Ilustracija: Žene vredno rade, a malo pitaju Ilustracija: Žene vredno rade, a malo pitaju

Zašto žene na selu ne konkurišu za subvencije EU u poljoprivredi? U čemu je problem? Истакнут

Аутор  mar 12, 2019

Iako Evropska unija (EU) kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, više od devedeset posto žena na selu u Vojvodini ne zna na koji način to pomaže poljoprivrednike, pokazalo je pilot istraživanje nevladine organizacije Zelena mreža Vojvodine.

„Nedostaje nam ta karika između koja je veza između fondova i nas koji smo tu da proizvedemo“, kaže Tatjana Hajder Idei, vlasnica Bio salaš u Temerinu, u blizini Novog Sada.

Ona je zajedno sa svojim mužem napustila raniji posao, posle čega su pokrenuli porodični biznis. Kako kaže, poljoprivrednici su mahom okrenuti ka proizvodnji i retko ko od njih ima vremena da se informiše o mogućnostima podrške Evropske unije poljoprivredi.

„Mi se bavimo proizvodnjom i nemamo dovoljno vremena da se informišemo i da to pratimo. Tako da ta karika između fondova i nas je jako bitna, mislim da nam ta vrsta podrške, konsaltinga je nešto što nam fali“, ističe ona.Idei nije sama u ovom problemu. Istraživanje sprovedeno na tu temu je pokazalo da čak 94 posto žena iz Vojvodine koje su učestvovale u anketiranju nisu znale kakve subvencije nudi Evropska unija.

Evropska unija od kraja 2017. godine pomaže poljoprivrednicima u Srbiji. Kroz pretpristupne fondove za ruralni razvoj (IPARD) Srbija do 2020. godine moći će da iskoristi ukupno 175 miliona evra. Uz ovaj iznos iz budžeta države obezbeđeno je još 55 miliona evra.

Kako kaže predstavnica udruženja Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović, beleži se loša informisanost žena na selu o agrarnoj politici, a istovremeno problemi sa kojima se suočavaju su sve veći i veći.

„Uglavnom ne znaju o čemu se radi: negde su čule nešto, nekad pobrkaju pojmove. Odliv stanovništva sa sela je užasan, to više nije samo veliki, to je užasan problem. Treba otići po selima i zaista videti kako žive ti ljudi. Selo nam odumire ubrzano“, ističe ona.

Istraživanje „Šta (ne) znamo o zajedničkoj poljoprivedinoj politici Evropske unije?“, čiji su rezultati predstavljeni u Novom Sadu, ukazuje i na to da žene ipak veruju, da ulaganjem u poljoprivedu mogu da se spasu sela.Kata Nikolić predsednica udruženja žena „Vredne ruke“ iz banatskog Srpskog Itebeja, u opštini Žitište, kaže da poljoprivreda predstavlja mogućnost da se ženama na selu ponudi zaposlenje.

Kako ona navodi, kroz manifestacije na kojima se promovišu proizvodi sa sela, kao što su kolači, voća i drugi produkti, čime se i njeno udruženje bavi, mogu se postići dobri rezultati. Ali ipak, znanje i novac su ključni na tom putu.

„Glavni problem je novac, investicije. Na primer našoj organizaciji to predstavlja glavni izazov. Malo se zna o evropskim mogućnostima, posebno među ženama. Mislim da nam treba edukacija, da žene shvate značaj evropske podrške poljoprivredi. Treba podržati žene, da bismo kroz zajednički rad došli do profita“, ističe ona.Kroz IPARD program uz modernizaciju gazdinstava otvara se mogućnost i bolje zaštite životne sredine.

Predstavnica udruženja „Staze zdravlje“ iz Grgurevaca u opštini Sremska Mitrovica, Vukosava Tešanović kaže da ljudi na selu u malom broju prepoznaju vezu između poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Samim tim, malo se razmišlja o tome kako uvesti nove pristupe u poljoprivredi da bi negativni uticaji bili smanjeni.

„Malo se zna o tome, mislim da treba edukacija, održavati redovna predavanja u kontinuitetu. To bi trebalo da se uvede kao neka vrsta obaveze, da na svaka dva-tri meseca ljudi steknu znanje i da se podsete šta mogu učiniti na ovom polju, mislim da je jako malo razvijena svest u ovoj oblasti“, smatra ona.

Aleksandra Milić novinarka lista „Poljoprivrednik“ duže se bavi pitanjem opstanka sela i ulogom poljoprivrede u tom procesu. Kako kaže, žene sa selu su dvostruko marginalizovane.

„Prvi put zato što su žene, drugi put zato što su na selu. Njima je znatno teže nego ženama u gradu. Nema znanja o tome da poljoprivredna politika EU podržava ruralni razvoj, da postoje mere koje mogu da pomognu život na selu. Ne znaju ni za sisteme bezbednosti kvaliteta, znači ni za oznake geografskog porekla ili organske proizvodnje, i tako dalje, a to su sve proizvodi koji mogu da se pripreme u malim gazdinstvima, na malim površinama“, istakla je ona.Prema ranijoj izjavi ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj u Vladi Srbije Milana Krkobabića, u Srbiji ima četiri

hiljade i sedamsto sela, od toga hiljadu i sedamsto nestaje, a u hiljadu živi manje od sto stanovnika.

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/29814811.html

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30