Ilustracija: Polje pšenice Ilustracija: Polje pšenice Goran Đaković

Da li se isplati precizna poljoprivreda? Истакнут

Аутор  okt 22, 2018

 

Poslednjih godina u poljoprivrednoj proizvodnji sve više se primenjuju dostignuća novih tehnologija. Kako poljoprivrednu proizvodnju učiniti profitabilnom, da ljudi koji se njome bave mogu od toga i lepo da žive odgovore može pružiti precizna poljoprivreda. O tome šta je precizna poljoprivreda (PP) razgovaramo sa profesorom Milošem Pajićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, direktorom Instituta za poljoprivrednu tehniku.

* Objasnite nam šta znači pojam PP?

- PP je pojam jedne savremene poljoprivrede koja nam omogućuje da na lakši i jednostavniji način upravljamo našom poljoprivrednom proizvodnjom. Da sa manje ulaganja ostvarimo isto ili sa isto ulaganja ostvarimo više. Pogled na njivu, parcelu i gazdinstvo kao celinu, postaje zastareli model poslovanja. Kontrolišemo i upravljamo poslovima na manjim površinama. Tada postižemo mnogo bolje efekte u proizvodnji, kroz veće prinose, manja ulaganja u proizvodnju i veću profitabilnost proizvodnje.

Možemo reći da se u poslednjih pet godina intenzivno razvija koncept precizne poljoprivrede u Srbiji. Krenulo se od najosnovnijeg, navigacionih uređaja na mehanizaciji, kao jedan od osnovnih elemeneta precizne poljoprivrede. Sada se koncept PP širi na sve ostale tehnike i tehnologije. On nam omogućuje individualizaciju u biljnoj proizvodnji.

Uštede mogu biti značajne, na gorivu se može uštedeti od 20-30 odsto, na pesticidima  između 10 i 15 odsto, na đubrivima i do 30 procenata. Ukupno gledano, primenom PP uštede se kreću, zavisno od kulture, od tipa zemljišta, od vremenskih uslova, od primenjene tehnologije od 10 do 30 i više procenata.  

* To znači da će PP poništiti koncept maksimizacije prinosa i dovesti do maksimizacije profita?

 - Nije više bitno da vi postižete najveći prinos već da li ste dobili najveći profit. Najveći prinos ne znači i da ćemo najviše da zaradimo. Nekada jako puno uložimo, a dobijemo malo ili budemo u minusu, a nekada više zaradimo iako imamo manji prinos jer smo manje uložili. Taj  koncept  manje-više je prihvaćen u celom svetu, pre svega kod velikih poljoprivrednih proizvođača. Danas se ne živi od toga da vam je kukuruz rodio 12 ili 13 tona po hetaru, već koliko  novca zaradimo na tom hektaru i da li smo ostvarili profit u toj proizvodnji.

* Koje su metode najvažnije u primeni PP?

- Polazimo od skeniranja zemljišta kao prve mere, slično analizi krvi kod čoveka. Pravimo mapu snabdevenosti zemljišta hranivima. Da vidimo šta imamo u tom zemljištu, kakva je snabdevenost hranivima u kom delu njive, parcele ima nečega više a nečega manje (u sredini, na krajevima).  A to radimo savremenim metodama, koje omogućavaju da se detektuje pravo stanje na svakom njenom delu po površini i dubini. Tradicionalan način nam to nije omogućavao. Pre pet godina nam je bio stran pojam ispitivanja kvaliteta zemljišta. To je sada ušlo u praksu. Ali se dešava da  poljoprivrednici sa tri hektara uzmu jedan uzorak, što ne daje realnu sliku snabdevenosti hranivima na čitavom delu njive. Iz takve analize se ne vidi koji su delovi njive bolji a koji gori sa stanovišta prisustva hraniva. Te podatke vam omogućuje precizna poljoprireda. Vrši se detekcija svih delova parcele prema količini azota, fosfora, kalijuma, prisustva teških metala, pH vrednost zemljišta na različitim kotama ispitivane parcele.

To se određuje pomoću savremene opreme za orijentacionu analizu zemljišta i navigacionog uređaja koji izmerene vrednosti vezuje za kordinatu na kojoj su te vrednosti izmerene. 

Nakon izrade mape snabdevenosti hranivima, sledeći korak je  pravljenje setvenog plana. Detektujemo da nam je parcela  prema analizi zemljišta pogodna za gajenje određene kulture. Sa druge strane, kada znamo šta imamo u zemljištu, biramo način obrade prema kvalitetu zemljišta. Skeniranjem zemljišta ne dobijamo samo hemijski sastav zemljišta već i mehanički sastav, tj. znamo koliko imamo gline, peska, praha i spram toga određujemo način obrade zemljišta. Na taj način dobijamo smernice da li možemo raditi klasičnu obradu ili neki od redukovanih ili konzervacijskih sistema obrade zemljišta.

