Paradajz u plastenicima - kolika bi trebalo da bude optimalna vlažnost? Danijel

Paradajz u plastenicima - kolika bi trebalo da bude optimalna vlažnost? Истакнут

Аутор  mar 03, 2016

Paradajz je jednogodišnja kultura koja se uglavnom uzgaja u zaštićenom prostoru.Uzgajanjem ove biljke u plastenicima omogućava se njegovo prisustvo tokom cele godine u ishrani čoveka. Paradajz je bogat mineralima i vitaminom C. Moguće je pravilnom i adekvatnom proizvodnjom ostvariti velike prinose i veliki profit. Koreni sistem biljke je izuzetno razgranat i ide i do dubine od 1,5m. Paradajz ima i mogućnost formiranja adventivnog korena iz stabla pa se može razmnožavati i vegetativnim putem. Paradajz se deli na tri grupe: visoki, niski i žbunasti. Poreklo paradajza vuče iz Južne Amerike, stoga mu je za razvoj izuzetno potrebna toplota.Sa pojavom kotiledona pojavljuju se prvi listovi.Pupoljci i cvet se javljaju u periodu od 20-30 dana.Od cvetanja do pojave prvih plodova prođe od 40-50 dana. Optimalna temperatura nicanja ove biljne kulture je 23-25°C.Za rast i razvoj paradajza temperatura zemljišta treba da je od 20-25°C.

Paradajz ima veliku potrebu za svetlošću. Pri većem intenzitetu svetlosti i cvetanje je brže za sve sorte paradajza. Ukoliko nema dovoljno svetlosti dolati do poremećaja rasta i razvoja paradajza. Paradajz je relativno otporan na nedostatak vlage , ali je ona najbitnija u periodu cvetanja. Takodje, za uspešan razvoj biljaka potrebna je niska vlažnost vazduha. Visoka vlažnost vazduha izaziva poremećaj u ishrani biljaka.

Za navodnjavanje je najpogodniji sistem kap po kap ili brazdanje. Kvašenje same biljke je pogodnije za razvoj bolesti. Posle zalivanja, plastenik je potrebno provetravati. Zalivanje se vrši u prepodnevnim časovima. U početnoj fazi zalivaće se 15-20 l/m², a u vreme plodonošenja 30-40 l/m², zaliva se svakih 7-10 dana. Pored zalivanja paradajzu je potrebno i prihranjivanje. Mlade biljke imaju veću potrebu za hrunivima (posebno fosfor), dok kod ostalih biljaka to nije slučaj. Od posebnog značaja obezbediti hraniva u prvoj polovini vegetacije, u rposeku 80-100 g/m². Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Posebno je bitno izabrati pravilne sorte i hibride. U plastenicima treba dati prednost visokim sortama. To su sorte: Suso, Pando, Nenda, Baja i druge.

Tokom sadnje paradajza, uslovljeni su sa vrstom plasteničnog prostora i mogućnostima zagrevanja. Rokovi su takođe uslovljeni uslovima i zahtevima tržišta. Paradajz se u plastenicima proizvodi iz rasada. Najbolje je koristiti kvalitetan pikirani rasad. Rasad se seje u sandučiće i u leje. Za proizvodnju kvalitetnog rasada posebno je bitno da se koristi kvalitetan supstrat.

Paradajz se koristi kao zreli plod i kao zelen plod za kišeljenje. Zreli plod se preradjuje na različite načine i dobijaju se različiti proizvodi (pire, manirani, kiseo, jestivo ulje iz semena, sok itd.). Pored toga što sadrži minerale kao što su kalijum, fosfor, magnezijum, željezo, sadrži i vitamine: C, B¹, B² i PP. Boja paradajza potiče od povećanog sadržaja likopina i ß-karotena.

Noćne temperature u plastenicima treba održavati na vrednosti od 12°C,a to je posebno značajno za zimski period kada je potrebno grejati. Takođe se i optimalna temperatura zemljišta u plasteniku za uzgoj paradajza kreće od 20-25°C.Pošto je paradajz najosetljiviji u fazi cvetanja potrbno je i održavati vlažnost zemljišta do 70% od PVK.U fazi plodonošenja vlažnost zemljišta bi trebala biti oko 80%PVK, a u fazi zrenja opet oko 70%PVK. Proizvodnja paradajza se odvija kao: rana, srednja rana i kasna proizvodnja na otvorenom polju. Zemlja za plastenik treba da bude srednje tesko ili lako (peskovito). Zemljiste se u osnovnoj obradi đubri sad 30-40 t stajnjaka. Na srednje obezbeđenim zemljištima đubri se 100-120 kg N/ha, 80-90 kg P2O5/ha ; 100-140 kg/ha.

Kvalitet rasada zavisi od: đubriva, svetlosti, temperature, kvaliteta semena, supsituta, umešnosti setve i vode.

Za proizvodnju rasada paradajza koristei se stajnjak, pesak, glisnjak, ali je iz više razloga najbolja preporuka da se koriste gotovi supstrati. Rasad se najčešće i gaji u kontejnerima koji mogu biti od stiropora ili plastike. U zavisnosti od toga da li je zaštićeni prostor sa grejanjem ili bez i rokovi sadnje i berbe su različiti. Ukoliko je plastenik bez grejanja sadi se od 1-10. aprila, a bere se od 15-30. maja. U plastenicima sa grejanjem sadnja se vrši od 10-25. marta, a berba od 1-10. maja. Od nicanja biljaka, pa do prve berbe potrebno je da prođe od 100-140 dana.

