Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina

Sve što treba da znate o setvi šećerne repe Истакнут

Аутор  apr 15, 2020

Bez većih padavina i snežnog pokrivača tokom zimskog perioda, oseća deficit vlage u zemlji. Takvi uslovi su svakako otežavajući i mogu da utiču na ovogodišnju setvenu sezonu repe, ukoliko njive nisu adekvatno pripremljene. U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove, za ovu godinu
planiraju da setvu slatkog korena obave na oko 500 hektara. Kako su nam rekli iskusni stručnjaci koji godinama vode proizvodnju repe, pa i drugih ratarskih
kultura, na njihovim parcelama na vreme je bačeno đubrivo i duboko su zatvorene brazde, čime je očuvana neophodna vlaga zemlje. Kolege iz emisije „Plodovi dobre zemlje“ na TV PRVA razgovarli su sa dipl. agronom Zlatko Pijetlovićem iz ZZ „Agroprom“- Stara Pazova, koji je objasnio tehlogiju proizvodnje ove kulture “ Površine koje su namenjene za repu, one se prvo oru, baca se đubrivo, bacamo znači Map KCL za, za, onda oremo na 35 santimetara
i posle toga radimo sa paker valjcima, što nam olakšava u proleće da sa jedinim, eventualno negde gde nije baš idealno i sa dva prohoda, odradimo pravac i odmah posle toga ide setva. Znači, mi sa tim uspemo da sačuvamo tu zimsku vlagu, pošto svake godine ona je sve, sve manje i manje
je ima, a ovi vetrovi u setvi non stop duvaju i oni smanjuju tu vlagu, tako da je veliki problem da se seje u vlažnom. Setva se odvija normalno, za sada ide sve po planu, imamo dovoljno kapaciteta. Radimo sa četiri sejalice i mislimo da ćemo mi to relativno brzo uspeti da završimo.
I optimalne toplotne vrednosti setvenih površina omogućavaju da se setva šećerne repe obavi na vreme. Dipl. agronom Zlatko Pijetlović ZZ „Agroprom“- Stara Pazova ističe: Što se tiče temperature zemljišta, čim se stvorila optimalna temperatura, mi smo krenuli sa setvom, to je tu negde oko 5, 8 stepeni. Jednostavno, to je već i vreme da se seje repa, polovina marta, jer više tu nema čekanja. Svako zakašnjenje može samo da nam nanosi štetu. Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Njegova primena je važna, jer gajeni usevi u velikoj meri iskorišćavaju zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.
Zlatko Pijetlovići stiče da je plodored veoma važan, važan je prvenstveno zbog suzbijanja korova, drugo i zbog bolesti, a i zbog insekata. To znači potrebno je da se repa, što se tiče repe, bar na svaku treću eventualno četvrtu godinu dođe , dođe repa na istu površinu. Pre dve godine usled napada repine pipe, bilo je i onih ratara koji su bili primorani da sprovedu delimično ili potpuno presejavanje jednog dela proizvodnih parcela. Kako se slična situacija ne biponovila, preporuka je da se primenjuju preventivne mere.
Prva, prva prevencija da bismo suzbili repinu pipu jeste da gledamo da bude ta parcela udaljena od starih repišta, ističe Zlatko. To je prvo i osnovno, ako može, a ako ne može, onda kad krene, kad repa krene znači kad nikne, mi gledamo gde se pojavila repina pipa i shodno tome i reagujemo, znači insekticidima prskamo, da li prskamo celu površinu, oazno i gde se pojavila, ali uglavnom gledamo da je, da je sačuvamo, što nam do sada je uspelo, ali
svake godine je sve teže i teže, pošto je to sve veći i veći problem.
Za ujednačeno nicanje useva, potrebna je da dovoljna količina vlage u zemlji u koju će biti posejano seme uz pravilan sklop biljaka. A drugo, neko i valja tu površinu pod repom sa valjcima da bi uspostavio vlagu. Mi to ne radimo, pošto za sada to nije bilo potrebe, uspeli smo, uvek nam je repa ujednačeno nicala, tako da ,eto, prvenstveno je to da se, da se seje u vlažnom. A takođe da bi se ostvarilo nešto, neki prinos, mora da se ostvari i sklop u setvi. Znači, mi idemo
na nekih 125.000 biljaka po hektaru tako da uspemo negde oko 90-ak hiljada da, da dobijemo u berbi, odnosno u vađenju, ističe Zlatko i dodaje:
„Ovog puta iskoristili smo priliku i da se upoznamo sa trenutnim stanjem pšenice u ovom delu Srema. Pšenica ove godine, za razliku od prošle godine, mogu reći da je u odličnom stanju. Prošle godine pšenica je kasno nicala zbog deficita padavina. Neke pšenice su prošle godine čak u februaru počele da, da niču. Ove godine mi imamo pšenice oko 200 hektara posejano i veoma smo zadovoljni kako je to odrađeno i u kakvom je stanju. Doduše, mi smo
to veoma, neću da kažem, rano, ali smo u optimalnom roku počeli da, sejemo, znači tamo negde oko 4. do 10. oktobra mi smo već bili zasejali površine pod pšenicom i mogu reći da je pšenica u izvrsnoj kondiciji. Odradili smo prihranu jednu, odradili smo i drugu prihranu sa Anom, odradili smo zaštitu od korova, takođe i od bolesti, i očekujemo da će biti, ako bude godina povoljna, da će biti dobar rod.
Ukoliko naši ratari nisu uspeli upravo zbog otežanih okolnosti, je li, korona virus i ostalo ,ovaj, da obave zaštitu, koji je poslednji rok to da urade? Da li su zakasnili već?
Zakasnili još nisu, ali svakako treba obići parcele pod pšenicom i videti u kakvom je stanju, jer ima nekih tu bolesti. Za sada nema nešto značajno, ali nađe se nekih septorija i jednostavno treba to pogledati i odraditi zaštitu kako protiv korova tako i protiv bolesti. Poslednjih godina došlo je i do izvesnih
promena u setvenoj strukturi ratarskih kultura. Prošlih godina mi smo sejali, recimo, dosta uljane repice. Međutim, i to je sada postalo problem u toj proizvodnji zbog nedostatka vlage u nicanju, i onda dođe do propadanja useva. Tako da dosta se odustalo od proizvodnje šećerne, od uljane repice, i ljudi su se sad više orijentisali na kukuruz. Šećernu repu isto, smanjena je površina pod šećernom repom, soja je standardna, poveća se možda, površine
pod suncokretom su se povećale, tako da generalno znači došlo je do povećanja površina pod suncokretom i pod kukuruzom.
Ukoliko se i u ovoj godini ostvare slični proizvodni rezultati kao u prethodnoj, agronom Pijetlović ističe da onda svi oni koji su se odlučili za proizvodnju šećerne repe mogu da računaju na pozitivan ishod. To se posebno odnosi na visinu digestije koja se tada na ovom podneblju kretala između 16 do 18 što je više nego zadovoljavajuća vrednost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31