Ilustracija: Objekti kompanije LIDL Ilustracija: Objekti kompanije LIDL Goran Đaković

Lidl ugovorio saradnju sa svega 25 domaćih poljoprivrednika. Nemci optužuju kompaniju da koristi novac Svetske banke Истакнут

Аутор  okt 19, 2018

HLADAN TUŠ:  Lidl ugovorio saradnju sa svega 25 domaćih poljoprivrednika, police prepune strane robe

Uprkos brojnim najavama, očekivanjima i fami koja se digla oko dolaska nemačke trgovačke kuće Lidl, nakon otvaranja prvih objekata i gomile negativnih komentara na račun kampanje u kojoj se vređaju žene,u ovoj kući su odbili da odgovre na pitanja o utiscima sa početka njihovog rada u Srbiji.

Na brojna pitanja Agrobiznis magazina, iz kompanije Lidl dobili smo odgovore samo na ona koja su se očigledo njima dopala, dok na većinu nismo dobili odgovor, a nakon naknadnog dopisa koji smo im uputili sve je postalo poslovna tajna. Jedino nekoliko pitanja o kojima se već govorilo u javnosti u Lidlu su želeli da odgovore. Oni su svoje opravdanje za ovakvo ponašanje, koje se slobodno može nazvati bahato našli u strategiji komunikacije u njihovoj kompaniji. Da pojasnim na prost način, to je isto kao kada bi novinar došao kod domaćina i pitao čime ste tretirali usev, kome prodajete robu, ima li kupaca, a domaćin kaže nije po našoj strategiji komunikacije da o tome govorimo.

Dakle gospoda iz Lidla su se očigledno “malo zanela” i zaboravila da je Srbija demokratski uređena država gde je sloboda medija ipak prisutna, te neće moći kupovinom naslovnih strana dnevnih novina da ućutkaju istraživačko novinarstvo kao i stručno i objektivno informisanje javnosti.

Kako smo iz odgovora koji nije imao potpis konkretne osobe već samo kompanije saznali LIDL je uspostavo saradnju sa svega 50 kompanija iz Srbija i 25 poljoprivrednika. Imajući u vidu da u Srbjiji ima više od 350.000 poljoprivrednih gazdinstava ovo se može nazvati i statističkom greškom. Koliko je to malo možda vam govori i činjenica da naš časopis, Agrobiznis magazin, dnevno kontaktira sa bar 25 poljoprivrednika. Očigledno je da ukoliko se odlučite za kupovinu u Lidlu nećete baš imati veliku ponudu domaćih proizvoda već je ovaj lanac klasičan uvoznik strane robe koja našim potrošačima i nije poznata. Takođe iz kompanije Lidl su izbegli da nam odogovore da li će neki proizvod iz Srbije biti na njihovim policama u inostranstvu. Izgleda da je i to poslovna tajna kompanije, a naša pretpostavka može biti samo da ih neće biti jer nema razloga da se takva informacija podvodi pod poslovnu tajnu. Jer sigurno to neće izazvati Delhaize i Merkator na primer da oni pojačaju distribuciju srpske robe u Belgiji i Sloveniji ili nekoj drugoj zemlji.

Bilo kako bilo, u Lidlu se izgleda vode onom i loša reklama je reklama. Tako da im mi na tome čestitamo i od srca žeilimo da onako kako rade tako i zarade u Srbiji.  

Rekorder u poljoprivredi Radiša Radisvljević za Agrobinis magazin kaže da je on šokiran i razočaran ovom informacijom. Takođe i Siniša Mali prizvođač iz Kucure smatra da je 25 poljoprivrednika malo a da zahtevanje strožijih uslova od onoga što je Zakonom propisano favorizuje uvoznički lob i velika gazdinstva. Nemanja Pavlović koji je po struci veterinarski tehničar smatra da ovakvo ponašanje nije korektno i da bi država trebala bolje da štiti domaće proizvođače. Nadam se da će Ministarstvo trgovine reagovati i naložiti LIDL-u da omogući fer nastup na tržištu svima kao i jednake uslove koje propisuje zakon. On se pita da li je to LIDL iznad zakona i da li nam je onda on uopšte potreban?

Pitanje: Koliko radnih mesta je otvoreno u kompaniji Lidl Srbija i koliko se planira da ih bude do kraja godine odnosno otvaranja najavljenih objekata u drugom delu investicije?

Odogovor:  Kompanija Lidl Srbija ima više od 1.500 zaposlenih, a dve trećine od tog broja čine zaposleni u prodavnicama. Na konkursu koji je bio početkom marta ove godine zaposlili smo kolege za rad u prodavnicama u 18 gradova širom zemlje, čime je pokriven i naredni ciklus otvaranja prodavnica.

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Pitanje: Koliko se ocekuje da ce biti prosecna zarada u kompaniji?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 Da li je ostvarena saradnja sa domacim poljoprivrednim gazdinstvima. Ako jeste sa koliko njih? Sta ce se od njih kupovati? Da li mozete nesto da kazete od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom?

Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Koji su to proizvodi koji dominiraju kada je rec o uvoznim artiklima, a koji kada je rec o domacim?

Odogovor: Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Da li ce se u nekoj Lidlovoj prodavnici van Srbije naci proizvodi iz Srbije, ako je odogovor potvrdan koji, kada ?

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Koliko potrosaca je proslo kroz vase objekte (ostvarilo kupovinu) prvog dana kada su objekti otvoreni? Da li je to vise ili manje od ocekivanog? Da li je to na nivou ostalih zemalja u regionu gde ste prisutni ili vise odnosno manje? 

