Radoslav Cvetković Radoslav Cvetković ceca

NAJČEŠĆE GREŠKE KOD SADNjE I KAKO IH IZBEĆI Истакнут

Аутор  jan 27, 2017

Za uspešno podizanje voćnjaka, pored dobro razvijenih i zdravih sadnica, treba blagovremeno i kvalitetno pripremiti zemljište za sadnju. U koliko je to urađeno, sadnju treba obaviti u jesen, pre mraza i raskvašenog zemljišta. Pre podizanja voćnjaka moraju da se prouče prirodni uslovi i neki ekonomski pokazatelji. Od prirodnih uslova sredine posebno treba obratiti pažnju na zemljište, klimu i položaj zemljišta na kojima će biti podignut voćnjak, a od ekonomskih pokazatelja na blizinu saobraćajnica, tržišta i mogućnosti plasiranje planirane proizvodnje. Ako su svi ovi uslovi ispunjeni onda se pristupa pripremi zemljišta za podizanje zasada. Pre nego što se pristupi rigolovanju zemljišta, potrebno je da se prvo očisti od šiblja, višegodišnjih korova, raznih žila i da se obavi ravnjanje terena kako bih se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje vode u depresijama. Suzbijanje korova Najštetniji korovi u voćnjacima su divlji sirak (Sorgum halepense), zubača, (Cynodon dactylon), pirevina (Agropyrum repens). Ovi korovi mogu da se suzbiju vrlo jednostavno, bez opasnosti po zagađenje zemljišta. U tu svrhu koriste se herbicidi na bazi glifosata. Herbicid se preko lišća i stabla prenosi u koren i rizom i na njih deluje toksično. Ovako zatrovani rizomi i korenovi više ne vegetiraju i korov se ne obnavlja. Suzbijanje korova se vrši u toku intenzivnog porasta kad dostignu visinu 20-40 cm. Za suzbijanje višegodišnjih korova doza navedenih preparata kreće se od 5-12 litara po hektaru. Krčenje prethodne višegodišnje kulture (starog voćnjaka ili vinograda, šume, šikare…) Ukoliko su površine na kojima se podižu voćnjaci pod šikarama, raznim drvećem ili starim i zapuštenim voćnjacima potrebno je izvršiti krčenje rastinja i vađenje korenja. Ostaci korenja, posebno skeletnih, moraju se odstraniti iz zemljišta kako bi se sprečila pojava oboljenja od truležnice korena i bakterija uzročnika raka korena na novoposađenim voćnjacima. U većini slučajeva ovakve površine zahtevaju rigolovanje do dubine 0,8 m. Uz rigolovanje, ove površine je potrebno unakrsno preći riperom kako bi se iz zemlje izvukli preostali ostaci korena. Analiza zemljišta i đubrenje Pre rigolovanja potrebno je da se obavi fizička i hemijska analiza zemljišta. Hemijskom analizom ustanovljava se sadržaj humusa, lako pristupačnog kalijuma i fosfora, sadržaj ukupnog azota, sadržaj kreča, kiselost zemljišta. Utvrđeno je da za savremenu intenzivnu voćarsku proizvodnju zemljište treba da ima 50-70 % ukupne gline, najmanje 3 % humusa, 10-15 mg lako pristupačnog fosfora i 20-25 mg, kalijuma u 100 g, vazdušno suve zemlje. Najviše 6-8 % ukupnog kalcijum karbonata. Kiselo zemljište treba da je u granicama pH 5-7 u kalijum hloridu. Ako ovi uslovi nisu ostvareni onda mora da se pristupi popravci ili agromeliorativnom đubrenju voćaka. Ako je količina humusa u zemljištu mala, onda treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka. Za povećanje humusa od 1% u sloju zemlje od 40 cm. Potrebno je dodati 30-40 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajnjaka može se koristiti zelenišno đubrenje. Za povećanje jednog miligrama lako pristupačnog kalijuma i fosfora u 100 gr suvog zemljišta potrebno je dodati 60 kg fosfora i kalijuma. Ako su zemljišta kiselija treba da se obavi kalcifikacija, ako zemljište sadrži više kreča potrebno je zakiseljavanje zemljišta. Za kalcifikaciju se koristi najčešće mleveni krečnjak (kalcijum karbonat), a može i negašeni kreč. Ako se pri meliorativnoj popravci zemljišta unese i stajnjak, onda količinu mineralnih đubriva treba smanjiti za 10-30 %. Najpodesnija zemljišta za zasnivanje voćnjaka su plodna, duboka, rastresita i umereno vlažna. Zasnivanje voćnjaka nepoželjno je na teškim i zbijenim zemljištima, zabarenim sa ležećom vodom koja se duže zadržava, i na zemljištu sa većim sadržajem kreča. Rigolovanje Kada se obavi rasturanje organskih i mineralnih đubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta. Dubina rigolovanja je obično od 40-70 cm. Ono se obavlja rigoler plugovima. Oni koji ne poseduju plugove za rigolovanje, treba da koriste jednobrazni plug i njime ore što dublje. Ne treba rigolovati previše vlažno ili suvo zemljište, već najbolje umereno vlažno. Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada ako je lepo vreme može i u oktobru. Posle rigolovanja, zemljište treba ostaviti mesec-dva da se lagano slegne. Po sleganju zemljišta, ako se sadnja obavlja u jesen, treba obaviti finu pripremu zemljišta. Ako se sadnja obavlja u proleće, tada se fina priprema obavlja u martu. Posle ravnjanja sledi razmeravanje, kopanje jamića i sadnja. NAJČEŠĆE GREŠKE KOD SADNjE VOĆAK I KAKO IH IZBEĆI Prilikom sadnje voćaka treba obratiti pažnju na mnoge detalje. Ne saditi voćku sa povređenim žilama, jer ako su žile povređene voćka se teže prima, dugo boluje i lakše oboleva. Ne saditi voćku sa mokrim žilama, jer se na takve žile počesto uhvati plesan posle sadnje, pa žile istrule i voćka se ne primi. Voćku saditi toliko duboko koliko je duboko bila u rastilu. Pri sadnji mladoj voćki treba iskopati rupu tako da svaka žila može lepo da se razmesti, a ne da ih savijate i lomite. Žile lepo razmestiti unaokolo, dati im pravac u kome će da rastu, voditi računa da se prvo sitnom zemljom pospu oni najniži, pa onda one više i samo blago pritisnuti zemlju oko žila da ne ostanu šupljine, jer se zna nahvatati plesan. Ne nabijati zemlju oko žila jer se može oštetiti. Tek kada se žile zatrpaju tada ih treba, zaliti vodom oko 10 litara i zatrpati rastresitom zemljom. Ako je voćka tanka treba još u toku sadnje da se pored nje stavi u jamić jači kolac za koji se voćka priveže. Ako se on stavlja kasnije mogu da se povrede žile. Kada se voćke sade u proleće, zemlju oko stabla treba tako urediti da izgleda kao činija, a voćka da bude u sredini. Ako se sadi u jesen , onda nagrnuti zemlju oko voćke , da se žile bolje održe, da ne promrznu, a na proleće zemlju odgrnuti. Da voćka dobro uspeva mora se obratiti pažnja u kakvu ih zemlju sadite. Zemljište treba da je duboko,srednje teško, rastresito, umereno vlažno, propustivo, plodnosti sa 3-4 % humusa, 8-10 mg P2O5, 20-25 mg K2O,optimalna vrednost pH 5,5-6,5

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31