Navodnjavanjem sistemom kap po kap se omogućava smanjenje relativne vlažnosti vazduha i smanjenje potrošnje vode. Temperatura vode za zalivanje mora biti od 25-30 °C. Takođe, ovaj sistem navodnjavanja omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka. U uslovima visokih temperatura i povećane vlage dolazi do oboljenja paradajza, gde biva napadnut različitim štetočinama. Najčešće su: biljne vaši, trips, bela leptirasta vaš. Zato se koriste najčešće: Dasticid prah, Mospilan 20-SP, Ripkord 20-EC itd. Najčešće bolesti koje su prisutne kod paradajza su: crna pegavost, fuzariozno uvenuće, plamenjača, bela trulež. Sredstva za suzbijanje su: Šampion, Antracol, Bordovska čorba WP-20, Tattoo, Plavi kamen, Sumilex 50-FL.

Zaštita paradajza od bolesti i štetočina u zaštićenom prostoru se vrši: hemijski putem, biološkim putem (sa korisnim insektima-predatorima). I putem feromonskih lepljivi traka, koje su različitiv boja. Upotrebom slame i folije u plastenicima se postiže: povećano zagrevanje zemljišta, sprečava rast korova i isparavanje vode, povećava se sadržaj ugljendioksida i smanjuje se količina vode za zalivanje. Samim tim se i smanjuju troškovi i povećava isplativost proizvodnje.

Upotrebom hormona koji posvešuju oprašivanje biljaka povećava se prinos, ali se ipak mnogo deformiše plod i smanjuje kvalitet. Zbog toga se u novije vreme ručno vrši ’’potresanje biljaka’’, a najnoviji postupak je upotreba bumbara. Ovaj postupak povećava prinos od 5-40 %. Toko rasta i razvoja paradajza u plastenicima, a i na otvorenom potrebno je vršiti: zakidanje listova, zakidanje vrha stabla, zakidanje zaperaka i postavljanje oslonaca (kolčenje).

Najbolje je berbu paradajza vršiti 60-80 dana nakon sadnje jer se dozrevanje vrši pri transportu u komorama. Berba u plastenicima je ručna, a prinosi idu od 15-111 kg/m². U Finskoj se vrši proizvodnja paradajzda od 100 kg/m² i to tako što se proces proizvodnje obavlja u kratkim ciklusima (a ukupno godinu dana). Sadnja se vrši svakih 6 nedelja u duplim redovima. Kada su prvi plodovi zreli, zakida se glavno stablo iza druge etaže i onda se sadi rasad za novi ciklus.

Uzgoj paradajza može se vršiti gotovo na svim zemljištima. Međutim, najbolja su laka, propustljiva, strukturna i ocedna zemljišta, bogata humusom. Za kasnu proizvodnju mogu se koristiti i nešto teža zemljišta. Paradajz treba gajiti u plodoredu jer u monokulturi značajno smanjuje prinos (za 30-40%). U plodoredu on dolazi na prvo mesto i veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. 

Na istom mestu se može gajiti tek posle 3-4 godine. Najbolji predusevi za uzgoj paradajza su višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, luk i kupus. Obzirom na mesto, vreme, način i namenu proizvodnje kod paradajza razlikujemo uzgoj paradajza u zaštićenom prostoru i uzgoj paradajza na otvorenom polju. Prema vremenu pristizanja, proizvodnja na otvorenom polju može biti rana, srednje rana i kasna. Zatim podela može biti na proizvodnju iz rasada i direktnom setvom iz semena i na kraju proizvodnja može biti za potrošnju u svežem stanju i za potrebe industrijske prerade.

 

Proizvodnja iz rasada

Za ranu i srednje ranu proizvodnju paradajz se gaji iz rasada a za kasnu direktno iz semena. Pri proizvodnji iz rasada za ranu poljsku proizvodnju paradajza optimalni rok setve za naše uslove je oko 1.marta. Setvu treba obavljati u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora gde ima dopunskog zagrevanja. Setva može biti gusta sa oko 8 g semena na m2 pri čemu se obavlja pikiranje na razmak 10×10 ili u odgovarajuće kontejnere. Nakon pikiranja treba primeniti odgovarajuće mere i održavati potrebne uslove radi dobijanja rasada visokog kvaliteta. Dobro odnegovan rasad za rasađivanje postiže poslednjih dana aprila ili prvih dana maja meseca, što predstavlja prvi mogući rok za rasađivanje paradajza u našim uslovima.

 

Kvalitetan rasad paradajza treba da ima sledeće karakteristike: visinu 25-30 cm, debljinu stabla u osnovi 8-10 mm, oko 8 stalnih listova, masa nadzemnih delova 6-8 g i sadržaj suve materije 10-12%. Za srednje ranu proizvodnju setva se obavlja u polutople leje, plastike ili staklenike sa oko 2,5-3 g semena po m2 pri čemu se ne vrši pikiranje a setva se obavlja od polovine marta pa čak i prvih dana aprila za nešto kasniju proizvodnju. U razvijenom delu sveta (Zapadna Evropa, Amerika) rasad paradajza se uglavnom proizvodi u kontejnerima pri čemu je najviše u primeni « Speedling» sistem, koji prema našim rezultatima daje od 10-30% veći prinos u odnosu na klasičnu proizvodnju rasada.

Последњи пут измењено četvrtak, 03 mart 2016 15:35

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31