Malina u gajbicama Malina u gajbicama Goran Đaković

Šta se dešava sa otkupom malina, ovo su uslovi koje imamo na terenu Истакнут

Аутор  jun 24, 2018

Nastavljen je otkup crvenog zlata nakon sastanka poljoprivrednika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede i trgovine. Većina otkupljivača na terenu prihvatila je zahtev Asocijacije malinara Srbije pa je akontna cena za prvu klasu u rodu u većini hladnjača povećana na 125 dinara, dok se za drugu klasu plaća 40 do 80 dinara. Nedopustivo je prekidati otkup maline bez prethodne najave proizvođačima, što je bio slučaj na nekoliko ključnih otkupnih mesta, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Angažovane su sve raspoložive inspekcijske službe kako bi otkup do kraja berbe bio u skladu sa tržišnim pravilima. U Asocijaciji ističu da su se dogovorili da se hladnjače na jugu Srbije isprazne i maline prebace u hladnjače u Šapcu i Somboru kako bi se oslobodili kapaciteti i nastavio otkup.

Kada su u pitanju štete RTS javlja da je ponedeljak rok za dostavljanje izveštaja lokalnih samouprava o šteti koja je nastala usled elementarnih nepogoda. Prihvatiće se samo one informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijumi za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta i da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se uraditi procena sredstava. Nevreme je nanelo štetu u 18 opština. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima napraviće program pomoći kako bi se u najkraćem roku posledice sanirale, a zakon o obnovi dopušta u slučaju privrede i poljoprivrede dodelu pomoći u situacijama gde osiguranje nije bilo moguće, kao što je šteta na žemljištu. Država će koliko može pomoći. Ipak, najsigurniji način od zaštite je osiguranje. U Srbiji je samo 10% obradivih površina osigurano, a da poljoprivrednici o osiguranju misle tek kada se šteta desi, ukazuje podatak da se samo 2 do 3 % od ukupnih premija svih osiguravajućih kuća odnosi na osiguranje u poljoprivredi. Sagovornik Prof.Dr Zorica Vasiljević: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, subvencioniše odnosno regresira troškove osiguranja, bez poreza na premiju u iznosu od 40% ukoliko je gazdinstvo registrovano. 45% taj procenat iznosi ako se radi o opštinama i regionima sa posebno otežanim uslovima proizvodnje. Međutim, može i lokalna samouprava da daje podsticaj iz svojih sredstava, ako ima neki opštinski agrarni budžet ili neka namenjena sredstva. Poslednjih godina je država ukinula mogućnost da se koriste obe vrste subvencija kada su druge vrste subvencija u pitanju. Međutim, kada je osiguranje u pitanju, kako kažu odgovorni ljudi iz ministarstva "gledaju kroz prste" što znači da može i lokalna samouprava. Na primeru jednog gazdinstva koje je osiguralo 7,5 hiljada hektara pšenice u južnom Banatu. Osigurava se rod. Procenjeno odprilike da je nekih 6 tona po hektaru rod, pa to kada pomnožite to je odprilike oko 700 000 neka vrednost proizvodnje, ovo gazdinstvo bi moralo da plati oko 13 000 dinara osiguranje za čitavu godinu. Međutim,gazdinstvo je iskoristilo i podsticaj koji daje država jer je registrovano, i podsticaj lokalne samouprave i na kraju je gazdinstvo platilo nekih 33% od ove sume, znači svega 4 500 dinara. Pa dozvolićete, moramo priznati da 4 500 dinara nije mnogo za nekoga ko gaji pšenicu

Iskustva evropskih zemalja nas uče da rizik uvek postoji, ali samo uspešni znaju da rizik može da se predvidi, da njime može da se upravlja i na taj način da se minimizira ili u najboljem slučaju izbegne.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31