Ribizla (lat. Ribes) spada u rod bobičastog voća i, verovali ili ne, postoji oko 150 poznatih vrsta. Nekada je rasla kao divlji žbun širom Evrope, Azije i severne Amerike. U istoriji je ostalo zabeleženo da su još u 11. veku crvenu ribizlu koristili kao dragoceni ukras dvorišta i gradskih vrtova, ali i kao cenjenu namirnicu od koje su se pripremala jela i prirodni lekovi. Kao kultivisana biljka prvi put je odgajena u 17. veku u Belgiji  i na severu Francuske. Danas se ribizle uglavnom koriste za pripremu sokova, pekmeza, džemova, kao dodatak salati, a pravi se i vino od ribizle.

 Grozd bogat plodovima

Ribizla raste kao listopadni žbun sa petokrakim listovima spiralno uređenim na stabljici koja u zavisnosti od kvaliteta zemljišta dostiže visinu između jednog i dva metra. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Cvetovi su neupadljivo žuto-zeleni, dok je plod u obliku grozda sa bobicama veličine zrna graška. Jedan grm u proseku daje tri do četiri kilograma roda koji se beru od sredine do kraja leta. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne sorte ribizle. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.

Crvena ribizla sadrži proteine, jabučnu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom, obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K i odličan je izvor antioksidansa i minerala koji poboljšavaju kvalitet kože i kose.

Bogastvo vitamina C pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma, pa deluje preventivno na hipertenziju, snižava krvni pritisak i pomaže pri smanjenju rizika od moždanog udara. Stručnjaci kažu da redovna konzumacija ribizli sprečava više od 10 zdravstvenih problema, samim tim će sprečiti i potrebu za isto toliko vrsta lekova.

Ribizle imaju veću količinu vitamina K, koji pomaže kod zdravog zgrušavanja krvi. Ovaj vitamin je zadužen za regulaciju kalcijuma u kostima, te pomaže zdravlju koštanog sistema, pa se ovo voće preporučuje pacijentima koji boluju od osteoporoze. Bilo da se jedu sveže bobice ili u obliku soka i želea, ribizla ima odlično laksativno delovanje. Ako se konzumira samo nekoliko dana zaredom rešava problem zatvora. Ovo voće bogato je vlaknima pa redovna konzumacija ribizli podstiče rad creva i želudca i na prirodan način ubrzava probavu.

Blagotvorno deluju kod osoba koje pate od sindroma iritabilnih creva. Koristi se kao tonik za apetit i ako se pojede pre obroka, pomaže boljoj probavi. Crvena ribizla poznati je diuretik jer podstiče eliminaciju mokraćne kiseline, te pomaže obolelima od gihta ili reumatskih bolesti. Semenke unutar plodova ribizle sadrže gama-linolnu kiselinu koja snižava povišeni krvni pritisak, bolove i upale, ublažava alergijske reakcije i probleme s kožom. Semenke je dobro koristiti za ublažavanje PMS-a, alergija, napetosti i stresa, kao i psorijaze i ekcema. Izgnječene bobice u spoljašnjoj primeni koriste se za obloge kod povreda, posekotina i opekotina.

 Crne ribizle

Iako se zovu crne ribizle, boja ploda je zapravo tamno ljubičasta koja potiče od sjajne opne koja obavija bobicu. Krupnije su u odnosu na crvene ribizle i imaju veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost zbog obilja vitamina C i antocijanina. Imaju specifičan miris i sadrže dosta šećera, belančevina mineralnih supstanci i tanina.

