Pijaca u Tel Aviv-u ima bogatu ponudu robom iz celog sveta Pijaca u Tel Aviv-u ima bogatu ponudu robom iz celog sveta Goran Đaković

Dobra vest za voćare, cvećare i stočare: Nedimović dogovrio desetine miliona evra investicija Истакнут

Аутор  okt 11, 2018

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

Upoznajte Izrael - kultura i poljoprivreda jevrejske države 

Izrael je zapadnoazijska država smeštena na istočnoj obali Sredozemnog mora. Na severu se graniči sa Libanom, na istoku sa Sirijom i Jordanom, na jugu izlazi na Crveno more, na jugozapadu se graniči sa Egiptom, a na zapadu izlazi na Sredozemno more. Površina države je 22.072 km2, a broj stanovnika je procenjen na 8.238.300. Udeo poljoprivrede na GDP je 2,5%, a zapošljava 2% od ukupnog stanovništva.  

Zid plača u Jerusalimu

Zbog različitih klimatskih uslova u različitim delovima zemlje, u Izraelu se gaje raznovrsne biljne kulture. Više od polovine ukupne teritorije Izraela predstavljaju pustinje, a samo 20% površine je prirodno obradivo zemljište (523.200 ha). Uprkos ovoj činjenici, poljoprivreda je na vrlo visokom nivou, najviše zahvaljujući navodnjavanju - danas se navodnjava skoro polovina obradivih površina. Zahvaljujući specifičnoj mediteranskoj klimi, u Izraelu se uspešno gaje različite kontinentalne, suptropske i tropske voćke. Pod voćnjacima se nalazi oko 17% poljoprivrednog zemljišta, a najviše pod zasadima masline, citrusa, vinove loze, avokada, urme, japanske jabuke, jabuke, badema, banane, breskve, šljive, kruške, manga.  Na oko 15% poljoprivrednog zemljišta zasejane su žitarice (pšenica, sirak, ječam, kukuruz, ovas). Pošto se gaje na relativno malim količinama, potrebe naroda se ne podmiruju žitaricama iz sopstvene proizvodnje pa se godišnje uveze preko 1 milion tona pšenice i kukuruza. Povrtarska proizvodnja se obavlja kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju, i godišnje se proizvede preko 1,8 miliona tona povrća. Pod najsavremenijim staklenicima, na površini od preko 7.000 ha, proizvode se paradajz, paprika, krastavac, začinsko bilje, lubenice, dinje, lisnato povrće i plavi patlidžan, ali i ukrasne biljke.

Hortikultura je dobro razvijena

Na otvorenom polju se gaje mrkva, crni i beli luk, grašak i kornišoni. Velike površine se nalaze i pod krmnim biljem i pašnjacima, jer je u Izraelu razvijeno stočarstvo. Pored navedenih, gaje se još i industrijske biljke (krompir, pamuk, slatki krompir), mahunarke (naut, bob, arahis, sočivo) i uljarice (suncokret, sezam, šsfranjika). Izrael je država sa najvećom količinom kravljeg mleka po grlu, preko 12.000 l godišnje. U proizvodnji je uglavnom zastupljena rasa izraelski holštajn, rasa visoke mlečnosti i otpornosti na bolesti. Stočni fond broji oko 435.000 grla ove rase. Ukupna godišnja proizvodnja je preko 1.350.000 l, od čega se izveze oko 420.000 l.  Izrael je vodeća država što se tiče inovacija u poljoprivredi, pogotovo u tehnologiji voda. Konstantni nedostatak vode podstakao je inovacije u tehnikama racionalnog korišćenja, desalinizacije i recikliranja vode. Skoro polovina obradivih površina u Izraelu poseduje neki sistem navodnjavanja. Jedan od najpoznatijih, i najbolji način navodnjavanja za veliki broj kultura, sistem „kap po kap“ osmišljen je upravo u Izraelu. Ostale inovacije u poljoprivredi, koje imaju najviše značaja u zemljama u razvoju, a poreklom su iz Izraela, uključuju: različite biološke sisteme zaštite od štetočina, spororazlažuće pesticide, plastične folije za sakupljanje rose, sisteme gajenja ribe u pustinji gde mikroorganizmi služe kao prečistači vode, bez potrebe za njenim menjanjem, tehnologiju introdukcije genetskog materijala u semena bez modifikacije DNK i mnoge druge. Oko 75% stanovništva Izraela je jevrejske veroispovesti. Prema njihovoj tradiciji, hrana se mora proizvoditi i pripremati prema posebnim propisima i običajima koje propisuje Košer standard.

 

Začini na pijaci 

Košer sertifikat garantuje da određeni prehrambeni proizvod ispunjava zahteve propisane Torom. Tora propisuje koji proizvodi su prihvatljivi za ishranu i način na koji moraju biti pripremljani kako bi bili dozvoljeni za konzumiranje. Sertifikat koji garantuje da su proizvodi u skladu sa Košer zahtevima izdaje ovlašćeni rabin, dok odluku o odobrenju Košer sertifikata donosi ECK (European Central Kashrut).

 

Deo flore izraela

Za meso određenih vrsta životinja se smatra da je Košer, i to životinja koje imaju rogove i koje su preživari, kao što su teletina i ovčetina, dok meso svinja i zečeva nije Košer. Od živine dozvoljene su samo kokoške, ćurke, guske i patke. Takođe, da bi meso bilo Košer potrebno je životinju zaklati na tačno određen, ritualan način kojim se životinji ne zadaje bol, a obred klanja obavlja specijalno obučeno lice. Ovaj metod klanja smatra se najhumanijim i najbezbolnijim načinom klanja životinja. Pošto životinja prestane da daje znake života, kontroliše se prisustvo bolesti, sa posebnim akcentom na pluća. Zatim se uklanjaju iznutrice, nervi i sva krv iz životinje, čije je konzumiranje zabranjeno. Neke vrste sireva jesu Košer, a uslov je da su proizvedeni od mleka Košer životinje. Sve vrste ribe koje imaju peraja i krljušt su dozvoljene za konzumiranje, dok morske životinje (rakovi, školjke, jastozi i dr.) nisu Košer. Za razliku od životinja, kod riba ne postoji poseban ritual njihovog ubijanja. Uslov da riba bude Košer je i da u prometu ima peraja. Sve vrste voća i povrća, po pravilu, jesu Košer, međutim, insekti i crvi koji su često prisutni u voću i povrću nisu dozvoljeni. Izuzetak su pojedini proizvodi od grožđa, koji nisu Košer. Riba, jaja, voće i povrće mogu se konzumirati zajedno sa mlečnim ili mesnim proizvodima, dok Košer standard zabranjuje da se meso i mlečni proizvodi pripremaju i konzumiraju zajedno. Biljna ulja se mogu koristiti u pripremi mlečnih i mesnih proizvoda. Zahvaljujući posebnoj kontroli koju ovaj standard propisuje, Košer hrana se smatra zdravijom. S obzirom na to da se Košer sertifikat prepoznaje sve više kao znak zdrave i kvalitetne hrane, pored pripadnika jevrejske zajednice, hranu sa "Košer" oznakom konzumiraju i pripadnici muslimanske veroispovesti, vegetarijanci, kao i ljudi koji su alergični na različite vrste hrane.

 

 

Последњи пут измењено četvrtak, 11 oktobar 2018 17:17

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31