Одштампајте ову страницу
Ilustracija: preuzeto sa static.klix.ba Ilustracija: preuzeto sa static.klix.ba Milica Lukić

Šta ukidanje kvota donosi šećeranama? Истакнут

Аутор  nov 28, 2017

Šećerane iz Srbije, procenjuju stručnjaci, i pored toga što je EU svojim poljoprivrednicima ukinula kvote za proizvodnju šećerne repe, ne bi trebalo da imaju problema sa plasmanom svog “slatkog” proizvoda. Šećer proizveden u Srbiji, slažu se upućeni, mogao bi lako da nađe kupce u zemljama u okruženju koje nemaju svoje šećerane, ili imaju tek minimalan broj ovakvih fabrika.

Šećerna repa se, kako objašnjava Živko Ćurčić, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, već tradicionalno gaji na 50.000 do 70.000 hektara.

- Suša je ostavila svoj danak i na repi, pa je prinos nešto manji, od tridesetak pa do 100 tona po hektaru, tamo gde je repa bila zalivana - jasan je Ćurčić. - Poljoprivrednici, međutim, ne bi trebalo da imaju problema sa prihodom. Sušna godina dovela je i do toga da sadržaj šećera u njemu bude znatno veći, pa je umesto od 12 do 16 digestija i do 20 odsto. Samim tim, Srbija će i s rodom koji je manji imati dovoljno šećera.

Srbija, kako ocenjuje Ćurčić, ne bi trebalo da ima problema ni sa ukidanjem kvota za proizvodnju repe u EU, sledeće godine.

- Sigurno je da će se proizvodnja repe u EU povećati, ali Srbija ima svoje tržište u okolnim zemljama - poručuju Ćurčić. - Kod nas, u zavisnosti od količine repe i godine, radi i pet šećerana, dok okolne zemlje imaju jednu ili najviše dve. Samim tim, smatram da ćemo, uz saradnju sa poljoprivredicima, moći stabilno da držimo svoju poziciju.

I u “Sunoku”, najvećem proizvođaču šećerne repe u našoj zemlji, ali i u regionu, smatraju da ukidanje kvota ne bi trebalo da dovede do problema, ali da će dovesti do zaoštravanja konkurencije i borbe za povećanje efikasnosti proizvodnje.

- Ukidanjem sistema kvota proizvođačima u Evropi je omogućeno da proizvodnju prilagode stvarnim prilikama na tržištu i da istraže nova - ističe Ljubiša Radenković, direktor ove kompanije. - Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u smislu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe.

 Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa “Matijević”, ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je ove godine ovu biljku gajio na 3.300 hektara, razmišlja o kvotama za proizvodnju u EU.

- Ulaganje u gajenje repe je veliko, od 1.500 do 2.000 evra po hektaru, tako da ću još videti kako će se stvari razvijati - objašnjava Matijević. - Veći mi je problem odluka državnih organa da umanji količine državne zemlje po uslovnom grlu, tako da sada imamo 25.000 hektara, a obrađivali smo 33.000...

NEPOZNANICA

KONAČNE posledice odluka EU o kvotama su, kako ocenjuje Radenković, još uvek nepoznanica čak i za kreatore ove politike, iako oni veruju da će podstaći povećanje proizvodnje šećerne repe.

- Prilike na svim tržištima šećera su prilično turbulentne, a to je posledica ne samo izmenjenih propisa i regulative, već i dramatičnih posledica snažnih nepogoda koje pogađaju najveće svetske proizvođače šećera - ističe Radenković.

Izvor: www.novosti.rs