Šećerna repa Šećerna repa ceca

Evo zašto će poljoprivrednici ove godine izbegavati šećernu repu na svojim poljima Истакнут

Аутор  jan 30, 2017

KVOTE za proizvodnju šećera u EU padaju u septembru ove godine. Ukidanje ograničene proizvodnje, smatraju stručnjaci, sigurno će uticati i na proizvođače šećerne repe u Srbiji, ali je sada rano davati prognoze. Neki od njih misle da se među rešenjima nalazi i dodatna stimulacija ratara koji gaje šećernu repu, ali da ti podsticaji treba da budu regulisani na osnovu kvaliteta. S druge strane, neki od poljoprivrednika koji su decenijama na njivama imali šećernu repu ovu ratarsku godinu će preskočiti.- Kada se kvote budu ukinule u EU, sve zemlje će moći da proizvode šećera koliko god žele - rekao nam je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. - Očekuje se da će proizvodnja, koja je do sada kontrolisana, biti povećana. Balkan je do sada bio povlašćen, jer je mogao da izvozi šećer u EU, a kvota za Srbiju je 181.000 tona. Naša zemlja godišnje proizvede oko 500.000 tona šećera, a najveći procenat - 76 odsto, izveze se u države EU, a ostatak u zemlje CEFTA. Kako objašnjava Ivanović, šećerane u Srbiji su vrlo moderne i konkurentne. Bilo je priča o tome da država pomogne proizvođačima šećerne repe kroz subvencije. - Najjači proizvođači šećera u Evropi su Francuska i Nemačka - kaže Ivanović. - Francuska ima 16 tona saharoze po hektaru, kod nas je to 9,1, a prosek u EU je 11. Nama nedostaje bolja tehnologija proizvodnje šećerne repe. Zemlje EU uvozile su dosta šećera, a sada, kada poraste proizvodnja, verovatno će to biti smanjeno. Jedan od rekordera u proizvodnji šećerne repe Draško Danilović, iz Kuzmina, ove godine, međutim, neće se baviti ovom ratarskom kulturom. Kako kaže, zbog nerešenih odnosa i lošeg davanja u zakup državnog zemljišta neće da rizikuje da ima loše prinose. POPULARNA Svake godine površine pod šećernom repom su sve veće. Prošle godine ona je bila posejana na više od 55.000 hektara, što je za 15.000 više nego 2015. godine. - Izdavanje zemlje na godinu dana premali je period i niko neće poštovati plodored - smatra Danilović. - Bolest se lako pojavljuje, neko je možda pre toga zemljište dobro tretirao rezidualnim herbicidima i uništio zemlju. Sve te jake hemikalije na kraju se odraze na rod. Već kasnimo sa ulaženjem u posed, a za te kulture ne može zemlja brzo da se sredi. U poslednjih 30 godina nikada nisam bio bez šećerne repe, i to uvek na 60-70 hekatara. SIGURNA CENA OMOGUĆAVA PLANIRANjE Da imaju iste otkupne uslove šećerne repe kao i prošle godine, sa zadrškom da mogu biti i bolji, potvrdio nam je Zlatko Ralević, iz Savinog Sela kod Vrbasa. Kako priča, njeno uzgajanje se isplati ukoliko se dobije dobar kvalitet i postignu rezultati. - Imali smo tešku jesen, pa je zbog padavina bilo velikih gubitaka - objašnjava Ralević. - Ali to nam je privreda nametnula, jer su bili visoki troškovi izvlačenja i nismo ispunili vreme vađenja. Loše je i to što se zemlja daje u zakup na godnu dana, jer ne može ništa ozbiljno da se planira. Šećerna repa je jedina kultura gde se unapred zna cena, a sada nam plaćaju 35 centi. Najbitnije je postići kvalitet.

Izvor: Večernje novosti

Последњи пут измењено ponedeljak, 30 januar 2017 08:09

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31