Ilustracija: Preliv i nadev kao dodaci za vrhunske kuvare Ilustracija: Preliv i nadev kao dodaci za vrhunske kuvare

Aronija kao lek i super hrana Истакнут

Аутор  maj 04, 2020

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u
Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.
Aronija predstavlja najjači do sada poznati prirodni antioksidans. U Srbiiji se gaji na par stotina hektara. Sadržaj minerala i vitamina u aroniji je takav da jedna mala čašica ujutru obezbeđuje detoksikaciju organizma i potrebne minerale. Pročišćava krv, posebno je uspešna u podizanju gvožđa, podiže imunitet. Neukusnija je od ostalog bobičastog voća i zbog toga nema veliku komercijalnu primenu.
Milutin Pantić, diplomirani ekonomista iz Beograda, počeo je da gaji aroniju pre 7 godina na sopstvenoj plantaži na površini od 5ha, iako pre toga nije imao iskustva u poljoprivredi. Njegova plantaža je u Sremu, u mestu Deč, koja je jedna od tri najveće takve plantaže u Srbiji. Od prošle godine poseduju i sertifikat o organskoj proizvodnji.
Proizvodnju aronije započeo je na osnovu ličnog pozitivnog iskustva u korišćenju aronije iz Nemačke, koje je bilo inicijalni impuls. Zatim jedan od drugova
sa kojima zajedno radi odlazi u Japan na studijsko putovanje i tamo saznaje koliko Japanci cene aroniju i kolika su im pozitivna iskustva. Svoje impresije donosi u Srbiju i insistira da zasade baš aroniju.
„Naša proizvodnja organizovana je po principima organske proizvodnje. Želja nam je da ovo super voće, aroniju, i sve njene blagotvorne mogućnosti približimo širokoj populaciji. Aronija je poreklom iz Severne Amerike. Indijanci su je koristili u svojoj ishrani. Stavljali su je u hleb da bi sačuvao svežinu. Koristili su plod i list. U Sovjetskom savezu je došlo do njene ekspanzije kada je eksplodirao Černobil. Tada je država SSSR zasadila nepregledne
površine da bi se narod lečio, a teren dekontaminirao“, rekao je Pantić i dodao da je ona u Srbiji relativno nova biljka, kao i da iskustva skoro da nisu postojala.
Ispostavilo se da nema prirodnih neprijatelja pa nije bilo potrebe za hemijskom zaštitom. Na tlu Srbije joj klima odgovara pa su plodovi boljeg kvaliteta od onih sa severa Evrope. Zbog toga je nije teško odgajati u organskim uslovima. Kako navodi tokom rada imali su brojne izazove, s obzirom da nije postojalo prethodno iskustvo u Srbiji, dok je svakako jedan od većih izazova bila berbe koje su ručno rađene, kao i orezivanje obzirom da je potrebno bilo prilagoditi biljku budućem mašinskom branju. Sve se svodilo na nedostatak iskustva.
Ono što je vrlo važno jeste da se aronija ne prodaje kao sirovina, već je važno da se preradi kao bi imala dodatnu vrednost. Milutin kaže da su sebi postavili jedan cilj, a to je prerada aronije bez dodatka šećera, odnosno matični sok od presovane aronije bez dodataka bilo čega, i ističe da su iskustva pokazala veliku delotvornost na zdravlje. Pored toga što prave sok prave i preliv od aronije za prelivanje preko mesa, sireva, sladoleda, kolača, kao i nadev od aronije, koji je jedini proizvod SA ŠEĆEROM. Kao takav, koristi se u kolačima, tortama, pitama. Kolači i pecivo su mesto gde ima odličnu primenu, čineći
veoma ukusnu kombinaciju.
„Aronija, odnosno matični sok se prvenstveno koristi kao lek. Iako naši ljudi SMATRAJU da znaju o blagodetima aronije realnost je potpuno drugačija. Nešto se načulo, ali to nisu bila prava saznanja. Sada se iskustva polako šire i aronija opravdava svoja lekovita svojstva. Oni koji su pristali da probaju su danas naši verni kupci. Ali takvih je malo, za sada, da bi se postigla profitabilna prodaja“, naglasio je Milutin i dodao da pored toga najveći deo plasmana ide hotelima i restoranima, pekarama i poslastičarima. Takođe, stranci su veoma prijatno iznenađeni ukusom koji probaju ali zbog nedostatka iskustva teško se
odlučuju na uvoz u svoje matične zemlje. Izvozimo u Sloveniju i Crnu goru, ali nam je želja da izađemo u Zapadnu Evropu i Skandinavske zemlje. Taj put je, s obzirom da proizvodimo potpuni novitet na tržištu, veoma spor i mukotrpan. Potrebna je pomoć u daljem promovisanju kao i radnjama koje bi nas predstavile Evropi.
Milutin na kraju ističe da je siguran da će vreme aronije doći, ali da od velikih očekivanja i pričama o brzim zaradama nema ni govora. Aronija predstavlja
budućnost na kojoj treba uporno raditi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31