Одштампајте ову страницу
Ilustracija: Zaprašivanje useva uz pomoć drona Ilustracija: Zaprašivanje useva uz pomoć drona

Digitalizacija u srpskoj poljoprivredi, šta kažu stručnjaci Истакнут

Аутор  jul 13, 2020

Pionir digitalne poljoprivrede Srbije, Institut BioSens u Novom Sadu, nalazi se na pola puta do završetka naučnog projekta Antares, za koji je novosadski Institut dobio 28 miliona evra: polovinu od Evropske unije, a ostatak iznosa obezbedila je Srbija iz kredita od Evropske investicione banke.Ideja projekta je da se podstakne ekonomski razvoj naše zemlje razvojem vrhunske nauke i njenom primenom, i to na dva načina: da se rezultati iz nauke direktno prenesu u sektor poljoprivrede i ona osnaži digitalnim alatima, kao i da se IT sektor koji je kod nas već razvijen, unapredi akceleratorskim programima i motivisanjem mladih ljudi da prave svoje proizvode namenjene poljoprivredi.

Rukovodilac projekta Antares, prof. dr Vesna Bengin s Instituta BioSens, kaže da je ostalo još tri i po godine da projekt dug sedam godina bude završen.

- Zadovoljni smo do sada postignutim rezultatima, ali taj uspeh delimo i s našim poljoprivrednicima, koji su pokazali spremnost da krenu u primenu IT-a u poljoprivredi, svesni da se ova grana privrede ne može više raditi kao nekada na tradicionalan način - kaže prof. dr Vesna Bengin. – Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da s manje ulaganja dobiju veće prinose i da u svom radu imaju što manje rizika, sve češće prisutnog zbog klimatskih promena.

Taj srednji sloj je, kaže prof. dr Bengin, značajan i zdrav segment u domaćoj poljoprivredi jer su to ljudi životno opredeljeni da se bave poljoprivredom, često generacijski, koji neće lako napustiti svoju orijentaciju, i to je ono što uliva nadu, da su Institut Biosens i projekat Antares na dobrom putu da unaprede poljoprivredu kao važnu okosnicu u ekonomskom razvoju zemlje.

- Oni su naša pokretačka snaga, vide potrebe za ulaganjem i ulažu koliko mogu, ali je bitno i da država pomogne programom subvencija. Svaki segment proizvodnje od pripreme zemljišta, nege useva, đubrenja, navodnjavanja, žetve, transporta može se digitalizovati, ali nije neophodno digitalizvati sve. Značajno je podvući da se digitalne tehnologije ne primenjuju samo na ratarske useve, već da imaju široku primenu, praktično, u celom sektoru poljoprivrede. Razvili smo brojne prototipove senzora koji imaju primenu u voćarstvu, povrtarstvu , stočarstvu, vinogradima, staklenicima. Na primer, možemo pomoću senzora kontrolisati kvalitet mleka. Razvili smo senzor za merenje broja somatskih ćelija u mleku, te ćelije su prvi znaci bolesti kod krava, ali se njihovo prisustvo ne primećuje odmah, već često tek kada bolest uznapreduje. Napravili smo uređaj koji je jednostavan i koji se može koristiti bez ikakvog tehničkog predznanja, što stočarima olakšava posao. Napravili smo i Plant-O-Metar, uređaj koji se koristi ručno ili montira na traktor i određuje zdravstveni status biljke, a samim tim i njene potrebe za prehranom. Prvi prototip smo već razvili. Uređaj će biti jednostavan za upotrebu i pristupačan - a cena će biti znatno niža od konkurencije kako bi domaći poljoprivrednici, koji žele da primenjuju koncept precizne poljoprivrede mogli što lakše da se uključe u proces digitalizacije - navodi naša sagovrnica.

Institut BioSens je, naglašava prof. dr Bengin, u okviru projekta razvio i digitalnu platformu AgroSens koja pomaže poljoprivrednicima da uz pomoć računara ili telefona prate stanje useva, na osnovu podataka prikupljenih sa satelita, dronova, različitih senzora i meteoroloških stanica. Institut je i deo mreže Evropske svemirske agencije ESA, odnosno regionalni centar za distribuciju satelitskih snimaka Kopernikus programa značajnih za poljoprivredu. Ti snimci se nalaze upravo na digitalnoj platformi AgroSens. Uz pomoć njih, poljoprivrednici mogu odmah da dobiju mape različitih optičkih indeksa svojih useva, da prate kako usevi napreduju, da li ima promena na biljkama, i provere na terenu da li je potrebno đubrenje ili navodnjavanje.

Osluškujući poljoprivrednike i edukujući ih, misija Instituta jeste da postane evropski lider u digitalnoj poljoprivredi, kao i da pokrene revolucionarni napredak, i to ne samo u smislu povećanja efikasnosti poljoprivrede, smanjenja zagađenja životne sredine i novčanih ušteda, već i u načinu na koji se poljoprivredna delatnost doživljava i realizuje. ANTARES je najveći naučni projekat ikada koji je finansirala EU u Srbiji s namerom da se BioSens pretvori u Naučni centar evropske izvrsnosti, čija će istraživanja u oblasti digitalne poljoprivrede pružiti konkretne napretke našem društvu. Do prestižnog projekta, podsećamo, Institut BioSens je stigao u konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, poput univerziteta iz Oksforda, Kembriya i Instituta Maks Plank, uključujući i 22 institucije iz Srbije. Tako je Institut BioSens iz Novog Sada osvojio prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 - Timing. U okviru projekta, Institut BioSens dobiće i novu zgradu u kampusu, otpornu na vibracije sa najsavremenijom opremom, a cilj je i zapošljavanje visoko kvalifikovanog kadra.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vec-uslau-svako-trece-gazdinstvo-13-07-2020