Ilustracija: Uvoz loše utiče na domaće povrtare Ilustracija: Uvoz loše utiče na domaće povrtare

Da li je moguće? Srbija sve više uvozi skupo i bezukusno povrće iz inostranstva! Истакнут

Аутор  maj 05, 2019

Veruje se da Srbija zahvaljujući svom geografskom položaju i povoljnoj klimi, ima izuzetne mogućnosti za razvoj poljoprivrede i da bi mogla da hrani pola Evrope, međutim na pijacama i u trgovinama sve više je povrća iz uvoza.

Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U 2018. godini Srbija je izvezla 87, 5 hiljada tona povrća a u istom periodu uvoz svežeg povrća premašio je 100 hiljada tona. Građani Srbije sve više jedu uvozno povrće i pored značajnih količina koje se ovde proizvode. Proizvođači kažu da su se navike potrošača promenile i da oni sada očekuju sveže povrće tokom cele godine a to jednostavno nije moguće.
“Nemoguće je da stigne krompir u decembru, to može da bude krompir samo iz uvoza iz Turske, Holandije ili bilo koje druge države, jednostavno je objašnjenje, ljudi misle da jedu sveže povrće čitave godine a zna se kad stiže povrće na našem podneblju”, rekao je za RINU povrtar iz Gornje Gorevnice Miroslav Milojević.

Međutim, potrošače očigledno ne zanima u koje doba godine stiže naše povrće, jer žele svežu salatu i u januaru i u julu a trebalo bi paziti na to.

“Naša zemlja Srbija ima najkvalitetniju zemlju i vodu i kada bi o tome krajnji kupac malo bolje razmislio, ne bi mnogo jurio za proizvodima iz uvoza, nego bi sačekao domaće”, ističe Milojević.

On ističe da se nekada znalo da se zimi jeo kiseli kupus i turšija a tek u junu i julu stizao je prvi paradajz i krastavac.

“Sada se kupuje uvozno povrće, skupo, neukusno i verovatno prilično tretirano pesticidima, a onda kada domaće stigne na rod, potrošači su već prezasićeni uvoznim”, kaže Milojević koji u svojim plastenicima proizvodi mladi krompir, papriku i spanać.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata. Velike količine krastavaca i paradajza stižu iz Albanije a krompir iz Rusije, Belorusije i Litvanije.

“U ovo doba godine jedemo dosta hrane iz uvoza i to je normalno. Paradajz, mladi kupus, krastavci, tikvice, to je povrće koje još uvek nije stiglo na našim terenima. Naš geografski položaj i broj sunčanih dana određuju vreme zrenja, a kod nas je to polovina maja, odnosnosno početak juna i to ako govorimo o plasteničkoj proizvodnji”, ističe Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela u Zablaću.

Činjenica je da su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90 hiljada hektara a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, dakle upola manje. Uz krompir najviše uvozimo paradajz, pasulj, kupus i kelerabu. Međutim, u narednim godinama ovaj trend mogao bi da se promeni, jer su domaći proizvođači uložili dosta novca da bi bili konkurentni strancima.

“Naši poljoprivrednici uložili su dosta sredstava za podizanje plastenika i staklenika, uvoza će sigurno biti i narednih godina, ali možda nešto manje s obzirom na uvećane domaće kapacitete”, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Činjenica da pojedine vrste povrća proizvodimo znatno više nego što su potrebe Srbije velike količine šargarepe, crnog luka i paprike idu u izvoz a eksperti savetuju da bi bilo korisno da se proizvođači udružuju jer se na taj način stiže i do boljeg plasmana i do više cene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest474400.html

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30