Bobice crne ribizle često se nazivaju i super voće, a stručnjaci kažu da crna ribizla sadrži duplo veću količinu anti-oksidanasa od borovnice, četiri  puta više vitamina C od pomorandže i dva puta veću količinu kalijuma nego što se može naći u bananama. Lekari sa Novog Zelanda i iz Švedske tvrde da se konzumacijom bobica crne ribizle kontroliše nivo krvnog pritiska, popravlja stanje psorijaze i dermatitisa, blagotvorno deluje na oči. Crna ribizla je prirodni lek za dijareju i veliki kašalj. Sok od crne ribizle ubrzava metabolizam, zbog čega je veoma koristan za mršavljenje. Crna ribizla je prebogata vitaminom B5, B6 i B1. Ova kombinacija je ključna za održavanje i unapređenje metaboličkih procesa u organizmu. Sok od crne ribizle pokazao se i kao odličan lek protiv anemije. Ipak, valja napomenuti da lekari savetuju trudnice da izbegavaju sok od crne ribizle, jer nije utvrđeno kako utiče na bebe. Deca i stariji ljudi treba da ga konzumiraju oprezno.  Ne preporučuje se osobama koje imaju bolesti vena, hemofiliju ili uzimaju lekove za razređivanje krvi, jer sok od ribizle može povećati protok krvi u organizmu i time stvoriti dodatne probleme ovim pacijentima.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Različite vrste tikve u Evropu dospele su posle otkrića 'novog sveta' jer je njihova postojbina centralna Amerika. Reč je o toploljubivim vrstama koje mogu da se uzgajaju u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju. Setva na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog mraza. Tikve koje formiraju dugačke vreže, proizvođači orezuju kako bi dobili što krupnije plodove.Kako bismo uzgajali krupne plodove tikvenjača, potrebno je ispoštovati zahteve koje one imaju. Reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto. To najviše zavisi od kvaliteta zemljišta. Birajte osunčane terene.Ova povrtarska vrsta formira glavnu vrežu iz koje se bočno razvijaju dodatne vreže. Biljke koje se ne orezuju formiraće više manjih plodova, a neki od njih neće uspeti da sazru do kraja vegetacije. Kako bi dobili krupne, zrele plodove potrebno je obaviti rezidbu vreža. Broj plodova po biljci ne treba da prelazi šest. Uobičajeno da po jednoj tikvi proizvođači ostave četiri do pet plodova.

Rezidba vreža obavlja se iz dva razloga:

1. Da se reguliše njihov rast i formiranje biljka
2. Da se podstakne formiranje krupnih plodova.
Za obavljanje rezidbe biće vam potrebne vrtne rukavice i makaze. Dezinfikujte makaze pre svake upotrebe kako biste sprečili prenošenje biljnih bolesti. Rezidba se obavlja nakon što se plod formira. Na ovaj način omogućavamo mu da usvaja sva hraniva koja se crpe iz zemlje i stvaraju fotosintezom. Kod orezivanja potrebno je obratiti pažnju da se posle poslednjeg ploda ostave četiri ili pet listova koji će doprineti njegovoj boljoj ishrani. Sam rez se pospe zemljom kako bi rana što pre zarasla. Bočne vreže se otklanjaju što pre kako ne bi trošile hraniva i iscrpile biljku.

Prilikom rezidbe možemo ostaviti jednu, dve ili tri vreže po biljci. Broj plodova zavisi od broja vreža.Kod orezivanja na jednu vrežu, uklanjaju se sve one bočne. Ostaje jedna, glavna, na kojoj pustimo da se formiraju dva do četiri ploda. Nakon formiranja poslednjeg ploda ostave se četiri lista, a vreža se prekrati. Ovakav način je najpogodniji kada tikvenjače uzgajamo na siromašnijem i zemljištu lošeg kvaliteta.

Rezidba biljke sa dve vreže se obavlja na taj način što se ostavi glavna i najrazvijenija bočna vreža. Na svakoj od njih se formiraju dva do tri ploda. Prekraćivanje vreža se obavlja na isti način kao i u prvom slučaju.

Ako se odlučite da formirate tri vreže, ne ostavlja se više od dva ploda po jednoj vreži.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pravilno-orezati-tikve/61123/

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ponosan na srpske zemljoradnike jer Srbija ima više pšenice nego ikada i to veoma kvalitetne.

On je to objavio na Instagram nalogu "budućnostsrbijeav" i dodao da će Srbija imati hlebnog žita i za sebe i za druge u regionu."Ponosan na srpske zemljoradnike. Imamo više pšenice nego ikada, i najboljeg mogućeg kvaliteta. Srbija će imati hlebnog žita na pretek, ne samo za nas, već i za sve druge u regionu", napisao je on.

Prema dostupnim podacima prinos pšenice je veći za 20 odsto nego prošle godine, a ta pšenica je i daleko boljeg kvaliteta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vucic-srbija-ce-imati-hlebnog-zita-i-za-sebe-i-za-druge-u-regionu/qbg0t0w

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a Naš med svečano je otvoren 17. junan a u toku je probni rad. Sa plasmanom meda na veliko, u buradima, trebalo bi da krene od avgusta ove godine objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Detaljne informacije o načinu plasmana biće pravovremeno objavljene. Za početak, dok se ne nabavi automatska mašina za pakovanje meda u tegle od 40 g do 1000 g svih oblika i veličina, pakovaće se profesionalnom mašinom za ručno punjenje tegli nemačke proizvodnje, koja je ovih dana nabavljena.

