Srpski dani osiguranja treću godinu zaredom biće održani u Aranđelovcu, od 27. do 29. novembra, a tokom tri dana će predstavnici osiguravajućih kuća, visoki državni zvaničnici kao i domaći, regionalni i stručnjaci iz inostranstva, razmatrati različite teme iz oblasti osiguranja.

Na najvećem regionalnom skupu na temu osiguranja, koji organizuje Udruženje osiguravača Srbije (UOS), posebna pažnja biće usmerena na katastrofalne štete i pronalaženju odgovora na pitanja da li je zadatak države da isplaćuje naknadu štete nakon elementarne nepogode, na koji način može da se deluje preventivno, kako motivisati građane da rizik prebace na osiguravajuće društvo, ali i da li bi problem bio rešen da je osiguranje od elementarnih nepogoda obavezno.

- Skoro petina Srbije izložena je poplavama, a od 2005. godine gotovo svake godine zemlju zadese poplave koje se svrstavaju u grupu prirodnih katastrofa. Uz to, manje od 10% građana osigurava imovinu, a samo 3% poljoprivrednih proizvođača osigurava useve od rizika poplave ili požara - istaknuto je u saopštenju UOS-a.

- Svake godine je sve veće interesovanje za Srpske dane osiguranja, što pokazuje koliko je važno da se okupimo, razgovaramo, razmenjujemo iskustvo i pronalazimo rešenja koja su u interesu svih, a ponajviše građana. Želimo da naša konferencija doprinese da svi počnemo da razmišljamo da li nam i koja ponuda na tržištu odgovara, a ne da li nam je uopšte potrebna polisa osigiranja. Tako ćemo stvari pokrenuti na bolje - kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Na trećim Srpskim danima osiguranja govoriće se i o mogućnostima za uvođenje novih vrsta obaveznog osiguranja, o digitalizaciji, ali i o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, primeni veštačke inteligencije u osiguranju.

U Aranđelovcu će biti obeleženo i 180 godina od prodaje prve polise imovine u Srbiji. Sudija Lazar Zuban je davne 1839. godine osigurao kuću koja je izgorela posle nekoliko dana, ali je šteta u potpunosti isplaćena.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2698569/srpski-dani-osiguranja-u-arandjelovcu-od-27-do-29-novembra

Po pravu prečeg zakupa, za poljoprivrednu 2019/2020. godinu izdato je 9.100 hektara zemljišta, od čega 4.600 u jednogodišnji zakup koji su ostvarili poljoprivrednici koji se bave svinjarskom proizvodnjom, dok je preostala površina izdata u dugogodišnji zakupIako je godišnjim programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta bilo predviđeno oko 9.600 hektara koje će biti izdato poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, ta površina je smanjena za 500 hektara, jer su neki odustali od zakupa, a određene površine su restituisane.

- Ti ugovori su sada u fazi potpisivanja od strane Ministarstva poljoprivrede, a oni su potpisani od strane naših poljoprivrednih proizvođača. Dugogodišnji zakup je, kao i za svaki zakup, trebalo platiti u skladu sa zakonom i pravilnikom za zakupninu unapred i dostaviti sredstva obezbeđenja - kaže Grgur Stipić, šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište.

Na period od 10 godina zemlju su dobili oni koji se bave uzgojem goveda, dok uzgajivači mešovite stoke, koji drže pretežno goveda, dobijaju petogodišni zakup. Svinjari su ove godine ostali na jednogodišnjem zakupu i dobili su 4.600 hektara. Preostala državna zemlja površine oko 3.500 hektara, zakupce će dobiti putem licitacije i to na period od 10 godina.

- Ovde je u komunikaciji sa našim strankama poljoprivrednicima došlo do određenih nejasnoća, jer 4.600 hektara koje je opredeljeno za pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva, oni koji se bave uzgojem svinja, na godinu dana će biti praktično za period 2019/2020. godine i ta površina nije predmet licitacije. Ta površina će biti previđena za stočare koji će ostvariti svoje pravo na dugogodišnji zakup za naredni program 2020. godine - dodaje Stipić.

Stočari koji se bave isključivo svinjarskom proizvodnjom koji su ostvarili pravo na jednogodišnji zakup za ovu godinu, ponovo su podneli zahteve za izradu programa i za narednu godinu.

