Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Pod sloganom "Bašta u srcu grada" u Hali 3 i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, od srede 17. do subote 20. juna 2020. godine odvijaće se najmirisnija manifestacija - 25. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Kako kažu organizatori, "biće to, u ovom trenutku za sve nas tako potreban doživljaj za oko i dušu", obogaćen sa još tri tematske izložbe – 23. Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, 8. Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo i 4. Izložba organske proizvodnje Organic Fest.

- BeoPlantFair je već godinama zaštitni znak prolećnog sajamskog kalendara, cvetni događaj koji okuplja ljubitelje prirode, zelenila i raznovrsnog cveća, i donosi savremen pogled na estetiku življenja u skladu sa prirodom. Ovaj povratak u normalne životne i društvene tokove, prilika je da se još jače i čvršće povežemo sa prirodom, njenim blagodetima i plodovima. Sajam hortikulture upravo je mesto inspiracije i ideja za uređenje terasa, balkona, bašti i ozelenjavanje vrtova - navedeno je u saopštenju.

Na sajmu će moći da se izabere iz bogatog izbora sadnica cveća, četinara i ukrasnog bilja,kaktusa, sezonskog cveća, začinskih i aromatičnih biljaka, i kupi odabrano direktno od proizvođača.

BeoPlantFair je tradicionalno odlična prilika za sve male proizvođače i domaćinstva da izađu izvan lokalnih tržišta i uspostave nove kontakte u prilog budućih saradnji.

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je pokrovitelj manifestacije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909876/medjunarodni-sajam-hortikulture-beoplantfair-17-juna-na-beogradskom-sajmu

Podrška mladim poljoprivrednicima u Opštini Inđija ne izostaje ni ove godine. Opština Inđija posredstvom Agencije za ruralni razvoj poljoprivrednicima nudi konkurse za podsticaj proizvodnje, kao i za kupovinu kuća na selu.
Različiti konkursi Opštine Inđija i Agencije za ruralni razvoj vetar su u leđa poljoprivrednicima sa teritorije inđijske opštine, posebno onima koji svoju poljoprivrednu proizvodnju tek počinju.Podršku za bavljenje pčelarstvom od Opštine Inđija dobila je i porodica Nikoline Crevar iz Ljukova,koja je registrovala gazdinstvo i razvila proizvodnju. Njihova opredeljenost da ostanu na selu biće podržana kroz programe iz Agrarnog budžeta Opštine Inđija.

Osim u pčelarstvu, stočarstvu i ratarstvu, posebno su zanimljivi programi podsticaja kupovine kuća na selu, za koje vlada veliko interesovanje. Ova mera predviđena je za mlade bračne parove, a opština učestvuje u iznosu od 50 odsto u vrednosti do milion dinara.

Agrarni budžet u inđijskoj opštini od 34 miliona dinara jedan je od najvećih u regionu, a programi za opstanak i ostanak mladih na selu biće aktuelni i u narednom periodu, rekao je predsednik Opštine Inđija, Vladimir Gak.

Razvoj sela jedan je od prioriteta Opštine Inđija, a oslonac poljoprivrednim proizvođačima, osim lokalne samouprave, u velikoj meri je i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/indjija-konkursi-za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-i-kupovinu-kuca-na-selu_1134307.html

Fabrika prehrambene industrije Budimka Požega, koja je u vlasništvu ITN grupi iz Kosjerića, ponovo je počela proizvodnju.
Budimka je prodata u novembru prošle godine na javnoj licitaciji za 212,7 miliona dinara ITN grupi koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik je u obnovu proizvodnje investirao više od pet miliona evra i zaposlio oko 50 radnika. Najavljene su investicije od još sedam miliona evra i zapošljavanje više od 100 ljudi.Budimka je bila privatizovana 2008. godine ali je privatizacioni ugovor raskinut posle dve godine. Proizvodnja je obustavljena 2015, a sledeće godine kompanija je otišla u stečaj.
Ponovnom pokretanju proizvodnje u Budimki prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to veliki uspeh za Srbiju.“Budimka pokazuje koliko smo dugo i beznadežno propadali, zatim da kada radimo i kada smo ujedinjeni možemo da budemo uspešniji nego što smo bili”, rekao je Vučić i dodao da je srećan što se porodici Marković koja je vlasnik fabrike u poslu pridružio i sin Aleksandar koji se vratio u Srbiju iz Italije.
On je istakao da je “Budimka simbol oporavka” i da je od “simbola propadanja postala je simbol dizanja Srbije, kao Feniksa iz pepela, i pokazuje kako treba da gradimo budućnost”.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/fabrika-budimka-pozega-od-danas-ponovo-radi-foto/

"Ovo je veliki uspeh za Srbiju, Budimka se vratila", rekao je predsednik Srbije prilikom obilaska moderne fabrike, držeći u rukama kanticu mešane marmelade.

