Borovnice u gajbici rashlađene u hladnjači Borovnice u gajbici rashlađene u hladnjači Goran Đaković

Gde može da se gaji borovnica? Koje su pogodne sorte? Истакнут

Аутор  jul 08, 2017

Gde može da se gaji borovnica?
Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7-10%). To su pre svega šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C.
Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 metara i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Površina, prinos i proizvodnja


RZS ne vodi zvanične podatke za borovnicu, ali je prošle godine dao nezvaničnu procenu proizvodnje i površine pod zasadima borovnice. Pored borovnice koja je dominantna voćna vrsta u kategoriji bobičastog voća, ako izuzmemo malinu i kupinu, u ovoj kategoriji voća su: brusnica, ribizla i ogrozd čije su vrednosti zanemarljivo male.
Ukupna površina pod zasadima borovnice, na osnovu procene RZS u 2016. godini iznosi 414 hektara sa ukupnom proizvodnjom od 1.467 tona.
Poslednjih godina povećava se interesovanje proizvođača i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizanje novih visoko intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice, u gustom sklopu sadnje sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvođenje standarda kvaliteta i savremenog sortimenta. Ministarstvo subvencioniše podizanje ovakvih savremenih zasada borovnice, a ove godine je na zahtev proizvođača, uvelo i podsticaje za najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice u saksijama/vrećama sa supstratom, obzirom da je borovnica jako zahtevna po pitanju kiselosti zemljišta.

 


Struktura potrošnje


Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova plasira se na svetsko i domaće tržište u prerađenom i svežem stanju.
4 – Izvoz
U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izveženo sveže tj rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izveženo kao zamrznuta borovnica.
Vrednosti izvoza borovnice prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine.

 


Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje.


Uvoz borovnice


U 2016. godini uvezeno je 1.104 tone borovnice, odnosno 26,3% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.498 t). Vrednosti uvoza borovnice prošle godine bila je 2,5 miliona dolara. Borovnica se pretežno uvozila iz Ukrajine, Crne Gore, Poljske.

Sotiment


Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko sorti koje se međusobno mogu oprašivati. Najzastupljenije sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su:„Duke“, „Bluecrop“, „Blueray“, „Bluetta“, a gaje se i „Spartan“, „Patriot“, „Reka“, „Ozark Blue“, „Nui“, „Huron“ i „Draper“.
Posebna pogodnost za borovnice u Srbiji je njihova specifična sezona sazrevanja, jer rađaju u julu kada je u Španiji završena berba, a u Poljskoj još nije počela, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kada postoji potražnja za njom i dostigne veću prodajnu cenu.


Cena

Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 800 do 1.000 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg.


Dominantna cena borovnice na kvantaškoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 550 do 800 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 600 din/kg.

 

Последњи пут измењено subota, 08 jul 2017 13:31

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30