Ilustracija: Stručna analiza isplativosti proizvodnje paprike Ilustracija: Stručna analiza isplativosti proizvodnje paprike

Saveti: Kako do dobre paprike i bolje zarade? Истакнут

Аутор  avg 27, 2020

Isplati li se proizvodnja paprika?. Mnogi o tome debatuju na društvenim mrežama a mladi inženjer poljoprivrede Perica Milićev daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju paprika. Inače do sada smo predstavili rezultate proizvodnje krompira i lubenice i sve to ovaj mladi stručnjak uradio je zajedno sa njegov mentorm doc.dr. Draganom Milićem koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm.
Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke. Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim,
rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8. Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira, ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm.
Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.) Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je
i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
2. 100- 150 kg/ha P2O5
3. 200-300 kg/ha K2O
4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što može znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi uoplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.  Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko
kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme
primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između
2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja. Tabela 7. Po kalkulaciji proizvodnje paprike po hektaru u 2016. godine prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita, pa simim tim nismo imali velike potrebe za navodnjavanjem. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 33,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,44, što znači da je na uložen
1 dinar ostvareno 2,44 dinara dobiti.Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 365.395,00 po
1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 59 % od ukupnih troškova, dok na otvorenom prostoru troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 17% i troškovi radne snage 24%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za
zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak(izuzev stajnjaka koji sse ne rasipa svake godine) u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dukat i Moravska kapija. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24, NPK 15:15:15 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 31.450.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 62.020,00, dok su troškovi radne snage iznosili 90.000,00. Ostvaren je dobitak od 525.605,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 8. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje paprike bila 450.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine, iako je tokom čitavog perioda primenjivano intenzivno navodnjavanje. Prinos je bio manji u
odnosu na prošlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo manja nego prošle i iznosila je prosečno oko 25,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,43, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1,43 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine ostvaren manji dobitak u iznosu od 136.255,00. Ipak je na kraju ostvaren dobitak, ali to nije zadovoljavajuć rezultat ni u pogledu iznosa
dobitka ni u pogledu cena, a naročito ne u pogledu prinosa.
Troškovi su se smanjili ove godine za oko 52.000,00 i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškoviosiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna
djubriva kao i prethodne godine. Značajno je napomenuti da je gazdinstvo osiguralo 2017. godine sve useve i zbog suše i štete koje je pretrpela paprika, osiguravajuća kuća je nadoknadila štetu i isplatila 20% od vredosti ukupne proizvodnje kao nadoknadu za gubitak prinosa. Nadoknada štete je iznosila 90.000,00 dinara.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje paprike bila 702.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga povećanog prinosa jesu povoljni agroekološki uslovi, kao i poštovanje agrotehničkih rokova. Prinos je bio veći u odnosu na prošlu godinu i iznosio je
27 t/ha Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 26,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,22, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,22 dinara dobiti. Na gazdinstvu je 2018. godine ostvaren najveći dobitak u analiziranom periodu i iznosio je 385.755,00.
Troškovi su se smanjili ove godine su slični kao i prošle godine i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio
47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškovi osiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna djubriva kao i prethodne godine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31