Predsednik Vučić je na poklon dobio prvu teglu džema od maline koja je izašla sa proizvodne linije."Ja sam mnogo srećan. Mislim da je svaki čovek koji voli Srbiju mnogo srećan zbog ovoga. Vratiti Budimku posle 20 godina je veliki uspeh", rekao je predsednik Vučić

Predsednik je dodao i da je probao džemove i sokove koji ga podsećaj na detinjstvo i kaže da su odlični.

"Toliko sam srećan što posle svih problema koje je Budimka imala danas možemo da budemo radosni. Budimka je za celu Srbiju važna. Pokazuje nam tri stvari: koliko dugo smo propadali, da kada radimo i kada smo ujedinjeni u borbi za boljitak možemo da budemo uspešniji nego ikada, i treće, kada sam čuo da se Aleksandar vratio, bio sam mnogo srećan što se vratio u Srbiju iz Londona", rekao je predsednik Vučić.

"Ispred drugih zemalja smo u regionu. Evrostat je rekao da smo i u poslednjem kvartalu prošle i u prvom ove najuspešniji u Evropi", dodao je predsednik.

Naglasio je i da je Budimka simbol našeg oporavka, dizanje Srbije kao feniksa iz pepela.

"O auto-putu kroz zapadnu Srbiju se toliko pričalo, svu si rekli 'pusti to, slušamo 60 godina', a za godinu dana imaćete do Požege auto-put, imaćete tri tunela, samo u mostovima ćemo imati šest kilometara između Čacka i Pozege, to je za godinu i po dana završeno", rekao je on.

Kazao je da je važno šta ostavljate iza sebe, koliko puteva, pruga i ljudi prepoznaju rezultate, traže rezultate.

"Prvi put od paradigme vecitih gubitnika, postali smo neko ko je počeo da veruje da u ekonomiji možemo da budemo najuspešniji u Evropi", rekao je on.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694022

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

U Leliću kod  Valjeva AGROPRESS uz podršku DUNAV OSIGURANJA održao je stručnu radionicu o značaju voćarstva, organske poljoprivbrede i osiguranja poljoprivredne proizvodnje tokom koje su iskustva razmenili poljoprivrednici koji imaju i oni koji nemaju osiguranje.  

Poljoprivrednik iz Pepeljevca kod Lajkovca Vladimir Mitrović  koji ima ratarsku proizvodnju na 120 hektara a gaji i goveda i svinje dve godine je osiguranik. 

"Nije bilo zadovoljavajuće sa drugim osiguranjima pa sam prešao prošle godine u Dunav osiguranje, bila su u dva navrata udari grada, izašli su ljudi realno procenili štetu na oko 800.000 dinara i to je isplaćeno relativno brzo", rekao je on.

Kako je dodao skoro celokupnu ratarsku proizvodnju od najvećeg rizika - udara grada osigurava u Dunav osiguranju.

"I mladjim i starijim nosiocima gazdinstava preporučujem da sve osiguravaju jer to ima smisla", rekao je on. 

Dunav osiguranje stalno radi na edukaciji poljoprivrednika. Kompanija podržava Udruženje novinara AGROPRESS na projektu “Preduzetništvo u agrobiznisu” gde se u vidu radionica radi na obuci poljoprivrednika kako da što uspešnije realizuju proizvodnju kojom se bave. Treća radionica u ovoj godine  bila je usmerena na podizanje svesti o značaju osiguranja, organsku poljoprivredu i voćarstvo.

Vladimir Mitrović, nosilac poljoprivrednog gazdinstva iz  Pepeljevca

Na tribini održanoj u etno kući Radosavljević u selu Lelić kod Valjeva učestovali su i savetodavci u poljoprivrednoj službi kao i predavači u poljoprivrednoj školi. 

Milan Novaković, upravnik školske ekonomije „Poljoprivredne škole“ u Valjevu

Upravnik školske ekonomije Poljoprivredne škole u Valjevu Milan Novaković rekao je da ta ustanova ne osiguravaju samo useve, nego i učenike i radnike, traktore i vozila, plodove i stočni fond. 

