Ilustracija: Obavezna zaštita za zaposlene u poljoprivrednim apotekama Ilustracija: Obavezna zaštita za zaposlene u poljoprivrednim apotekama

Iz prve ruke: Kako izgleda borba protiv korone na selu Истакнут

Аутор  apr 17, 2020

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31