Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Milica Lukić

Savet stručnjaka: Kako ostvariti visoke prinose? Истакнут

Аутор  okt 20, 2017

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, upozorava da neki proizvođači sami tretiraju svoje “seme sa tavana” fungicidima, što dovodi do pojave bolesti.

Čak 50 odsto poljoprivrednika Pomoravlja, Resave i Levča, ove jeseni sejaće vlastito seme, "sa tavana", što poljoprivredni stručnjaci ocenju kao lošu praksu, jer je setva zdravog Deklarisanog semena osnovni preduslov za dobijanje visokih prinosa strnih žita.

Razlog za "seme sa tavana" je visoka cena deklarisanog semena i nestašica para kod poljoprivrednika, a upotrebiće manje i đubriva, što će znatno umanjiti i pronos i kvalitet, izjavio je Tanjugu savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, objasnila je za Tanjug da je "deklarisano seme dobijeno iz useva, koji su tokom godine kontrolisani od strane poljoprivrednih službi na prisustvo bolesti, korova i štetočina".

"Semenski usevi u kojima je primećena pojava bolesti koje se prenose semenom, neki korovi, na primer Galium prilepljuša, štoteočine nematode, odbijaju se prilikom aprobacije i seme iz tih useva se može upotrebiti za setvu", rekla je Jeremić.

Znači samo zdravo seme se dorađuje, podvukla je Jeremić i dodala da se "prilikom dorade obavlja kontrola zdravstvenog stanja semena". 

U doradnim centrima, kaže, obavlja se tretiranje semena fungicidima kako bi se obavila zaštita od parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu.

Na pitanje koji su to paraziti koji se prenose semenom strnih žita, Jeremić je objasnila da su to izazivač glavnice pšenice, prouzrokovač truleži korena pšenice i ječma i šturosti zrna, gar pšenice i ječma, prugasta pegavost ječma i mrežasta pegavost ječma.

Ona je objasnila da je glavnica pšenice, "bolest koja se najčešće javlja, ako se koristi seme koje nije dobro zaštićeno fungicidima".

"Biljka zaražena glavnicom ne prepoznaje se lako sve do klasanja. Zaraženi klasovi su uži i duži, tamnoplavičaste boje. Ceo klas je više rastresit, plevice su potisnute u stranu, zrna su buretasta. Unutrašnjost zrna je preobrađena u brašnastu masu, crnih spora. Pri vrši se zrna lako raspuknu i oslobađaju se teleutospore koje dospevaju na zrno i zaražavaju ga", rekla je Jeremić.

"Teleutospore se zadržavaju na zrnu. Spore su otporne na mraz i mogu ostati klijave tokom skladištenja pšenice i nekoliko godina. Pšenica zaražena glavnicom ne sme da se koristi za ishranu ljudi i životinja", rekla je ona.

"Poljoprivrednim proizvođačima savetujemo upotrebu tretiranog deklarisanog semena", rekla je Jerimić. 

Prema njenim rečima, "neki proizvođači, zbog visoke cene semenske pšenice koriste svoje seme sa tavana, koje tretiraju sami fungicidima, ali je kvalitet takvog tretiranja lošiji, pa imamo pojavu bolesti, naročito glavnice".

Izvor: www.novosti.rs

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina

 

Последњи пут измењено petak, 20 oktobar 2017 06:21

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30