- Moram da kažem da smo obradili zahteve i za naredni program, što se tiče stočarstva. Dakle, to je prvi korak u izradi programa za 2020. godinu. Imamo 73 zahteva koja su nova i oni otprilike, nije još obrađena celokupna dokumentacija, ali za njih će biti opredeljeno oko 800 hektara, a onih 4.600 hektara koji su bili opredeljeni za stočare koji se bave stočarstvom, biće relativno redukovana - poručuje Stipić.

Iako se još uvek ne može precizno reći na koliko godina će svinjari ubuduće moći dobiti državnu zemlju, izvesno je da će od sledeće godine i oni imati mogućnost dugogodišnjeg zakupa, poručuju iz Službe za poljoprivredu.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/po-pravu-preceg-zakupa-izdato-9.100-hektara-zemljista-id36585.html

Novopazarski poljoprivrednici dobili su danas mehanizaciju za ratarstvo i povrtarstvo čime će sadnja ali i branje biti unapređeni i olakšani. Ovu opremu obezbedila ja Međuopštinska Unija poljoprivrednih proizvodjača iz budzeta Grada predvidjeno za poljoprivredu u 2019.godini.

“Ovo je četvrta tranša mehanizacije u ovoj godini. Danas su dobili sadilice za kupus i kukuruz, mašine za branje krompira i posipanje đubriva. Sledece godine će budžet za poljoprivredu biti povećan za 20 odsto pa ćemo nastaviti da pomažemo ovim vrednim ljudoma” – rekao je pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović.

Poljoprivrednici su zadovoljni savremenom mehanizacijom ali ih svim ostalim što su ove godine dobili najavljujući nove projekte za narednu 2020.godinu.

Vrednost mašina koje su danas podeljene iznosi preko 2,5 miliona dinara.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/11/21/poljoprivrednici-dobili-novu-mehanizaciju-2/65648

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata.
Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata je na bazi Metam-sodiuma.
Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je
takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Cena živih svinja na domaćem tržištu povećana je sa 160 na 180 dinara po kilogramu, što bi u narednom periodu moglo da dovede do poskupljenja ove vrste mesa i u maloprodaji. Stručnjaci napominju da je moguće da će cena žive vage svinja još rasti u narednom periodu, praktično sve do Božića. Da li će se i kada takva situacija odraziti i na cene u radnjama zavisi od raspoložive količine mesa na tržištu.

Mirko Đukić iz Unije proizvođača svinja Mačve i Srema, regija koje proizvode najveći broj tovljenika, rekao je za „Politiku” da postoje naznake da će cena živih svinja još rasti zbog povećane tražnje, ali da je „još rano govoriti u kojem procentu”.

– Da li će svinjetina poskupeti u mesarama zavisi od toga kolike su im zalihe. Realno, sa trenutnim cenama nema razloga za poskupljenje mesa, jer su one u maloprodaji već formirane na nabavnu od 180 dinara. Ipak, sudeći po ranijem iskustvu, verovatno je da će doći do rasta cena i u maloprodaji – rekao je Đukić i dodao da su potrebe na tržištu povećane zbog slava, a da prasadi nema dovoljno i da je uvoz trenutno neisplativ.

Kad je reč o junetini, višak ove vrste mesa zbog zastoja izvoza u Tursku nije doprineo osetnijem padu cena u radnjama. Nezvanično se pominje da bi prve isporuke za tursko tržište trebalo da krenu ovih dana. Najbrojnije udruženje proizvođača junadi „Agroprofit” zatražilo je nastavak razmene junadi za kukuruz preko Robnih rezervi, jer smatraju da je ponuđena otkupna cena klaničara od 1, 9 evra po kilogramu niska, kao i da je realno da bude od 2,10 do 2,15 evra. Kako je preneo portal „Agroservis”, izvozna klanica poslednjih dana obrađuje meso sa svojih farmi i iz uslužnog tova, tako da se za sada ne može očekivati veća potražnja na samom tržištu junadi.

Požeška "Budimka" prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.Početne investicije u fabriku biće, kako navode, pet miliona evra, a očekuju da će početi sa radom na proleće.

Novi vlasnik "Budimke", direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je za RTS da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.

