U septembru tradicionalno imamo veliki broj manifestacija na kojima se izlažu plodovi rada, ali i saopštavaju rezultati u proizvodnji. Dešava se da komentare cena daju i oni koji nemaju iskustva iz prethodnih godina, a čak i to da komentarišu recimo tržiše i proizvodnju u Indiji, a da Indiju sem na fotografijama
nisu ni videli.
Zbog svega toga treba biti oprezan u tumačenju raznih “analiza stručnjaka” koje često mogu biti inspirisane ličnim motivima i profitom. U našem časopisu trudimo se da objektivno sagledamo aktuelnu situaciju i pre svega damo savete, kako da budete uspešan proizvođač, i da svoju robu plasirate do potrošača. Najbolje je kada sve što proizvedete sami i preradite, pa prodate. Ali, kako u životu nije baš sve savršeno, tako ni u našem poslu nije. Stalno morate da se usavršavate, posećujete obuke, razmenjujete iskustva sa kolegama. Možda vam se sajmovi ponekad učine dosadnim jer ih posećujete svake godine. Međutim, nema iste godine kao što nema ni dva ista čoveka. Uvek može nešto novo da se vidi, čuje ili da vas podseti na ono što ste zaboravili.
Na Sajmu u Kragujevcu sreli smo jednog mladog čoveka koji je ipak odustao od toga da bude automehaničar u gradu i vratio se dedovini, gde proizvodi ljute paprike, mnogi su od nje odustali odavno, ali zato postoje ovakvi primeri gde se proizvodnja ponovo uspostavlja, radi u većim količinama i proizvodi za krajnje potrošače. Ipak za sve treba imati malo entuijazma, mladalačkog poleta i što ne reći hrabar i poletan.
Vreme je i za planove za narednu godinu. U GRUŽA AGRARU planiraju da grade hladnjaču i “pak centar“. Imali su odlične izvozne rezultate kada je reč o borovnici, nadaju se boljoj ceni jabuka i većoj tražnji. Bili smo u poseti poljoprivrednicima iz Orašca, srpskog istorijskig centra gde su se dizale bune ali i pekla
najbolja šljivovica. Kako je danas i čime se bave, saznajte u Agrobiznis magazinu.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

Na poljima u okolini Jagodine, kraj nedavno nasipanih poljskih puteva, počelo je postavljanje toaleta i tuš-kabina. Akcija je pokrenuta na inicijativu predsednika Skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme, kao još jedan vid pomoći ratarima.U početku je sve delovalo kao dobra šala, ali Palma je ipak ispunio obećanje. Narednih dana kraj njiva u atarima Ribara, Rakitova, Glogovca i drugih sela biće postavljeno 160 montažnih toaleta i tuš-kabina. Reč je o metalnim objektima na betonskoj podlozi, sa spremnicima za vodu, koji, kako ističu gradski čelici, nisu skupi, ali jesu neophodni ljudima koji po celi dan rade u polju."Za mene, poljoprivredni proizvođač je gospodin, tako da poljoprivredni proizvođači moraju da imaju toalete, gde će u toalet kad je kukuruz mali, gde će da idu, u šumu? Vidite, ovo je ravnica i mi smo kao lokalna samouprava doneli odluku da u svakoj ulici tamo gde se obrađuju njive postoji toalet sa kupatilom", kaže Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine.

Na terenu u poljima je nekoliko ekipa majstora koji ubrzano postavljaju toalete, a jedan deo je već sada u upotrebi u jeku berbe kukuruza.

"Vidi se da predsednik misli na poljoprivrednike, na sve meštane Ribara jer mi smo najveće selo ovde u opštini" ističe Rade Urošević, predsednik MZ Ribare.

Toaleti se postavljaju paralelno sa nasipanjem poljskih puteva tucanikom. Do sada je urađeno oko 130 kilometara."Niko se nije nadao niti očekivao, ali poljoprivrednici su svi zadovoljni pogotovo prvo putevima koji su svi nasipani kamenom, jer to su bile rupe, nisu mogli traktorima da idu, a vidite kako to sada izgleda i plus sada ovi toaleti", naglašava poljoprivrednik Zoran Milojević.

Gradski čelici takođe naglašavaju da su poljoprivrednici u Jagodini oslobođeni poreza, da imaju besplatan autobuski prevoz, besplatne tezge na pijaci, a sada i odlične puteve do njiva. I toalete, ako zatrebaju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3664126/jagodinski-standard-toaleti-i-tus-kabine-usred-njive-.html

Proizvodi iz Vojvodine naći će se na ovogodišnjem međunarodnom sajmu hrane i pića World Food Moscow. Pod pokroviteljstvom Pokrаjinske vlаde i u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine (RAV), svoje proizvodne programe predstaviće 10 kompanija koje će u periodu od 24. do 27. septembra pokušati da uspostave nove poslovne kontakte i plasiraju robu na nova tržišta.

World Food Moscow je vodeći međunarodni sajam iz oblasti hrane i pića na tržištu Rusije i u regionu Zajednice Nezavisnih Država, na kojem se proizvodi iz Srbije predstavljaju već tradicionalno. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući Sporazumu o zajedničkom nastupu na sajmovima (novembar 2017.), zajedno će se predstaviti vojvođanske kompanije: Copa, Apple World, JSO, Hladnjača Voćko, Patewski, Macval Теа, Pollino Agrar, Lučić Group, Sweet Charry Lady, kao i Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pored zajedničkog štanda, svi izlagači predstavljeni su u zajedničkoj brošuri na engleskom i ruskom jeziku, kao i u zajedničkom promotivnom filmu.

