jovan ajkajcan jovan ajkajcan ceca

Jovan Ajkajcan - ratar za primer Истакнут

Аутор  avg 10, 2016

Banatsko Novo Selo u Južnobanatskom okrugu, Vojvodina, udaljeno je 17 km od Pančeva i 34 km od Beograda. Od približno devet hiljada stanovnika, 65% su Srbi, 30% Rumuni i 5% Romi. U selu se nalaze dve crkve, rumunska pravoslavna crkva (prvobitno je pripadala SPC) i srpska pravoslavna crkva. Stanovništvo se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, uglavnom ratarstvom, a najviše se uzgaja pšenica, kukuruz i suncokret. Nastanak Banatskog Novog Sela na magistralnom i strateški važnom putu Pančevo–Vršac–Temišvar, vezuje se neposredno za osnivanje Banatske vojne granice 1764, odnosno za 1765. godinu kada je selo najverovatnije naseljeno. Na to svakako nije uticala volja meštana već strategijski planovi Ratnog saveta bečkog dvora, tj. Generalne komande Banatske vojne granice iz Temišvara. Selo je, kao i u slučajevima drugih graničarskih sela koja su sa nastankom Bojne granice osnivana, ima precizan urbanistički plan: kvadratnog je oblika, ima deset paralelnih ulica i deset poprečnih (sa više sporednih i „slepih“ ulica), dužine oko 2,5 km, a tolika je i širina sela. Novonastanjenim meštanima vojne vlasti su pomagale da kuće izgrade u skladu sa određenim standardima. Poznato je kakva je situacija bila u Banatu pod turskom vlašću (od 1553. do 1717. godine), sa baruštinama (blizu alibunarsko-iladžanske močvare), šumama punim divljači, čestarima i gustišima, i stanovništvom koje živelo u zemunicama. Pančevački dištrikt je u to vreme bio najmanje naseljen, sa samo dvadesetak nastanjenih mesta. Tek reorganizacijom Banata pod njegovim prvim guvernerom, grofom Klaudijem Florimundom Mersijem, počinje ubrzana kolonizacija i osnivaju se nova mesta. Osnivanje Vojne granice 1764. godine bilo je korak dalje ka prosperitetu ove veoma plodne ravnice. Srbi i Rumuni su se tada nalazili na mestu gde se je sada Banatsko Novo Selo. Srpsko stanovništvo je ranije formiralo naselje prema Dolovu, u Velikoj dolini (Valea Mare), sa svega nekoliko desetina domova. Činjenica je da su i Rumuni tu živeli od samog početka, vrlo verovatno i u prvobitnom naselju u Velikoj dolini (ista porodična imena u Novom Selu i Dolovu). Jovan Ankajcan, iz Banatskog Novog Sela, obrađuje šezdeset hektara zemlje. Ima tri ćerke koje su udate i u poslu mu najviše pomaže supruga. Na 20 ha gaji suncokret a na 40 ha kukuruz. Kada je sezona onda nema odmora i pošto obrađuje veliku zemlju, mora da unajmi dodatnu radnu snagu. Jovana smo upoznali na sajmu u Parizu. Fasciniran je sajmom i sadržajem i smatra da ima još mnogo toga što moramo da naučimo. Posebnu pažnju privukla mu je poljoprivredna mehanizacija koja je za nas, u ovom trenutku, preterano skupa. Uz bolje subvencije države, smatra Jovan, poljoprivrednici bi lakše dolazili do novije mehanizacije, a time i do većih prinosa i kvalitetnijeg roda. Član je i Asocijacija "Banatski paori" i smatra da će udruženim snagama mnogo više postiči nego do sada u poljoprivredi.

 

 

Последњи пут измењено četvrtak, 26 januar 2017 11:42

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30