Ilustracija: kajsija Ilustracija: kajsija Milica Lukić

Gde plasirati svežu kajsiju? Истакнут

Аутор  jul 17, 2017

Dani srpske kajsije su po deveti put organizovani 15. i 16. jula u Miokovcima, srpskoj prestonici ovog voća. Ova manifestacija posvećena je profesionalnom voćarstvu, posebno razvoju proizvodnje kajsije, ali i ostalih vrsta koštičavih voćaka. Ovakvi skupovi su odlična prilika da se čuju najnovije informacije iz oblasti voćarstva, da se razmeni znanje i iskustava sa terena, da se proizvođači informišu o najnovim tehnologijama uzgoja kajsije, ali je ujedno i mesto gde se svi posetioci mogu upoznati sa brojnom ponudom izlagača.

U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, daleko najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.

Za Agrobiznis magazin, gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao je da se u Miokovcima svake godine povećavaju površine pod zasadima kajsije, i ona se danas uzgaja na oko 250 hektara. "Mislim da svake godine radimo bolje, idemo ka većem kvalitetu proizvoda. Krenuli smo pre devet godina skromno, sa malim brojem hektara, danas imamo više od 500 hektara u ovim našim prelepim selima Miokovcima, Milićevcima, Trbušanima, Vranićima, Gornjoj Gorevnici", podsetio je Todorović.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Zoran Janjatović, izjavio je da je upravo ono što rade voćari u Miokovcima strateški interes zemlje u poljoprivredi. "Da se iskoristi potencijal svih regiona i da proizvod koji ovde najbolje uspeva bude i najpametnije plasiran. Voćarstvo u Srbiji je strateška grana kojoj će ministarstvo dati veoma visoki primat. U narednom periodu pokušaćemo da pomognemo da povećate vrednost a vama treba da bude cilj da povećate prihode po hektaru, da povećate profit a to bez savremene tehnologije i savremenih zasada, pravog ciljnog tržišta i kvaliteta nije moguće", istakao je Janjatović.

Prošlogodišnje Dane kajsije organizovalo je udruženje „Miokovačka kajsija“, čiji je predsednik Vojkan Tomić bio i domaćin kajsijade. Pored toga što je ovo selo poznato po proizvodnji kajsije, od ove sezone biće bogatije za novu hladnjaču kapaciteta 300 tona zamrznutog voća. Hladnjača je formirana sa namerom da se u Miokovce voće dovozi i prerađuje, a ne samo odvozi u sirovom stanju kao što je do sada bio slučaj. Hladnjača je spratna, istog kapaciteta na obe etaže,  opremljena tunelom za brzo zamrzavanje kapaciteta 22 tone, lager komorom u koju može da stane 20 vagona zamrznutog voća, što omogućava da se voće zamrzava i prerađuje, kao i da se skladišti i sačeka  najpovoljniju cenu za prodaju.

Vlasnici hladnjače, Miroslav Nedeljković i Marko Jokić su spremno za otkup kajsije, a nakon kajsije, vršiće i otkup šljive i ostalog sezonskog voća. Jedan deo otkupljenog voća plasiraće poznatim destilerijama, dok će se drugi deo iskoštičavati, zamrzavati i spremati za izvoz.

Planovi ova dva voćara su da u prvoj fazi rada hladnjača bude skladišno – otkupna komora koja će snabdevati domaće tržište, a vremenom će se ići sve više na preradu, pa im je u planu da te proizvode izvoze na inostrano tržište, pre svega u Rusiju, pa otuda i naziv Poljoprivredni kombinat “Kalinka”.     

Početna cena u otkupu za industrijsku kajsiju prošle nedelje je iznosila 35 dinara, dok se tokom ove nedelje cena povećala na 50 dinara za industrijsku, a za konzumnu otkupna cena je 80 dinara po kilogramu. Većina voćara, kajsiju će predavati otkupljivačima, ali će značajne količine biti korišćene za pravljenje rakije

Ukupan izvoz kajsije u 2016. godini bio je 2.341tona, od čega je 87% (1.996 t) izveženo sveže kajsije. Najviše se izvozila u Rusku Federaciju 25% i Bosnu i Hercegovinu 20%. Veoma mala količina smrznute kajsije (274t) plasirana je na tržište Nemačke, Austrije i Francuske. Privremeno konzervisane kajsije je izveženo oko 66 t i svega 6 tona sušene kajsije. Ukupna vrednost izvoza kajsije je 2,1 miliona dolara.

Ukupan uvoz kajsije prošle godine iznosio je svega 713 tona, u vrednosti uvoza od 1,3 miliona dolara. Zemlje iz koji je bio najveći uvoz su Grčka 45% za svežu kajsiju i Turska 37% za suvu kajsiju, koja je uticala na visoku cenu uvoza.

Последњи пут измењено utorak, 18 jul 2017 08:53

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30