Zeolit u poljoprivredi Zeolit u poljoprivredi ceca

Vredi li koristiti zeolit? Истакнут

Аутор  mar 10, 2017

Nalazišta zeolita (varijetet ”klinoptilolit”) predstavljaju jedno od mnogobrojnih prirodnih bogatstava Srbije Zeolit je alumosilikatni mineral vulkanskog porekla. Njegova kristalna rešetka je negativno naelektrisana i prema mnogobrojnim istraživanjima ima veoma dobru sposobnost da funkcioniše kao jonski izmenjivač. Kapacitet katjonske razmene i adsorptivna sposobnost zeolita aktiviraju se njegovom mehaničkom obradom. Jedna od najvažnijih karakteristika zeolita jeste njegov afinitet za usvajanjem različitih mikotoksina i teških metala (Pb olovo, Cd kadmijum, Hg živa, itd.) koji se čvrsto vezuju za njegovu kristalnu rešetku, i praktično se ne ispuštaju iz iste. Pored ovoga, zeolit može vezivati i druge pozitivno naelektrisane jone (katjone) kao što su natrijum, kalijum, azot, kalcijum itd., međutim, ti usvojeni katjoni se slabije vezuju i lako se mogu zameniti sa drugim katjonima iz rastvora koji je u kontaktu sa zeolitom. Najveća nalazišta zeolita nalaze se u Kini, Južnoj Koreji, Japanu, Jordanu, Turskoj i Slovačkoj, ali je važno reći da se značajna nalazišta zeolita nalaze i u našoj zemlji. U Srbiji je zastupljen zeolit tipa klinoptilolit koji svoju osnovnu primenu pronalazi u poljoprivredi, stočarstvu, ribarstvu itd. Međutim, i pored značajnih nalazišta kvalitetnih zeolita u Srbiji, on se veoma malo eksploatiše, a još manje koristi. Poslednjih nekoliko godina se o zeolitu intenzivnije govori, a intezivira se i njegova primena u poljoprivredi, stočarstvu, ribarstvu, industriji, tretmanu otpadnih voda itd. Primena zeolita u poljoprivredi Prema mnogobrojnim naučnim istraživanjima i ogledima, zeolit se odlično pokazao kao sredstvo koje dovodi do poboljšanja zemljišnih karakteristika, povećanja prinosa (različit nivo povećanja kod različitih biljnih kultura) i poboljšanja kvaliteta tih prinosa. Zeolit poboljšava propustljivost zemljišta, i zbog svoje karakteristike da duže zadržava vodu u zemljištu, smanjuje rizik od stresa biljnih vrsta prouzrokovanih sušom. Ta pozitivna interakcija zemljište – voda – biljka, u prisustvu zeolita može se objasniti na sledeći način: iako zeolit ima sposobnost zadržavanja vode u zemljištu, ta vezanost vode nije velika, i kako vremenom jača korenov sistem biljaka, odnosno raste njegova apsorpciona moć, tako se polako oslobađa voda koju je zeolit „zadržao“ i usvaja se od strane korenovog sistema biljaka. Na taj način se sprečava ispiranje vode u dublje horizonte, a biljka može duže izdržati bez kiše ili vode dodate sistemom za navodnjavanje (ovo povećava efikasnost sistema za navodnjavanje, čini ga ekonomski isplativijim i smanjuje rizik od ugrožavanja kvaliteta i nivoa podzemnih voda). Pored toga, zeolit poseduje i sposobnost da sprečava ispiranje hranljivih nutritijenata iz zemljišta (bilo da su oni već prisutni u zemljištu ili da su dodati đubrenjem). Ova sposobnost zeolita ogleda se u njegovoj mogućnosti da adsorbuje hranljive elemente zemljišta (sastojke đubriva) i da ih tokom vegetacije polako otpušta, što upućuje na zaključak da se primenom zeolita produžava dejstvo dodatih mineralnih i organskih đubriva. Sa druge strane, usvojene teške metale koji se mogu naći u zemljištu, zeolit vezuje jačim silama i praktično onemogućava njihovu apsorpciju od strane biljaka. Samim tim smanjuje se mogućnost povišenih koncentracija štetnih elemenata u biljkama, kao i mogućnost ugrožavanja zdravstvenog stanja ljudi i životinja koji se tim biljnim kulturama hrane. Na osnovu navedenih efekata koje zeolit svojom primenom ispoljava, može se zaključiti da on pozitivno utiče kako na hranidbeni režim zemljišta i biljaka, tako i na ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje rizika od zagađenja životne sredine. Dobra ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje primenom zeolita, prisutna je kako zbog osiguravanja viših i kvalitetnijih prinosa, tako i zbog mogućnosti smanjenja uobičajenih doza mineralnih i organskih đubriva (zeolit je jeftiniji u poređenju sa većinom mineralnih đubriva), ali i očuvanja i/ili poboljšanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta. Mnogobrojna istraživanja i studije ukazuju i na sposobnost zeolita da poboljšava strukturu zemljišta, ali i da smanjuje zemljišnu kiselost, što je od velikog značaja za poljoprivrednu proizvodnju koja se sprovodi na zemljištima koja su pod uticajem različitih faktora podložnija promeni tj. snižavanju pH vrednosti. Iz prethodno navedenih razloga, u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji (bilo da je reč o ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu ili gajenju ukrasnog bilja) preporučuje se upotreba zeolita. Njegova primena je naročito poželjna u područjima koja su poznata po mnogobrojnim izvorima zagađenja kao što su Bor, Kostolac, okolina Lazarevca, Pančevo, Vrbas, Crvenka i sl. U svim navedenim područjima ima dosta poljoprivednih proizvođača i uzgajivača stoke, te bi stoga bilo poželjno da nadležni državni organi određenim zakonskim regulativama (uredbama) omoguće subvencionisanu kupovinu zeolita, kao i stručnu savetodavnu podršku poljoprivrednim proizvođačima u vezi sa normama i načinom upotrebe istog. U vezi sa normama zeolita koje bi se primenjivale na određenom zemljištu, najbolje je konsultovati se sa poljoprivrednim stručnjacima iz oblasti melioracija zemljišta. Primena u stočarstvu Pored navedenih pozitivnih efekata zeolita na zemljište i useve, on se takođe koristi i u stočarstvu kao dodatak hrani ili kao posip u stajama (za neutralisanje neprijatnih mirisa). Stočnoj hrani se može dodavati preventivno, u manjim dozama, a u zavisnosti od stepena plesnivosti krmnog bilja doza se u izvesnoj meri može povećati. Pozitivni efekti zeolita u stočarstvu ogledaju se pre svega u povećanju prirasta, smanjenju mogućnosti pojavljivanja kontaminiranih stočnih proizvoda, smanjenju mortaliteta stoke itd. Prilikom dodavanja zeolita u stočnu hranu mora se voditi računa o normama, i pre upotrebe obavezno se konsultovati sa stručnjacima stočarstva, odnosno zootehnike. Napomena: prilikom korišćenja zeolita u različite svrhe (medicina, poljoprivreda, stočarstvo, ribarstvo, industrija itd.), obavezno je konsultovati se sa stručnjacima iz tih oblasti, ali i voditi računa da se koristi zeolit koji je ispitan od strane ovlašćene laboratorije.

Последњи пут измењено petak, 10 mart 2017 09:58

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30