Ilustracija: Jovica Stefanović iz Miličinice Ilustracija: Jovica Stefanović iz Miličinice Milica Lukić

Proizvodnja voća - težak posao, ali sa sigurnom zaradom Истакнут

Аутор  dec 19, 2017

Prilikom studijskog putovanja u Česku, upoznali smo i mladog poljoprivrednika, Jovicu Stefanovića, iz sela Miličinica kod Valjeva. Mlad dečko, ima 26 godina, završio je poljoprivrednu školu i ostao na selu da se bavi poljoprivredom. Sebe je video na selu i smatra da je to njegov život. U poslu mu kako nam je istakao pomaže porodica, jer ne bi mogao sam, ima puno da se radi.

Nedaleko od Valjeva, na 390 metara nadmorske visine nalazi se selo Miličinica. Ovaj brdoviti deo Podgorine oduvek je bio poznat po vinogradarstvu i voćarstvu. Iako danas nema mnogo vinograda, ali u poslednjih dest godina ima tendenciju širenja, tradiciju čuvaju voćari, a najzastupljenije voćne vrste su šljiva i kupina.

I naš sagovornik se bavi voćarstvom, ima oko 1.000 stabala šljiva u rodu i hektar ipo mladog zasada. Planira da zasadi još 400 stabala. Ima i 600 stabala džanarike.  Sorte šljive su stenlej i čačanska lepotica. Ima i hektar pod kupinom. Sve što proizvede to i proda i nema problema sa naplatom.

Šljivi odgovaraju duboka, propusna, lagana zemljišta, bogata fosforom, kalijumom i humusom. Šljiva može da podnese i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost neophodno da se poprave svojstva ovakvih zemljišta različitim agromeliorativnim merama, uz obavezno dodavanje stajskog đubriva. Najbolja kiselost zemljišta za šljivu je od 6 do 7,5 pH vrednosti- ističe naš sagovornik, i dodaje da je valjevski kraj dobro poznat po gajenju šljiva.

- Gusta sadnja se preporučuje za čačansku lepoticu i čačansku rodnu, ali agrotehnika mora da bude puna i mora se posvetiti mnogo pažnje“, kazao nam je Stefanović. Posla ima tokom čitave godine, počev od održavanja voćnjaka, pa do prerade šljive i stvaranja finalnih proizvoda.

- Što se tiče zaštite koristimo preparate koji dosta koštaju, ima efekta, jer bez zaštite nema roda.

Kao i većina voćnih vrsta od kojih su dobri prinosi, i šljiva zahteva đubrenje. U zavisnosti od starosti stabala potrebe za hranivima su različite, ali i vreme kada se hraniva unose. Osnovno đubrenje se obavlja pri sadnji, a dopunsko je u prvoj godini najbolje sprovoditi čim počnu da niču korovi, zatim početkom juna meseca i krajem avgusta se savetuje međuredna prihrana, istako nam je Stefanović.

Za 24h osuši oko 270 kg šljiva što po rečima Stefanoviča, nije za pohvalu, ali mlad sam biće iz godine u godinu sve bolje. Opstanak malih poljoprivrednih proizvođača vidi u udruživanju, jer po njegovim rečima to je budućnost.

-Kada je dobra cena sveže šljive tada se ne ispalati sušiti. Ove godine cena sveže šljive bila je 40 din,  a suve 180 što se ne isplati, tako je i sa kupinom, nekada je 150, nekada 30 dinara, - rekao nam je Jovica.

Video je kao funkcionišu zadruge u Českoj i misli da i kod nas to može da zaživi, jer će veliki ugušiti male proizvođače.

 

U valjevskom kraju se povećavaju površine pod vinogradima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3418-u-valjevskom-kraju-povecavaju-se-povrsine-pod-vinogradima

 

 

 

 

Последњи пут измењено utorak, 19 decembar 2017 07:20

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31