PP nam daje i mogućnost varijabilne setve koja nam pruža  mogućnost da na delovima parcele visokog boniteta sejemo gušći sklop, na delu sa slabijim bonitetom ćemo ići sa nešto ređim sklopom biljaka, dok na delovima gde se svake godine pojavljuju vodeleži, nećemo ni obrađivati ni sejati jer se ne isplati. Tako ćemo uštedeti na gorivu, semenu, đubrivu, hemiji. Dva tri ara na nekoliko mesta je ipak ušteda, a ako imamo 18.000 hektara obradivog zemljišta, kao što PKB ima, a 3-5 odsto zemljišta je svake godine pod vodom, to je ogroman novac. Dovoljno da se uloži u tehniku za preciznu poljoprivredu.

Ulaganje u preciznu poljopriredu se relativno brzo isplati. Analiza zemljišta nam daje mogućnost korišćenja i različitih tipova đubrenja. Ako detektujemo da nam deo  parcele ima lošu pH vrednost možemo uraditi kalcifikaciju samo pojedinih delova parcele gde je pH vrednost nepovoljna za useve koje gajimo.  Možemo da delu parcele koji je plodniji i ima veći potencijal rodnosti damo veću količinu đubriva i suprotno. Za to koristimo varijabilne rasipače đubriva.  Primena varijabilnog đubrenja je tehnika koja se vrlo brzo isplati, skoro za dve tri godine.

Snimak iz Drona u Nemačkoj

Na osnovu mapa đubrenja koje su agronomi propisali u istom prohodu ćemo sa varijabilnim rasipačem na onom delu parcele gde je veća rodnost rasuti i više  đubriva, dok kada uđemo u zonu manje rodnosti daćemo manje đubriva. Ovakav vid ishrane biljaka omogućuje da ne povećavamo besomučno količine rasutog đubriva, već ćemo optimizovati norme đubrenja prema potencijalu rodnosti koji pojedini delovi parcele imaju. Ići ćemo do granice do koje se isplati ulagati. Na taj način se vrše ozbiljne uštede na đubrivima. Uzmite za primer neko veliko gazdinstvo, kolika bi bila ušteda PKB- a koji troši milione evra na đubriva u jednoj sezoni.

* Nad našim njivama sve je više dronova. Kakva je njihova uloga u PP?

- Preteča drona je satelit, svemirske agencije su prvo primenjivale satelite, pa je zatim vojska preuzela kontrolu nad njima, pa se tek pre desetak godina shvatilo da se slična tehnologija može primenjivati u privredi i poljoprivredi. Vi danas besplatno, preko interneta možete da vidite vašu parcelu i promene koje se na njoj dešavaju svakih pet dana. Rezolucija snimaka iz satelita nije fenomenalna, ali dovoljna da uočimo osnovne promene na parceli i eventualne manjkavosti u proizvodnji. Koliko ljudi to zna i koliko ljudi to koristi, to je već drugo pitanje. Satelitski snimci nam globalno pomažu da posmatramo parcelu i da pravovremeno reagujemo, ali ne i dovoljno precizno. Ako gajimo uljanu repicu na većoj površini, kako možemo saznati kako je stanje u sredini njive, nikako. Zato danas možemo da koristeći satelitski snimak utvrdimo stanje useva na svakom njegovom delu, a ako želimo precizniju sliku o stanju useva koristićemo dron da snimi ono što nas zanima.

Sada je najnormalnije da naše parcele snimamo pomoću drona. Na dronove možemo postaviti različite kamere i senzore, zavisno od toga šta želimo da vidimo. Pa je tako danas najčešće u upotrebi obična RGB kamera, a sve češću primenu ima spektralna ili termalna kamera. Svaki od tih snimaka nam omogućuje da vidimo nešto što naše oko nije u mogućnosti. Za ovaj vid inspekcije stanja useva i donošenje adekvatnih agronomskih odluka su potrebna velika zananja. U svetu se vrše ozbiljna istraživanja da se vidi šta te spektralne kamere mogu da detektuju. Povezanost pojedinog spektra snimljenog pomoću drona i kamere sa stanjem useva i njihova korelacija sa eventualnom bolešću, nedostatkom nekog elemeneta u zemljištu, stresom kod biljke, vlažnošću zemljišta je deo aktuelnih istraživanja u razvijenom svetu.

* Da li je skupo uvođenje precizne poljoprivrede?

- Ko hoće da pravi dobre rezultate i da bude konkurentan,  mora da primenjuje preciznu poljoprivredu. Prva i osnovna stvar jeste da onaj ko hoće da koristi neku od tehnika precizne poljoprirede izračuna da li će mu se isplatiti. Da li će i koliko da dobije, da bude u pozitivi. Ako poljoprivredni proizvođač ili menađžer nekog poljoprivrednog gazdinstva vidi korist iz primene PP, onda je logično da će uvesti tu tehnologiju u svoju proizvodnju, uz pomoć države ili iz sopstvenih sredstava, pre svega zato što vidi da će mu se to isplatiti.

