 dinara. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 48%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 23%, troškovi radne snage učestvovali sa 28%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih
troškova. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Na osnovu grafičkog prikaza vidimo da je vrednost proizvodnje lubenice bila najveća u 2018. godini, kada je i ostvarena najveća dobit od 282.620,00. Takođe, možemo zaključiti da je na ovom gazdinstvu ostvarena dobit i u 2017. godini, dok je ostvaren negativan finansijski rezultat u iznosu od 35.770,00 dinara 2016. godine usled nepogoda koje su zadesile usev.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30