Farma svinja u Pepeljevcu

"Sve osiguravamo a tokom dugogodišnje saradnje sa Dunav osiguranjem imali smo vrlo korektnu saradnju", rekao je on. 

Naveo je da je prošle godine bila velika šteta od 1,3 miliona dinara na sadnom materijalu, a kod uginuća životinja iznosila je 300.000 dinara, i dodao da je sve naplaćeno bez problema. 

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Jovan Milinković ocenio je da još uvek postoje gazdinstva, gde su stariji proizvodjači koji teško prihvataju novine i smatraju da je osiguranje trošak.

Jovan Milinković, savetodavac Stručne službe za voćarstvo i vinogradarstvo za Kolubarski okrug

"Ne shvataju da je osiguranje mogućnost da ne daj bože sutra nadoknade ozbiljnu količinu novca koje bi ostvarili proizvodnjom. Smatram da treba puno još raditi prvenstveno na edukaciji, da ljudi shvate da je osiguranje po meni u našim uslovima, gotovo besplatan vid zaštite ", rekao je on. 

Glavna filijala Dunav osiguranja Valjevo posluje na teritoriji Kolubarskog okruga a i pokriva Valjevo, Osečinu, Ub, Lajkovac, Mionicu i Ljig. 

Poljoprivrednicima osigurava sve vrste gajenih kultura, gde pokriva šte u rasponu od  grada i groma do oluja i ranog mraza kod voćarskih kultura, a nudi i osiguranje životinja. 

Direktorka "Dunav osiguranja" u Valjevu Tatjana Unković rekla je da na području Kolubarskog okruga postoji tendencija rasta u osiguranju poljoprivrede od 12 miliona dinara premija pre nekoliko godina do 19 miliona dinara koliko je premija bila 2019. godine.  

Tatjana Unković, direktorka Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Valjevu

" Neki smatraju da je osiguranje skupo, a evo samo jednog primera za maline gde je očekivani prinos na 10 ari jedna tona, cena maline je 150 dinara za kilogram, pa je vrednost 150.000 dinara a ugovaranjem učešća u šteti od 10 procenata  premija sa porezom iznosila bi 5.154 dinara. Sa 70 odsto regresiranja koliko se odborava u ovom regionu cena osiguranja za tog poljoprivrednika iznosila bi 1544 dinara", istakla je ona. 

Na trećoj radionici, čiji je suorganizator bilo udruženje novinara "Agropres", iskustva su razmenjivali stručnjaci i poljoprivredni proizvodjači. 

Zajednički je konstatovano da osiguranje pruža proizvodnju sa manje briga posebno u uslovima sve većih posledica koje donose klimatske promene. 

Izvor: TANJUG

FOTO: Aleksandar Mijatović

 

Nastavak podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede BEOGRAD, 10. juna (Tanjug) - Gradski Sekretarijat za privredu objavio je da se nastavljaju obustavljeni postupci za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti mehanizacije, stočarstva, pčelarstva, voćarstva i povrtarstva za ovu godinu na teritoriji grada Beograda. Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina nastavlja se nakon vanrednog stanja, zbog čega je bio prekinut. Sredstva u iznosu od 130 miliona dinara koja su obezbeđena za ova podsticajna sredstva, promenjena su i sada iznose 113.510.000 dinara, navedeno je u saopštenju. Prihvatljivi troškovi su za nabaku novog traktora snage motora do 60 kilovata sa standardnim delovima, uređajima i opremom, uključujući pripadajuću traktorsku kabinu ili zaštitni ram. Takođe, nastavlja se Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva. Sredstva u iznosu od 20 miliona dinara koja su obezbeđena za dodelu podsticajnih sredstava u ovoj oblasti menjaju se i sada iznose 10 miliona dinara. Nastavljen je postupak dostave prijava na Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva. Sredstva u iznosu od 40 miliona dinara koja su obezbeđena menjaju se i sada iznose 30 miliona dinara. Nakon vanrednog stanja nastavljen je i postupak dostavljanja prijava za Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti voćarstva i povrtarstva. Sredstva u iznosu od 50 miliona dinara se menjaju se, tako da iznose 40 miliona dinara. Prijave dostavljene od 4. marta do 17. marta smatraju se blagovremenim, kao i dokumentacija pribavljena po javnom pozivu od 4. marta. Preostali rok za dostavljanje prijava po javnom pozivu je petnaest radnih dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja. (Kraj) jls/dž

Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31