Rezdiba šljive u Poljskoj novembar 2019. Rezdiba šljive u Poljskoj novembar 2019. Goran Đaković

Kako se snalaze poljoprivrednici iz Poljske i Mađarske u EU Истакнут

Аутор  nov 17, 2019

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na studijskom putu kroz EU

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda - Sorta Kleri se nalazi na 20 hektara 

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Vozni park porodice Stanišeska je poprilično veliki, imaju modrenu mehanizaciju

Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima dva hektara džanarike. Sve sa tih površina izveze u Nemačku po ceni od 45 cenit dok za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili na njenom imanju već je počela rezidba šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. “Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nemamo vremena da sve završimo u zimu tako da smo već počeli sa tim poslom. Ove godine prinos sa svih 28 hektara je bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih izvezli u Nemačku” zadovoljno konstatuje Stefanija i dodaje: “Ako ne zaradimo na jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u silosima dok ne bude bolja cena, ako je dobra prodam odmah”. Uprkos ovoj činjenici Stefanija vaspitava svoju decu tako da ne požele da žive na selu jer smatra da je to težak posao i da mogu bolje da žive od drugih poslova. Međutim, njena ćerka i ako mala već sada kaže da će ona biti ta koja će naslediti svoju majku kao što je ona nasledila njenu majku odnosno baku!

Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja koiji su bili na studijskom putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u organizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina. Troškove putovanja iz gradskih budžeta platile su ove dve lokalne samouprave. Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da mi možemo da se takmičimo sa  kolegama iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi primer da ne mora sve da bude u najmodernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a šta dobija određenim sistemom gajenja.

 

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jedno putovanje.

Na put su pošli i Nebojiša Stamenković ispred Grada Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva odnosno JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časopis da ovakve “radionice” doprinose prišrenju znanja proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogil da unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer jer su to naši  konkurenti na tržištu voća kaže Stamenković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bojan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da Grad finansira učešće pšoljoprivrednika na studijskim putovanjima: “Pokazalo se da ovaki projekti imaju smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo tržište”.

 

SUBVENICJE U POLJSKOJ

Po hektaru u Poljskoj svaki poljoprivrednik dobija oko 120 evra za površine po ratarskim usevima dok za jagodu dobijaju 250 evra.

 

JABUČNJAK JE POSEČEN

“Kada sam videla da iz godine u godinu samo radim da bih platila radnike i eventualno pokrila troškove zaštite shvatila sam da tu nema više računa da se radi. Prošle godine nisam dobijala ni desetinu zlota za kilogram jabuka i rešila sam da uklonim zasad,. Tako da danas imam samo nekoliko stabala jabuka za moje potrebe” pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je prekinula da pravi gubitke i kaže nam da kada bude starija više neće raditi u voću već će sve površine koristiti za ratarstvo.

 

RUDNIK – Muzej

Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađene nilione tona soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji muzej je 30 evra,a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkrentno jer sve u vezi sa pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30000 tona soli godišnje i gde je radilo 2000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča a započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U ovom muzeju  možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tunela i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na iskopavanju soli. Bili su pobižni i pre svakog odlaska na kopanje molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način rada od čisto ručnog i teško grad preko korišćenja konja do mašina.

 

Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim azakićenim stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara ispod zemlje.

Tajna večera - delo koj eprivlači pažnju svakog posetioca Wieliczka muzeja (u rudniku ima 40 kapela - crkava)

 

 

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova  Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog aktuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podetnik na ne tako davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i još jednu mogućnost zarade jer truristi ga rado posećuju i u njemu se organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održavala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budimpešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja 100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na zidovima se mogu videti i grbovi koji podećaju na nekadašnje teritorije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija, Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogova ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose se u ovaj Muzej.

Последњи пут измењено nedelja, 17 novembar 2019 19:24

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31