Ovaj moskovski sajam postoji već više od 20 godina i održava se na preko 58.000 m2 u okviru sajamskog izložbenog prostora Crocus Expo. Prethodne godine posetilo ga je gotovo 40.000 posetilaca iz 98 zemalja, a svoje proizvodne programe predstavilo je više od 1.560 izlagača iz 65 zemalja sveta.

- Ukoliko budete imali sreće da prođete ove godine kroz kapije ovog velikog sajma, posetite i štand Vojvodine B577, u hali 13, u trećem paviljonu - poručuju iz Razvojne agencije Vojvodine u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2630953/proizvodi-iz-vojvodine-na-medjunarodnom-sajmu-hrane-i-pica-world-food-moscow

U Srbiji je registrovano više od 60 proizvoda s geografskim poreklom, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar), najavila je danas podršku u promociji "ariljske maline" i "oblačinske višnje" na tržištu EU, kao i drugim stranim tržištima.

U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji su organizovali EBRD i kompanija Nektar.

Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda.

"Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU", kazao je on.

Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do prerađivačkog sektora.

Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a "Consumer Rules Summit", 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i iz regiona i EU.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović rekao je da u Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i da ti proizvodi predstavljaju i identitet Srbije.

"To su proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme", istakao je on i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača.

On je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.

Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, i to "ariljsku malinu" i "oblačinsku višnju", ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova.

Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.

Predstavnik FAO Emauel Hidier kazao je da su u Srbiji uspeli da povežu proizvođače, koji proizvode hranu sa geografskim poreklom sa velikim kompanijama, kao i državom.

Smatra da je nužno da se uspostavi određena praksa u dužem vremenskom periodu po pitanju proizvodnje, registracije i sertifikacije tih proizvoda.

"Potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude usklađeno sa EU", kazao je Hidier.

Izvor:https://naslovi.net/2019-09-17/beta/vise-od-60-proizvoda-s-geografskim-poreklom-nektar-promovise-ariljsku-malinu-i-oblacinsku-visnju-video/24159556

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji se poljoporivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi 35 do 44 godine tek 8,7 odsto poljoprivrednika.Anketa Republičkog zavoda za statistiku o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz predpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine - oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.

Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu - 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1591960

Objavljena Odluka o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u prvom krugu za teritoriju grada Pirota. Javno nadmetanje 7. oktobra
U cilju realizacije veoma važnog projekta nadležni državni organi doneli su Odluku o raspisivanju javnog oglasa za nadmetanje za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta na duži vremenski period, što je istinska novina u radu. Radi se o projektu kojim je obuhvaćena cela Srbija, a realizuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.

Objavljujemo u celini poziv za poljoprivrednike:

Ovim putem obaveštavamo sve zainteresovane poljoprivrednike da je objavljena Odluka o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u prvom krugu za teritoriju grada Pirota.

Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 7. oktobra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/.

Izvor:http://www.plusonline.rs/objavljena-odluka-o-raspisivanju-javnog-oglasa-za-javno-nadmetanje-za-davanje-u-zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-u-prvom-krugu-za-teritoriju-grada-pirota-javno-nadmetanje-7-oktobra/

Srbija je na dobrom putu da povrati uticaj poljoprivrednih stučnih službi na nivo na kojem su nekada bile, ocenio je danas u Subotici pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogičević. On je sa saradnicima obišao danas salaš Šarčević kraj Subotice, koji služi kao jedan od najboljih primera kako se može unaprediti proizvodnja ukoliko se slušaju saveti struke. Koji su, uz to, i besplatni.

Peta generacija Šarčevića živi i radi na salašu koji će za koju godinu biti stogodišnjak. Bave se ratarstvom i stočarstvom. Prate i učestvuju na konkurisima, koriste subvencije, a velika pomoć dolazi i od žive reči savetodavaca lokalne Poljoprivredne stručne službe.

"Jako puno su mi pomogli, jer tu zemlje je bilo svakakve. Svakakve analize se kad-god nisu radile uopšte, mi smo radili napamet, bacali, a sada se više to tako ne može raditi, kada vidite pošto je đubrivo, pošto je šta, znači, analize se urade, mi smo u kontaktu stalno", kaže Stipan Šarčević.Po oceni pomoćnika ministra, stručne službe u Srbiji su zapostavljene, a namera je da se kroz njihov aktivniji rad poveća uloga i važnost u poljoprivredi.

"Naši poljoprivrednici, ipak, iako misle da sve znaju, poljoprivreda je oblast koja se menja iz dana u dan i zato su tu ljudi koji su za to školovani i edukuju se svaki dan i mislim da treba koristiti njihove savete, a najvažnije od toga je što su besplatni. Jer mi, kao država, plaćamo njih da rade u korist poljoprivrednika. I to besplatno. Tako da, mislim da smo na dobrom putu da povratimo uticaj poljoprivrednih stručnih službi na nivo na kom su pre bili", ocenio je Bogičević.

Bogičević je razgovarao i sa predstavnicima lokalne samouprave, kao i sa grupom subotičkih poljoprivrednika, a teme razgovora bila je bolja komunikacija vlasti i poljoprivrede, kao i novi pravilnici za subvencionisanje u narednoj godini.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/salasarima-besplatni-saveti-stucnjaka-donose-dobit_1048646.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30