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Sta su planovi za narednu godinu?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 

 

Iz Lidla je za kraj saopšteno da do kraja godine ih čeka otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

Kako je ranije prošle godine saopšteno na sastanku u Privrednoj komori Srbije gde se razgovaalo sa dobavljačima, Lidl je deo Schwarz grupe sa sedištem u Nekarsulmu (Nemačka) i najveći je diskontni trgovinski lanac u Evropi sa tendencijom dinamičnog rasta. Lidl postoji u 30, a operativan je u 27 zemalja Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama. Tomprilikom citiran je i predstavnik ove kompanije: "Kako bismo osigurali visok kvalitet i svežinu proizvoda u svakoj kategoriji, pa tako i kod voća i povrća, puno pažnje posvećujemo izboru dobavljača. Zbog toga nam je izuzetno važno što smo danas dobili priliku da započnemo direktnu komunikaciju sa domaćim dobavljačima koji će biti naši potencijalni partneri“, istakao je Daniel Petrovečki, direktor nabavke Lidl Srbija.

Ostaje da se vidi kako će regovati konkurecija poput DIS-a, GOMEXA, EUROPROMA, UNIVEREXPORT-a i drugih koji su prednost dali domaćim proizvođačima. Takođe treba videti da li će ikakav uticaj biti na Merkator, Ideu, Rodu,  Delhaize (Maxi, Tempo) ili će kao i nakon rodaje MAXI-ja sve ostati po starom ili gore.

 

Da li je LIDL zloupotrebio Svetsku banku i zašto nije na dobrom glasu kod poljoprivrednika?

 

Da poljoprivrednici u Lidlu vide problem a ne poslovnog partenra prethodnih godina se pisalo kako u Nemačkim tako i u medijima u Hrvatskoj i Rumuniji.

Nemački novinari su na primeru Rumunije pokazali kako Lidl „sahranjuje” seljake u zemljama u kojima posluje i postavljaju pitanje na koji način Lidl dobija kredite za „mala i srednja preduzeća” BERLIN - I za Hrvatsku je nemački trgovački koncern Lidl dobio kredit ogranka Svetske banke "za pomoć tamošnjoj poljoprivredi". Umesto toga se na primeru Rumunije vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te "pomoći", prenosi sajt si.seebiz.eu. U reportaži političkog magazina Monitor nemačke stanice ARD emitovanoj 13.avgusta, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Tezge su prepune svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje po nevelikoj ceni, ali kupaca jedva da ima. Mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.

„Prokleti Lidl“, kaže jedna prodavačica. U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo trgovinskih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Schwarz Dienstleistung KG je uspeo da "osvoji" tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvareno i uz kredit International Finance Corporation IFC, zapravo finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Sve u svemu, nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara. Komercijalni uslovi tog kredita nisu naročito povoljni, pogotovo ne u ovo doba izuzetno niskih kamata.

Ali je izuzetno važno nekoj firmi da dobije kredit IFC-a iz drugog razloga: to je garancija privatnim ulagačima da su taj projekt proverili stručnjaci Svetske banke i odobrili njegovo sprovođenje. A ko će od državnih službenika zemlje za koju je odobren taj kredit posumnjati u efikasnost Svetske banke i njene sestrinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda? Zato im je bolje da izdaju sve potrebne dozvole što pre i ne postavljaju suvišna pitanja.

Po statutima IFC-a, izdavanje kredita je zato striktno povezano i sa uslovima koje takav projekat mora da ispuni. On mora da nudi proizvod pristupačan i siromašnom stanovništvu, mora da poveća broj lokalnih proizvođača i kao treće; da otvori nove puteve distribucije za regionalne proizvođače hrane. O ovoj temi postavljali smo pitanja kompaniji Lidl u Srbiji.

 

Kako stoje stvari sa trgovinom u Srbiji?

Podsećamo vas, prosečna plata u Srbiji je 418 evra. U trgovini prodavac prosečno ima 32700 dinara.  Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji, u 2016. godini promet u maloprodajama obavljen je u 61.185 objekata i to je za 1,3 odsto manje  u  odnosu na 2015. godinu. U istoj godini,  (2016.) ostvaren je rast ukupnog prometa prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu, za 18 odsto. U odnosu na veličinu poslovnih subjekata u 2015. godini je bilo 2.544 mikro preduzeća, 549 malih preduzeća, 211 srednjih preduzeća i 59 velikih preduzeća. U navedenom periodu u tim preduzećima bilo je zaposleno 92.359 radnika, dok je u 2016. godini u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji prehrambenih proizvoda pića i duvanskih proizvoda bilo je 901.579 zaposlenih.

U 2016. godini u trgovini na malo, prehrambenim proizvodima, uključujući alkoholna pića i duvanske proizvode, ostvaren je ukupan promet 560.858.000,00 dinara (4,67 miliona evra). Od toga na voće i povrće (sveže i prerađeno) potrošeno je 44.466.000,00 dinara (370.550 evra), zatim na hleb i pecivo 61.793.000,00 dinara (514.941 evra), mleko i mlečni proizvodi i jaja 53.311.000,00 dinara (444.258 evra), za kafu, čaj i začine potrošeno je 28.919.000,00 dinara (240.991 evra).

Kada je reč o trgovini na veliko, u 2016. godini ostvaren je ukupan promet od 1,17 milijardi dinara (9,78 miliona evra). Od toga na voće i povrće 35.898.000,00 dinara (299.150 evra), na mleko i mlečne prozivode i jaja 35.335.000,00 dinara(294.458 evra), na kafu i čajeve 53.284.000,00 (444.033 evra).

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Odabrali smo jedinstveni asortiman za domaće potrošače. Ovaj pažljivo probran asortiman proizvoda karakteriše i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu je Lidl prepoznat u svetu. Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Od novembra, a do kraja godine, čeka nas otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

Последњи пут измењено petak, 19 oktobar 2018 19:26

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30