Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina

Predstavljamo domaće sorte oraha Истакнут

Аутор  maj 30, 2020

Gajenje oraha u Srbiji ima dugu tradiciju. Koliko je ova voćka cenjena u našem narodu govori i podatak da postoje brojna naselja čiji je naziv izveden iz reči orah. Malo je poznato da je Srbija između dva rata bila jedan od najvećih izvoznika oraha na svetu, dok se danas ovo koštunjavo voće mahom uvozi.
Međutim, poslednjih godina situacija se menja, sve je više plantaža oraha jer po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbija je izuzetno pogodno tle za ovo voće. Broj rodnih stabala u Srbiji premašuje 2 miliona, pa naša zemlja spada u prvih 15 svetskih proizvođača ovog koštunjavog voća.
Najveće plantaže oraha nalaze se na 100 - 400 m nadmorske visine, mada ih ima i u centralnom delu Srbije i na jugu, što znači da se ova voćka može gajiti u svim voćarskim reonima naše zemlje. Kako piše dr Slobodan Cerović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu orah je u Srbiji vekovima razmnožavan
generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. Gledano na ovaj način čitava Srbija selekciono polje.
Iako je među srpskim voćarima trenutno najpopularniji američki čendler, malo je poznato da postoje i domaće sorte koje po kvalitetu ne zaostaju sa svetskim, naprotiv. Baveći se istraživanjima oraha u Srbiji poslednjih pet i više decenija stručnjaci su izdvojili nekoliko sorta i to na osnovu sledećih parametara - kvalitet ploda, visoka rodnost, kasni početak i rani završetak vegetacije, visoka otpornost na bolesti … Sve ove sorte stvorene su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Šampion ima srednju bujnost stabla, vegetacija počinje krajem aprila, a prinos je i do 43 kilograma oraha po stablu. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 g, jezgro svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina i ima izuzetnu otpornost na niske temperature. Srem - vegetacija ove sorte započinje sredinom
aprila, ima krupan plod težak više od 15 grama, tanku i skoro glatku ljusku. Jezgro je lepe svetle boje, sa oko 66% ulja i 17,4% proteina i spada u sortu visoke rodnosti. Tisa je racemozna sorta oraha. U cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali zbog vrlo krupnog ploda, u grozdu bude maksimalno 7 – 8
plodova. U većini godina cveta homogamno, ima krupan plod okruglog oblika, ali jezgro ne ispunjava najbolje ljusku. No, zbog tanke ljuske, randman je dosta visok (oko 51%). Jezgra nije dovoljno svetlo što se uzima kao nedostatak sorte, a preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni. Bačka ima
srednje bujno i veoma rodno stablo. Plod je srednje krupan (oko 12 g), malo kupastog oblika, svetle i glatke ljuske. Jezgro je izuzetno svetle boje i takođe se može gajiti u vinogradarskoj zoni.

Prinos već u rasadniku

Među najpopularnije domaće sorte oraha, napominje dr Cerović, je Rasna. Ima manju bujnost stabla, odlikuje se kratkom vegetacijom, veoma je otporna na bolesti, ali je prinos izuzetan i to do 51, 6 kilograma ploda po stablu. Prvi prinos daje već u rasadniku, plodovi su srednje veličine (oko 14 g), malo kupasti i
preporučuju se za uzgoj u kontinentalnom delu zemlje. Sorte Kasni rodni i Milko s vegetacijom počinju nešto kasnije početkom maja, pa im je i vegetacioni period znatno kraći u odnosu na ostale sorte. Zbog kasnije vegetacije ne može biti pogođen prolećnim mrazevima, plodovi su srednje krupni (oko
12 g), malo kupastog oblika, a jezgra lepe svetle boje. Kasni rodni ima 48, 1 kilogram prinosa po stablu, dok je Milko nešto bolji sa 49, 7 kilograma po stablu. Kada je u pitanju prinos sa 50, 8 kilograma po stablu treba izdvojiti i sortu Sava. Ima srednju bujnost stabla, s vegetacijom započinje sredinom aprila i
ima ubedljivo najveću laterarnu rodnost od čak 90 procenata što se odražava na veći i sigurniji prinos.
Pored ovih na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu izdvojili su još nekoliko sorta oraha – Nera, koja ima vrlo krupan plod (više od 15 g) i svetlu boju jezgra a daje oko 45, 3 kilograma ploda po stablu. Slične odlike ima i Šejnovo, dok je na dnu liste Franket koji malu bujnost stabla, kasno započinje sa
vegetacijom često tek oko 10. maja, i daje svega 29, 9 kilograma ploda po stablu. Mnogi voćari sadnice oraha biraju po bujnosti stabla. Međutim,
treba imati u vidu da bujnost stabala u velikoj meri zavisi od njegove starosti. Tako, recimo, bujnost mladog stabla sorte Šampion je visoka, srednje je bujnosti stablo iste sorte između 15 i 40 godine starosti, dok je male bujnosti u periodu od 40 do 60 godine starosti. Treba napomenuti i da sorte koje kasno
završavaju vegetaciju nespremne ulaze u period zimskog mirovanja pa često stradaju od niskih zimskih temperatura.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31