Dobar primer je proizvođača iz okoline Pećinaca, koji je kupio savremenu sejalicu koja košta oko 60.000 evra. Uštedeli su na gorivu, obradi zemljišta i unetom đubrivu, tako da su već posle prve godine  radeći za sebe i usluge drugima isplatili sejalicu. Zar to nije benefit? Oni će te sejalice koristiti narednih deset godina. To je suština, ostvariti  benefit primenjujući neku novu tehnologiju.

Precizna poljoprivreda je krenula iz Amerike, gde je prvobitno i zaživela. Suština je u malim uštedama na velikim površinama, a to je odlika američkih poljoprivrednika. Ako uštedim pet dolara na jednom hektaru to je ništa, ali na 500 hektara to je 2,5 hiljade dolara.

Mi još ne razmišljamo tako da sa deset malih ušteda stvaramo jednu veliku uštedu. Nama je ništa jedna vreća đubriva, semena, nekoliko litara goriva. Ali male uštede imaju smisla, posebno kod proizvođača koji obrađuju veće površine.

Zadatak  ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom jeste da vrše optimizaciju proizvodnje i da biraju najbolje za uslove koje imamo i spram novca kojim raspolažu.

* Primenom PP dobijamo veliki broj informacija. Da li u Srbiji postoje softverska rešenja za tako složenu materiju?

- Precizna poljoprivreda je usko povezana sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, elektrotehnikom, senzorikom. U poljoprivredi se koristi jako puno senzora za detektovanje različitih promena, na traktoru, na kombajnu, na otvorenom polju, u plastenicima. Senzori evidentiraju veoma veliki broj podataka, pa su nam za to potrebne baze podataka, različita softverska rešenja i programi koji nam pomažu da bolje sagledamo stanje stvari, detektujemo promene i donesemo odgovarajuće odluke.

Pomoću softvera možemo sa snimka iz drone da odredimo broj biljaka na njivi, snimimo dronom ili satelitom i sliku pošaljemo kompaniji koja očitava snimak, obradi snimak i kaže vam koje je stanje i broj biljaka trenutno na njivi. Na osnovu toga možemo videti da li postoji razlika između planiranog, posejanog i izniklog broja biljaka, koliko nam je ostalo biljaka posle međuredne kultivacije, posle hemijske zaštite, i utvrditi koji su razlozi za smanjenje broja biljaka na njivi, kao i planirati prinose na osnovu tih podataka.

Na osnovu istih snimaka, možete detektovati stres kod biljke ili stepen zakorovljenosti svakog dela parcele. Imamo u praksi jako dobra softverska rešenja. Iz Srbije će se u narednih par godina pojaviti jako dobra softverska rešenja koja će naći primenu na njivama širom sveta. Mi već imamo srpski dron, koji može da podigne teret od 50 kilograma, što je nezamislivo za dronove koji se masovno prave u svetu. Ovaj dron može da  podigne rezervoar sa zaštitnim sredstvom i da istretira samo određeno mesto ili samo određenu biljku ili voćnjak. To i jeste precizna poljoprivreda.

U Srbiji postoje kompanije koje već uveliko koriste različite tehnike precizne poljoprivrede, kao što su: skeniranje zemljišta, navigacija poljoprivredne mehanizacije, varijabilno đubrenje, varijabilna setva, varijabilno prskanje, mapiranje prinosa, satelitski snimci, obrada podataka snimljenih iz drone, primena različitih softverskih paketa.

* Kakva je budućnost PP u Srbiji?

- Važno je naglasiti da precizna poljoprivreda neće sama od sebe doći. Čovek mora da shvati da je to njemu potrebno. Da bi se ona primenila potrebna su znanja, ne može neuk čovek i poluinformisan da se bavi preciznom poljoprivredom. Nije dovoljno kupiti dron ili najsavremeniji traktor, jer i tada ne umemo da koristimo pogodnosti koje PP omogućuje.

Ozbiljna poljoprivreda proizvodnja zahteva veliku posvećenost onih koji se njom bave. Potrebni su nam mladi, edukovani ljudi kojima to nije strano i koji žele time da da se bave. Mislim da je to poziv budućnosti i mi kao fakultet idemo u tom smeru, planiramo da već sledeće godine upišemo prvu generaciju studenata koja će uspešno ovladati  informacionim tehnologijama u poljoprivredi. Taj stručnjak mora da poznaje i zemljište, i biljku, i životinju, i traktor, i senzor, i softver, i satelite, i relacije koje postoje između svih njih. To je ozbiljno znanje koje mi u Srbiji trenutno nemamo dovoljno, ali koje ćemo uskoro formirati.

Moramo da menjamo tradicionalan način za savremeni, a to znači mladi i školovani ljudi u poljoprivredi, uz konstantno usavršavanje. U društvu se mora promeniti slika o poljoprivredi, a to je da na selu treba ostati, da se od poljoprivrede može lepo živeti, jer ako ne budemo imali lepo selo, nećemo imati ni lepe gradove.

Autor: 

Vesna GAJIĆ

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30