Ilustracija: Korpa sa proizvodima Ilustracija: Korpa sa proizvodima Goran Đaković

Može li i kako Srbija do više novca od izvoza poljoprivrede? Истакнут

Аутор  jan 12, 2018

Prema rečima dr Miloša Milovanovića, koordinatora tog projekta, u našoj zemlji najviše je rađeno na pospešivanju dijaloga između kreatora agrarne politike i privatnog sektora. Pri tom, najzastupljenije oblasti su proizvodnja, prerada i plasman proizvoda od mesa i mleka, razvoj inventivnih finansijskih instrumenata u oblasti poljoprivrede, geografske oznake kvaliteta za poljoprivredne proizvode, razvoj privatnih standarda kvaliteta kao način za bolje tržišno pozicioniranje kao i zakonska regulativa u mesnoj industriji, čiji je cilj zaštita malih proizvođača. U poslednje vreme, kaže Milovanović u razgovoru za Danas, dosta se radi u sektoru žitarica i uljarica kao i zadrugarstvu.

- Promocija izvoza žitarica i uljarica iz Srbije bila je jedan od fokusa našeg rada u 2017. U prethodnom desetogodišnjem periodu, i pored brojnih izazova sa kojima se ovaj sektor sreće, izvoz raste. Srbija zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi izvoznika ali može daleko više. Iz ovih razloga a kako bi omogućili veću interakciju sa međunarodnim tržišnim subjektima, omogućili smo nastup Žita Srbije, granskog udruženja koje okuplja vodeće izvoznike, na najprestižnijim svetskim skupovima, poput Global Graina, novembra u Ženevi ili Black Sea Grain, aprila u Kojevu.

* Kako možete pomoći ovom sektoru?

- Odavno je poznato da je ključ uspešnog poslovanja u informacijama. Zato domaćim proizvođačima i izvoznicima omogućavamo pristup podacima o kretanjima na stranom i domaćem tržištu, podstičemo saradnju domaćih granskih udruženja sa srodnim asocijacijama na evropskom nivou, stimulišemo proces javno-privatnog dijaloga na različite teme iz domena agrarne i trgovinske politike koje imaju uticaja na ovaj sektor poljoprivrede. Takođe, detaljno smo analizirali i predstavili investitorima pravnu regulativu koja uređuje oblast ulaganja u rečnu infrastrukturu, jer verujemo da je to jedno od uskih grla izvoza... Uz to, jedan od naših osnovnih zadataka je promovisanje investiranja u agrobiznis, što je proces na kome radimo u kontinuitetu, pod okriljem svih projekata koje sprovodimo.

 

* Kako napred u izvozu?

- Mora se konstatovati pre svega da je, još uvek, izvoz ove vrste robe direktno zavistan od vremenskih prilika a pre svega suše. To nudi i direktan odgovor na ovo pitanje - većim ulaganjima u navodnjavanje i to kako iz javnih tako i iz privatnih izvora finansiranja. Takođe, ovakvoj robi pogoduje prevashodno transport vodenim putem, pa se privatna ulaganja u rečnu lučku infrastrukturu, kao i javna ulaganja u plovnost Dunava, jasno vide kao imperativ. Dalje, država mora da poradi na otvaranju tržišta na kojima žitarice i uljarice iz Srbije nisu prisutne usled administrativnih razloga. Naše robe nema u mnogoljudnim svetskim ekonomijama koje konstantno beleže rast poput Indonezije, Južne Koreje, Egipta, Kine... Sve su ovo preduslovi za povećanje izvoza, naravno uz još čitav niz drugih, poput rasta produktivnosti, usklađivanja standarda, uvažavanja zahteva kupaca po pitanju sortimenta itd. Na žalost, nema jednostavnih i brzih rešenja već je potreban dosledan rad u kontinuitetu.

* Zadrugarstvo je opet aktuelna tema u Srbiji?

- Zadruge su prepoznate i dokazane kao uspešan odgovor na izazove liberalizovanog tržišta u poljoprivredi, i to globalno a ne samo u Srbiji. Na otvorenom tržištu individualni poljoprivrednici, koliko god bili veliki, teško mogu da izdrže utakmicu konkurentnosti. Iz ovih razloga, ali i sa ciljem opšteg unapređenja uslova rada u poljoprivredi putem angažovanja u dijalogu sa državom, mnoge zemlje i međunarodne institucije angažovane u agraru, daju zadrugama vetar u leđa.

* Ipak, čini se da zadruge u Srbiji ne funkcionišu onako kako se od njih očekuje?

- Zadrugarstvo Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja, nakon Drugog svetskog rata nosi teško breme nasleđa kolektivizacije i sa njom prisajedinjenih negativnih asocijacija na tu vrstu organizovanja. Kada se na to dodaju pravne, svojinske i institucionalne poteškoće sa kojima se zadruge susreću u svakodnevnom radu, ne treba da čudi što one kod nas nisu na nivou na primer, zapadnoevropskih. Ipak, sve je više uspešnih primera ljudi okupljenih oko zajedničke ideje i sa istim ciljem - unapređenje sopstvenog poslovanja. Za sve je potrebno vreme i ne treba zaboraviti da se sistem u Evropi gradio duže od 100 godina dok se u Srbiji počinje skoro pa ispočetka.

* Pored Srbije, aktivni ste i u regionu. Gde FAO i EBRD rade zajedno i šta je fokus vaših aktivnosti na Zapadnom Balkanu?

- U Hrvatskoj smo ove godine radili u sektoru voća i povrća prepoznajući, sa jedne strane, neiskorišćeni potencijal u ovoj oblasti, a sa druge, generator tražnje za voćem i povrćem oličen u snažnom turističkom sektoru zemlje. U Crnoj Gori smo prisutni u sektoru mesa, promocijom kvalitetnih i tradicionalnih proizvoda od mesa a počinjemo i u sektoru povrća i voća, edukacijom poljoprivrednih proizvođača ali i stimulišući trgovinski sektor na veće uključivanje domaćih proizvoda u svoju ponudu. U Albaniji poljoprivrednim proizvođačima i malim preduzećima angažovanim u agraru olakšavamo pristup finansijskim sredstvima. Smatramo da poljoprivreda u ovom delu Evrope tek ima mnogo toga da ponudi i želimo da budemo partner u tom procesu osnaživanja i napretka.

 

Najvažniji fond je znanje

* Vaš način rada, kroz saradnju dve međunarodne institucije, deluje dosta specifičan.

- Projekti koje FAO i EBRD sprovode zajedno karakteriše fokus na određene segmente poljoprivredne proizvodnje putem intervencije u onome po čemu smo poznati i priznati u celom svetu - znanjem u sektoru poljoprivrede i brojnim oblastima povezanim sa poljoprivredom. Mi nemamo velike budžetske fondove ali raspolažemo znanjem koje stavljamo na raspolaganje vladama zemalja u kojima radimo. Istovremeno, radimo i sa privatnim sektorom kako bi imao konkretne poslovne a time i finansijske koristi od tog znanja i globalnog iskustva.

Preuzeto sa: 

http://www.danas.rs 

Последњи пут измењено petak, 12 januar 2018 14:54

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30