Rukovodstvo SPOS-a je svesno da je prošla godina bila loša, a ova ispod prosečna i zna da su pčelari jedva dočekali neke količine meda kako bi ih prodali i došli do živog novca, bez obzira na niže ponuđene cene na tržištu od realnih.

- Samim tim, svesni smo da su značajne količine meda od ove sezone već prodate - navodi SPOS.

Takođe su, kako navode, svesni da mnogi pčelari čekaju sa prodajom jer znaju da će preko Pogona ostvariti najveće povoljnosti pri prodaji meda, kako kroz najbolju moguću cenu, tako i kroz apsolutnu sigurnost plaćanja.

SPOS poziva sve pčelare koji su prodali samo nužne količine meda da bi došli do minimalno potrebnog obrtnog kapitala, ili med uopšte nisu prodali i čuvaju ga za naš Pogon, da preko svog udruženja prijave tačne količine meda na koje Pogon Naš med može sigurno da računa narednih meseci, počev od avgusta ove godine.

Potrebno je da pčelari predsedniku svog udruženja, najkasnije do 10. avgusta, poželjno što ranije, dostave sledeći podatke o medu koji nude, a on će sve te podatke najkasnije 10. avgusta dostaviti SPOS-u.

Takođe, ppredsednik može ovlastiti drugu osobu da to radi umesto njega, ali o tome najpre mora zvanično, pisano ili imejlom, obavestiti SPOS.

Sve informacije o tome koje podatke treba dostaviti i kontakt osobi, možete pogledati na sajtu SPOS-a.Iako pčelare najviše interesuje cena meda, iz SPOS navode da niko ne može znati kolika će cena vladati na tržištu u avgustu. Čim se neki ugovor sklopi, objavljivaće se cena, i svi kojima ta cena odgovara, prodaće svoj med u ugovorenoj količini.

Cena meda biće onolika kolika bude tržišna cena u trenutku prodaje, umanjena za troškove funkcionisanja odnosno održavanja Pogona, navodi SPOS.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2935282/pocinje-prijava-meda-za-prodaju-preko-pogona-u-raci

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Sala Opštine u Prokuplju je bila mesto sastanka proizvođača i otkupljivača višnje kojem su prisustvovali još predstavnici Ministarstva poljoprivrede i nadležnih inspekcija. Sastanku je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, koji je naglasio važnost podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta.

- Sa proizvođačima smo razmatrali strategiju za postizanje što većeg roda po hektaru, pa je procenjeno da bi svi trebalo da uložimo dodatne napore - kaže savetnik resornog ministra Predrag Lučić, dok državni sekretar u Ministrastvu poljoprivrede Bogdan Ilić prenosi da je, zbog važnosti podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta, najavljena državna pomoć za skladištenje višnje.

 Uoči skupa, predstavnici Ministarstva su sa tržišnim i poljoprivrednim inspektorima, nadležnima iz lokalne samouprave, te zaposlenima u ovdašnjoj Poljoprivredno-stručnoj službi započeli kontrolu otkupa ovog voća u topličkom kraju. Cilj je sprečavanje malverzacija, odnosno bolja zaštita jednog od najznačajnijih srpskih brendova sa ovog područja. Posle otkupnog mesta u Gornjoj Stražavi, "vizita" se preselila u Donje Kordince, gde klasiranje obavljaju inženjeri poljoprivrede.

- Sa berbom i otkupom smo počeli oko 20. juna.

 Isprva su to bile manje količine, a sada možemo da govorimo i o 150 tona dnevno. Bitno je da se ljudi usmere, da im se objasni šta je prva klasa, a šta druga. Sve što je ručno brano mora da bude skuplje. Jer, višnja je sada mekana i ako se bere takozvanim tresačima, pusti vodu i automatski postaje voće druge kategorije - objašnjava otkupljivač Ljubiša Perić i naglašava da je svima u interesu da što više bude upravo plodova ekstra kvaliteta.DIREKTOR Poljoprivredno-stručne službe u Prokuplju Dejan Tonić "raportira" da je na području Topličkog okruga višnja zasađena na 2.800 hektara.

- Cena prve klase dostiže 50 dinara po kilogramu, a druga je upola jeftinija. Zbog nedavnih obilnih padavina, na početku berbe rod nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, ali se situacija, srećom, drastično promenila nabolje - ističe Tonić.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:874131-Odrzan-sastanak-proizvodjaca-i-otkupljivaca-visnje-Pocela-kontrola-na-otkupnim-mestima

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31