"Imamo cilj da nastavimo poslovanje, da proširimo svoju delatnost koja već postoji u fabrici u Kosjeriću sa zamrznutim voćem i povrćem gde je izvoz 99 odsto", rekla je Markovićeva.

Istakla je da se proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike u Kosjeriću.

Za kupovinu "Budimke", u kojoj je proizvodnja stala 2015. godine, interesovanje su pretodnih godina pokazale kompanije iz Srbije, Evrope i Azije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodata-budimka-planirane-investicije-pet-miliona-evra-20-11-2019

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

U Srbiji je za 10 meseci posredstvom elektronske registracije sezonskih radnika prijavljeno 25.606 angažovanih u poljoprivredi, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je to samo početni korak ka uvođenju kompletne elektronske uprave u poljoprivredi. Na Drugom regionalnom okruglom stolu o zapošljavanju sezonskih radnika, Nedimović je rekao da sezona još nije gotova, a da je u sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi aktivno uključeno 294 poslodavca. Naveo je da je ostvareno 700.000 radnih dana angažovanja, od čega je država prihodovala oko 211 miliona dinara.
„Imate situaciju da za 303 dinara možete da dobijete doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Nije to mala stvar. Izračunajte samo koliko bi to u redovnim okolnostima koštalo da nemamo poseban Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima“, rekao je Nedimović a preneo TANJUG. Ispričao je da su mu se proletos obratili iz jedne kompanije iz Gospođinaca, koja se bavi preradom krastavaca za nemačku kompaniju, jer im je bilo potrebno 400 radnika.

„Nema na tržištu Srbije ljudi koje mogu da pronađu i pojavio se jedan novi izazov, angažovanje stranaca da rade u srpskim kompanijama u oblasti poljoprivrede. Tako smo prvi put imali 150 stranaca koji su radili po ovom zakonu. To je još jedna korist koju smo dobili“, rekao je Nedimović i dodao
da je činjenica i da je došlo do neviđenog skoka cena radne snage u poljoprivredi, sa 1.200 ili 1.300 dinara koliko je bilo pre nekoliko godina do 2.500 dinara, koliko je danas. Poručio je da elektronska uprava u poljoprivredi mora da funkcioniše i dalje i da je elektronska prijava sezonskih radnika u poljoprivredi samo početni korak.
„Moja ideja je da uspostavimo kompletno e-Agrar, da sva komunikacija u poljoprivredi vezana za subvencije i sve informacije idu preko elektronske platforme“,rekao je Nedimović. Na skupu su predstavnici NALED-a i GIZ-a predali softver za elektronsku registraciju sezonskih radnika u poljoprivredi Poreskoj upravi Srbije u trajno vlasništvo i tako svečano obeležili uspešan završetak projekta Nemačke razvojne saradnje „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“.
Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i urednik AGROBIZNIS magazina, smatra da je ovo jasna poruka resornog ministra poljoprivrednicima da treba da se prilagode novinama u poljoprivredi kao što je to komunikacija sa Ministarstvom elektronskim putem. To zahteva minimalno znanje ali i daje mogućnost da se brže i lakše dolazi do subvencija. Sa druge strane, smatra Đaković, na ovaj način rasteretiće se i Uprava za agrarna plaćanja.
„Ukoliko neko ima problem sa e upravom i novim načinom komunikacije svakako može da se osloni na dosadašnji način ali onda ne treba da se ljuti ako bude sporija isplata sredstava“ zaključuje Đaković.
Aleksandar B. proizvođač jagoda iz Šumadije, kaže da je ovo više nego dobra vest jer će uštedeti i vreme i novac kako proizvođačima tako i državi. „Mnogo mi
je lakše da pošaljem dokumenta na e-mail ili da ih pošaljem putem specijalne aplikacije nego da idem od institucije do institucije i budem zapravo poštar, umesto da se bavim svojom proizvodnjom“.
Mladen Minić iz Sekuriča, koji je poljoprivrednik i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, se slaže da će sve biti mnogo brže kada bude digitalno
unapređeno Ministarstvo poljoprivrede.
„Mislim da smo to već mogli da imamo“ rekao je Minić za portal AGROPRESS-a.
„Idite na Facebook ili Instagram i vidite koliko poljoprivrednika korsiti društvene mreže. Ako znaju da koriste ove mreže znaće da koriste i mogućnosti online apliciranja za subvencije“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31