Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina, šumski plodovi sa Kopaonika Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina, šumski plodovi sa Kopaonika Milica Lukić

Verovali ili ne: Zarade i dve prosečne plate! Истакнут

Аутор  avg 29, 2017

Suša i mraz uticali su na otkupnu cenu šumskih plodova, pa su tako neki skuplji i do 50 odsto.

Najveći skok zabeležila je borovnica, koja se otkupljuje za pet KM po kilogramu, dok joj je prošle godine cena bila tri marke. Isto je i sa brusnicom i koprivom.

Prošle godine cena ovih plodova iznosila je tri, dok ove sezone iznosi četiri KM. 

Nedeljko Kusturić, vlasnik “Prirodnog bilja” iz Banjaluke, kaže za “Nezavisne” da su cene nešto više, jer je dosta plodova propalo, a nekih vrsta uopšte nema. 

Kao primer navodi zovu, za koju kaže da je faktični nije ni bilo jer je proleće bilo kišovito. Dodaje da se tokom godine vrši otkup maline, kupine, kantariona, koprive, šipka, borovnice… 

Otkupljivači kažu da je u toku otkup kupine, kojoj cena varira na dnevnoj bazi i trenutno košta 2,30 KM po kilogramu. Cena smrekinih bobica je dve, a borovnica 4,70 KM. 

“Prilikom otkupa proveravamo poreklo proizvoda, i lokaciju gde je ubrana”, kazao je Zoran Jagrović, direktor proizvodnje u “Tomatu”. 

On dodaje da trenutno vrše samo otkup kupine, a cena varira zavisno od lokacije. 

“Nije ista malina na selu, i ona pored puta, ili urbanog područja”, kaže on. Dodaje da je pokušao organizovati otkup na više lokacija, ali bezuspješno. 

“To je izuzetno teško, jer ljudi na primer u Banjaluci, nemaju tradiciju branja i sakupljanja šumskih plodova. Mnogo puta su izvarani od stane otkupljivača, i više nemaju poverenje”, rekao je Jagrović. 

Otkupljivači kažu da sabiranje šumskih plodova i lekovitog bilja, može biti dodatni izvor zarade, jer se u sezoni branjem mogu da se zarade dve prosečne plate. 

“Sakupljanje šumskih plodova je spor i težak posao. Istina je da seljak nikada nije ostao gladan, jer uvek ima nešto u prirodi, što se može sakupljati, i od čega se može zaraditi”, rekao je Kusturić. 

On dodaje da je sakupljanje bilja jedna vrsta dopunskog posla, ali da jedan manji broj porodica, živi isključivo samo od toga. 

“U ovom poslu ima para, ali su spore i teške. Sve što je vezano za ovakvu vrstu proizvodnje je sa visokim rizikom, ali uvek ima nešto u prirodi što se može sakupljati”, ističe Kusturić. 

Bračni par Dragan i Milanka N. već nekoliko godina, svaki slobodan trenutak, koriste da širom Srednjobosanskog kantona sakupljaju blagodati prirode. 

Iako su oboje zaposleni, vikende i godišnje odmore koriste za dodatnu zaradu. 

“Ranije smo u prirodi brali čajeve i sakupljani gljive, ali smo shvatili da ponešto možemo i da prodamo, pa smo tako počeli. Naša zarada iz hobija bila je tridesetak KM, čisto da pokrije troškove goriva, jer smo obilazili razne lokacije, radi rekreacije i bilja. Kasnije je to krenulo intenzivnije, pa smo se više posvetili i više zarađivali”, priča ovaj bračni par. 

Dodaju da ne znaju tačno koliko novca zarade u sezoni, jer prikupljaju zovu, koprivu, malinu, borovnice, srijemuš, ali samo od prikupljenih smrekinih bobica prošle godine su zaradili su oko 800 KM (400 evra).

Izvor: www.b92.net

 

Kako uzgajati jagode u saksiji:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2891-jagode-iz-saksije

 

Последњи пут измењено utorak, 29 avgust 2017 07:04

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30