Sa osmog savetovanja voćara Sa osmog savetovanja voćara Goran Đaković

Voćarstvo u velikim promenama, aktuelnosti iz Gruže Истакнут

Аутор  jan 28, 2019

Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Profesor doktor Franci Štampar,  kaže da nema više “voćarskog raja”. On je u svojoj analizi ukazao da poljoprivrednici u Srbiji treba da se udružuju u krupniju proizvodnju,  kako bi smanjili troškove, kvalitet plodova mora biti vrhunski, sa lepim i atraktivnim pakovanjem i prikazao je nekoliko slajdova na kojima se mogla  videti prodaja voća u koficama.

Profesor Štampar je podsetio i na značaj pčela kao oprašivača,   a za dobre prinose voćari treba da obezbede prisustvo pčela u zasadima. On je naglasio,  da Ruska Federacija sve više ima sopstvenu proizvodnju jabuke vrhunskog kvaliteta u najsavremenijim zasadima. Na pitanje kako dalje,  slovenački stručnjak kaže da moramo ponuditi barem pet hiljada tona jabuke a još bolje pedeset hiljada tona.

 

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

 

Na skupu smo sreli Slavka Milutinovića iz Srbobrana,  koji se bavi voćarskom i povrtarskom proizvodnjom. On želi da što pre zaboravi 2018. Godinu,  jer je pretrpeo štete od grada a niti je imao osiguranje,  ni završen sistem protivgradne mreže. On na svom imanju radi zajedno sa sinom i očekuje bolje rezultate ove godine. Kako bi spasao,  što se spasiti može,  on je pokušao da što više preradi svojih sirovina.

 

Savetodavne službe u većini zemalja imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Kod nas se mogu na prste prebrojati  službe kojima su poljoprivrednici zadovoljni. Što se Šumadije tiče tu nema zime. Na savetovanju smo sreli  Suzanu Nešković, direktorku PSS Kragujevac,  koja je za Agrobiznis magazin rekla da su ovakva savetovanja prilika da se sretnu nauka, struka i praksa.

“Naš princip rada je da se stalno usavršavamo i donosimo stručna znanja do nivoa proizvođača, i na ovom skupu u Gruži ima naših poljoprivrednih proizvođača sa kojima sarađujemo”, istakla je Suzana.

PSS Kragujevac pokriva sve oblasti poljoprivrede,  tako da su na raspolaganju svim poljoprivrednicima,  kako u Kragujevcu tako i u regionu i njihove usluge su besplatne. Na naše pitanje o položaju žena i njihovom angažovanju u poljoprivredi,  gospođa Nešković kaže da sa dolaskom mlađih generacija sve više žena osniva poljoprivredna gazdinstva i počinje sa proizvodnjom, posebno je tome doprinelo i to što se u merama, kako nacionalnim tako i IPARD predviđaju nešto povoljniji uslovi za žene.


“Moram da naglasim da su naše žene sa sela istrajnije i odgovornije i bolje prihvataju ono što im se savetuje,  za razliku od ,  koji imaju tradicionalan pristup proizvodnji. Naročito su aktivnije kada je u pitanju sama promocija proizvodnje i marketing”. Nadovezala se na razgovor i njena koleginica Violeta Petrović Luković, koja je ukazala na činjenice da žene imaju više sklonosti ka želji da na svom imanju primene inovacije. One više vole da obrada zemljišta bude savremenija, SORTIMENT, novi, aktuelan i da svoje poljoprivredne proizvode upotrebe za preradu.

Milorad Pisar,  nam je najpre rekao da je “mladi”proizvođač sa svega trideset dve godine iskustva i za sebe kaže da i dalje mnogo toga ne zna jer je svaka godina specifična. Javljaju se novi problemi  i nova rešenja.

 

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

 “Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Begradu, istakla  je da je primena hidroponske sadnje u ,,Gruža ggraru” dala očekivane rezultate i prinos je bio dobrog kvaliteta. “Ključni faktor u ovoj tehnologiji je navodnjavanje uz punu primenu savremene agrotehnike. Dizajniranje programa ishrane je u skladu sa samim zasadom, njegovom starošću, očekivanim rezultatima i stanju biljaka”. Kako je istakla  sadnja borovnice može biti u jesen iu  proleće. Naš problem je prema njenim rečima,  to što  se ne primenjuje jesenja sadnja kod uvoznih sadnica,  već da se one sačuvaju i sade u proleće,  jer  nisu dobro pripremljene za zimsko mirovanje.

 

Učesnici na savetovanju inženjeri, proizvođači i savetodavci 

Kada je reč o aktuelnim vremenskim uslovima, sneg i niže zimske temperature prof.  dr Jasminka Milivojević,  kaže da je borovnica u dubokom zimskom mirovanju i neće imati problema,  jer su temperature išle u blaže minuse koje borovnica bez problema podnosi.

 

Domaćin skupa Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i vlasnik Gruže Agrara,  otvarajući skup poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i zahvalio se što su došli po  mećavi, poželeo je dobru proizvodnju i mnogo bolje cene proizvoda proizvođačima,  kao i da se jedni na druge oslanjaju u proizvodnji i životu. Opština Knić je jedna od retkih na čijem čelu se nalazi poljoprivredni proizvođač. Miroslav Nikolić nalazi se od 2018. godine na čelu ove šumadijske opštine i bavi se proizvodnjom jabuka i borovnice.

 

Skup je bio i prilika da se razmene mišljenja 

Detaljno u Agrobiznis magazinu za februar 2019. godine

Pretplata na 0692211049

Savetovanje vocara Knic - Gruza Agrar Autor: Goran Djakovic
Последњи пут измењено ponedeljak, 28 januar 2019 19:20

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31