Ilustracija: Znaju Holanđani šta je dobro Ilustracija: Znaju Holanđani šta je dobro

Ovo srpsko voće prodaje se kao alva u Holandiji Истакнут

Аутор  maj 05, 2020

Ivan Petković (42) iz Jagodine više od 20 godina bavio se trgovinom, a onda je prošle godine rešio da butike sa garderobom zameni poljoprivrednom proizvodnjom. Nakon konsultacije sa prijateljima koji su već u toj oblasti i poljoprivrednim stručnjacima, odlučio je da počne sa uzgojem borovnica.

Kupio je parcelu u selu Međureč, na pet kilometara od Jagodine. Zbog dobre provetrenosti, područje je dobro za uzgoj borovnica. Krajem marta prošle godine posadio je borovnicu sorte djuk i ova godina će biti prva rodan godina. Ima 3.900 sadnica u saksijama na 90 ari, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap i protivgradnom mrežom.

- Za kupovinu sadnica sam koristio subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede. Bio je povoljan, na tri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Kada budem imao pun rod, taman će početi da se otplaćuje. Prošle godine smo imali oko 100 kg borovnica, a sada očekujem oko 3,5 tone. Računao sam da će biti 700 grama po sadnici. Maksimum po sadnici je oko tri kilograma, i to očekujem 2023. godine - kaže Petković.

Ivan se odlučio za uzgoj borovnica u saksijama umesto tradicionalne sadnje u bankovima.

- Kod borovnica u bankovima ima više posla, biljka duže traje i veći je rod, ali meni sadnja u saksijama deluje lakše. Saksije su od 26 litara. Sadnice sam uvezao iz Holandije gde se sadi u saksijama od 20-25 litara. Posla ima tokom cele godine. Najteži posao je čupanje trave iz saksije i to se radi ručno. Biljka se budi krajem marta. Pre toga se radi zimska rezidba - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da je ove godine platio stručne ljude koji su to radili i smatra da će već sledeće godine uglavnom sam to da radi.

Početkom aprila borovnici se dodaje đubrivo, a zatim i početkom maja.

- Trenutno je borovnica u fazi cvetanja. Nakon cvetanja znaćemo koliko se oplodilo i kakav će biti rod, koliko su bili vredni insekti. Oprašivanje obavljaju bumbari koji su u tome znatno efikasniji od pčela. Kupio sam košnicu sa 300-400 bumbara. Cvet borovnice je okrenut na dole i to umanjuje efikasnot pčela, dok jedan bumbar zamenjuje od 50-100 pčela. Bumbari inače nisu opasni - objašnjava.
Ivan često posećuje seminare i razne edukacije kako bi što više naučio o uzgoju borovnica. Član je udruženja Šumadijske borovnice iz Kragujevca, koje okuplja borovničare i iz Topole, Aranđelovca, Požarevca, Jagodine i Niša.

- Naše udruženje sarađuje sa otkupljivačima iz Holandije. Trebalo je da Holanđani dođu u Šabac, koji je najveće područje za borovnicu u Srbiji, i da imamo edukaciju za rezidbu, ali ništa od toga nije bilo zbog korone - kaže Ivan.

Naš sagovornik se nada da će i ove godine glavno biti holandsko tržište.

- Otkupni centar je bio u Orašcu, verovatno će biti i ove. Sve što otkupe Holanđani ide u svetske markete, za konzumnu prodaju, ne preradu. I zato traže dobar kvalitet. Ova situacija neće uticati na cenu, biće verovatno ista. U Holandiji se radi testiranje zrelosti, kvaliteta, nakon toga stiže obaveštenje u kojoj klasi je borovnica i cena. Prošle godine je bila 6 EUR, pa je posle pala na 4,5 EUR - podseća jagodinski proizvođač i dodaje da prednost uzgajanja borovnica u Srbiji je što stižu pre poljske i rumunske.Sagovornik Agrokluba kaže da ukoliko se želi dobar kvalitet borovnica, ulaganja su prilično velika, od 40.000 EUR do 50.000 EUR po hektaru, u zavisnosti od toga koliko se oprema.

Inače, Ivan je i u postupku za dobijanje Global GAP standarda, koji su propisali evropski marketi.

Berba borovnica je početkom juna. Kao kaže ovaj voćar, borovnica nije osetljiva za branje, ali su potrebni radnici koji znaju da beru zrele plodove, pa se zato i plaća do 3.000 dinara dnevno.

Na teritoriji Jagodine ima oko 15 hektara pod borovnicom. Sve je veće interesovanje poljoprivrendih proizvođača za uzgajanjem ovog voća kako u Pomoravskom okrugu tako i u celoj Srbiji pa broj hektara stalno raste.

- Srbija je 2017. godine imala oko 600 hektara pod borovnicom, prošle godine bilo je 1.200 hekatra, a ove više od 2.500 hektara. Mi još uvek nemamo kulturu korišćenja borovnica, kao što je to u Nemačkoj ili Americi gde je godišnja potrošnja nekoliko kilograma po čoveku - kaže Ivan.Veliku podršku proizvođačima borovnica u Pomoravskom okrugu pruža Poljoprivredna savetodavna i stručna služba iz Jagodine. Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da se pomoć ove službe, osim savetodavne, zasniva i na ostvarivanju subvencija poljoprovrednih proizvođača od strane Ministarstva poljoprivede.

- Proizvođači mogu da konkurišu za nabavku sadnog materijala, pa kasnije kada kada podignu zasad tu su subvencije za mašine, traktore, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje - objašnjava Andrejić, a jagodniski proizvođač dodaje da se zahvaljujući državnim subvencijama oko 35% uloženog ukupnog novca vraća.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2867433/borovnicu-iz-srbije-jedu-u-holandiji-kvalitet-trazi-ulaganja-i-do-50000

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31