Ilustracija: Organska malina znatno skuplja od obične Ilustracija: Organska malina znatno skuplja od obične

Organska proizvodnja velika šansa za Srbiju Истакнут

Аутор  sep 18, 2020

Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31