Gajenje maka u Srbiji Gajenje maka u Srbiji ceca

Gajenje maka može biti profitabilno Истакнут

Аутор  nov 01, 2016

Interesovanje za gajenje i proizvodnju maka je nešto što se vezuje za čak kameno i bronzano doba, pa i kasnije u Egiptu,Grčkoj Rimu i svuda gde su ga ljudi probali.Pored proizvodnje ulja mak se koristi i kao lekovita biljka i u V veku pre n.e. Hipokrit spominje lekovite karakteristike sokova od „makoniona“, a Heraklit lekar iz III veka pre n.e. propisuje doze opijuma za lečenje. Kod nas nema proizvodnje maka za opijum, najsevernija tačka je Kumanovo gde se kao toploljubiva i svetloljubiva biljka može gajiti. Uljne forme maka kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Nas ovde interesuje uljna grupa maka i tu spada evroazijski mak. Seme maka sadrži 50-60 % ulja koje se dobija hladnim presovanjem i ono se koristi za jelo i vrlo je prijatnog ukusa. Deo ulja koji se dobija toplim presovanjem koristi se tehničke potrebe proizvodnje laka,boja, sapuna. Makove uljne pogače imaju 36% lakorastvorljivih proteina, 10-12 %ulja i 20-22 % ugljenih hidrata. Međutim seme maka je vrlo skupo za proizvodnju ulja i koristi se najviše u proizvodnji kolača u prehrambenoj industriji i za kućnu proizvodnju. Za ove potrebe se najviše ceni seme tamnoplave boje. Mak je jednogodišnja biljka slabo razvijenog i plitkog korenovog sistema. Stablo je vertikalno, okruglo,visoko od 1-1.5 m i lako lomljivo pa se često desi da se pod teretom plodova ili pri jačem vetru slomi, pa se zato gaji na terenima gde neće biti izložen jakim vetrovima.List je krupan i u većoj ili manjoj meri naboran. Listovi kao i satablo i grane daju plavo zeleni odsjaj. Cvet je dvopolan ,krupan. Plod maka je čaura. Ozimi mak ima vegetacioni period od 240-250 dana i obično je fiziološki zrelo seme krajem juna početkom jula. Jari mak ima vegetacioni period od 100-140 dana i stiže za berbu do 15 dana kasnije od ozimog maka. U delu vegetacije od setve do početka cvetanja mak traži više vlage , a manje toplote, dok u delu vegetacije od početka cvetanja do sazrevanja traži više toplote i svetlosti, a manje vlage. Na temperaturi od 1-2°C mlade biljke ne rastu, a na -6 do -7°C potpuno izmrzavaju. Količina potrebnih padavina za celi period vegetacije je od 400-500mm. Naviše je potrebno vlage za vreme setve, u nicanju i početkom cvetanja. U fazi cvetanja i formiranja čaura potrebna količina vlage se smanjuje te se najbolji prinosi semena dobijaju kada su u ovim fazama umerene padavine. Inače računa se da je prinos dobar kada se dobije preko 600 kg/ha semena , a 500-1100 kg/ha semena je neki evropski prinos. Mak je biljka dugog dana i može da uspeva samo na nezakorovljenom, strukturnom zemljištu bogatog hrannjivim materijama i krečom.Idealn pH je 7.6 , ne trpi teška i slana zemljišta sa visokim nivom podzemnih voda. Mak se obavezno gaji u plodoredu, obično zbog bolesti i štetočina dolazi na isto mesto tek za 4-5 godine. Dobri predusevi za ozimi mak su grahorica,stočni grašak, a za mak koji se seje kao jari povoljni predusevi pšenica, šećerna repa i zrnene mahunjače.Uglavnom dobar je predusev koji zemljište ostavlja nezakorovljeno. Zemljište treba dobro očistiti od korova, osnovnu obradu uraditi na punu dubinu, zemljište da se predsetveno pripremi tako da po površini bude usitnjeno i poravnato, sa tvrdom setvenom posteljicom kako bi se seme posejalo plitko i na približno istu dubinu. Ovome treba posvetiti punu pažnju pošto je seme maka vrlo sitno. Mak ima slabo razvijen korenov sistem, a daje dosta vegetativne mase te ga treba dobro ishraniti. Količine i vreme primene đubriva je najbolje odrediti nakon kontrole plodnosti zemljišta. Uglavnom u proizvodnji maka se koriste kako organska-stajnjak tako i mineralna đubriva. Uobičajno se zaorava do 15 t/ha stajnjaka i zajedno sa njim P₂O₅ i K₂Odo 60-80 kg/ha . Predsetveno se koristi azot u količini 30-40kg/ha. Za prihranu se koristi azot u količini od 90-100kg/ha ako nije unet stajnjak ili 50-60kg/ha ukoliko je unet. Prihrana se izvodi u obliku amonijum-nitrata unošenjem u redove na dubinu od 6-8 cm. Setva uljanog maka u proleće počinje kada se zemljište zagreje na 5 °C. Za setvu treba koristiti kalibrirano i tretirano seme poznate sorte. Za setvu se koriste uskorede sejalice obično žitne pneumatske. Setva se obavlja na dubinu 1-2 cm. U bašti se obično seme pomeša sa peskom i koristi seme od prošle godine iz odabranih zdravih i krupnih čaura. Ako je zemljište suvo treba uraditi posle setve valjanje. Setvena norma je 2.5-3 kg( neke sorte čak i1-1.5 kg/ha semena), U fazi porasta iz lisne rozete u stablo i butonizaciju treba uraditi prihranu sa KAN-om.Treba zbog dobrog uticaja i ostalih hrannjivih elemenata koristiti i folijarnu prihranu. Kada god PVK (poljski vodni kapacitet ) spadne ispod 60% treba raditi navodnjavanje, obično 3-4 puta u toku vegetacije. Ako se radi na manjim površinama okopavanje treba početi što ranije i završiti pred pojavu pupoljaka na biljkama. Tokom vegetacije biljke su izložene napadima bolesti i štetočina i pri prvim uočavanjima napada štetočina treba tražiti savet od stručnih lica za zaštitu bilja. Berba maka za seme se radi kada dostigne punu fiziološku zrelost (čuje se u čauri kako lupa seme). Odmah posle berbe seme maka treba dosušiti i ono se čuva sa 8-10% vlage. Potrebno je da skladišta gde se čuva seme budu suva, da se lako provetravaju i da u njima nema materija koje imaju jak miris. Seme mora biti zdravo, približno istog oblika i boje . Seme maka na našem tržištu nema dovoljno iz domaćih izvora, uglavnom se gaji na manjim površinama , dok neke zemlje srednje Evrope već gaje veće površine pod njim. U julskom broju smo smo pisali kako Ištvan Nagy, gaji mak na nešto više od polovine hektara.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31