Ilustracija: Rasađivanje duvana produženo zbog kiše Ilustracija: Rasađivanje duvana produženo zbog kiše

Proizvodnja duvana: Nega useva posle rasađivanja Истакнут

Аутор  jun 30, 2019

Ove godine, rasađivanje duvana se produžilo na više od mesec dana, usled čestih i obilnih padavina. U pomenutim uslovima, i posle prohoda mašina i ljudi tokom sadnje, neminovno dolazi do sabijanja zemljišta i narušavanje njegove strukture. Kako je opšte poznato da duvanu pogoduju zemljišta sa dobrim termičkim i vodno-vazdušnim veoma je važno da se struktura zemljišta što pre kultiviše, odnosno vrati u stanje optimuma.
Ovo se postiže mašinama koje su nam svima poznate i koje su nezaobilazne u agrotehnici svake okopavine - međurednim kultivatorima (špartačima). Za razliku od uobičajnih konstrukcija, međuredni kutivatori za primenu u duvanu umesto klasične motike imaju kao radno telo tzv. mini podrivače, koji u kombinaciji sa više S opruga razbijaju tragove točkova i stvaraju dovoljno rahle zemlje bogate vazduhom za kasnije ogrtanje biljaka. Postoje takođe i interesantna rešenja u vidu rotirajućih radnih delova, koji imaju mogućnost kultiviranja usko, u zoni reda. Uvek treba naglasiti da sa ovom agrotehničkom merom treba krenuti odmah posle sadnje. U tom slučaju korist je višestruka. Osim razbijanja pokorice, aeracije zemljišta i konzerviranje zemljišne vlage, pomenuta mera omogućuje i suzbijanje korova. Takođe, interesantno je spomenuti da su štete prouzrokovane žičarima višestruko manje na parcelama
gde se odmah pristupilo međurednom kultiviranju posle sadnje u odnosu na slučajeve gde je kultivacija kasnila ili čak izostala. Intenzivnijim razvojem biljaka
pristupa se ogrtanju, i to u više navrata. Na ovaj način, biljka formira adventivne korenove, bolje iskorišćava vodu i hraniva, bolje podnosi veću količinu padavina u kratkom vremenskom periodu i postaje otpornija na poleganje kao posledica udara jakih vetrova.
Poznato je da je mehaničkim putem veoma teško kontrolisati rizomske korove (kao što je divlji sirak), pa se kao neophodna mera nameće i primena herbicida (graminicida). Međutim, praksa je do sada pokazala da je najčešća greška farmera upravo primena graminicida pre međuredne kultivacije. U takvoj situaciji
za dobru efikasnost primenjenog sredstva neophodan je period delovanja od oko 15- ak dana. Jasno je da dok korov ne počne da propada nema ulaska u njivu sa kultivatorima, pa su biljke duvana osuđene da se razvijaju u ne baš povoljnim zemljišnim uslovima. Stoga, kao zaključak treba reći da ako je njiva istovremeno i zakorovljena i zbijena sa formiranom pokoricom, prednost uvek treba dati kultiviranju pa tek posle toga primeniti herbicid.
Što se tiče štetočina, akcenat je prvenstveno na kontroli tripsa. Veoma je bitno krenuti na vreme sa hemijskom zaštitom (7-10 dana posle sadnje), kako bi se onemogućilo prenamnoženje i tzv. preklapanje generacija, jer je efikasnost insekticida u takvoj situaciji značajno manja. Dakle, sve dok biljka ne razvije veću lisnu masu koriste se kontaktni preparati na bazi bifentrina (Bifenicus 0,3 l/ha) i abamektina (Amon 0,75-1 l/ha) u dvonedeljnom intervalu. U kasnijim fenofazama razvoja, uvodi se kombinacija neonikotinoida i piretroida (Premijer 0,4 l/ha), vodeći računa o karenci kako se približavamo početku berbe.
S druge strane, pojava ekonomski značajnijih bolesti je lokalnog karaktera (bakteriozna pegavost, plamenjača, pepelnica i dr.), te je primena fungicida ograničena i zavisi od procene agronomske službe JTI. Ukoliko se proceni da postoji realna opasnost primenjuju se registrovani preparati
na bazi metalaksila (Leutar 0,215 l/ha) u kombinaciji sa propinebom (Antracol 1-2 kg/ha).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31