Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Međunarodni sajam šljiva, 14. po redu, počeo je danas u Osečini, a na otvaranju je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović poručio da „plavo zlato”, kako meštani zovu šljivu, i zaslužuje takvu manifestaciju s obzirom da u tom kraju od nje živi direktno ili indirektno 60 do 70 odsto stanovništva.

Na otvaranju Sajma rečeno je da je Srbija druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive, odmah posle Kine, a Stevanović je kazao da će država pomoći proizvođačima kako bi, u nekim narednim godinama, Srbija i Kina zamenile mesta.

"Predstavnici Vlade Srbije su spremni da u narednom periodu sarađuju i razgovaraju s proizvođačima o tome kako država može da im pomogne da bi povećali proizvodnju šljive”, rekao je Stevanović na otvaranju Sajma i pozvao učesnike Sajma da u najboljem svetlu predstave svoj biznis i iskoriste priliku da uspostave kontakt sa budućim potencijalnim partnerima, sa kojima će razmeniti znanja i iskustva, prenosi Tanjug.

Stevanović je kazao da je država svih ovih godina stavljala na raspolaganje značajna sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, i dodao da će nastaviti da podržava taj sektor koji je značajan za razvoj ekonomije.Otvaranju sajma prisustvovali su i predsednik opštine Osečina Dragan Aleksić i ambasador Kipra Konstantinos Elijades.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436868/Otvoren-14-Medunarodni-sajam-plavog-zlata-u-Osecini

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, taj neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama, zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji.Uzgajanje hmelja na ovim prostorima prati tradicija duga više od 250 godina. I dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, gde je pre više od veka bilo preko osam hiljada hektara pod tom kulturom, i kako kažu stručnjaci, da bi hmelj opstao, važno je širenje malih pivara, kao i traženje novih kupaca na tržištu."Mi smo počeli 2014. sa revitalizacijom hmeljarstva, jer smo videli šansu da sa razvojem kraft pivara da postoji šansa da se i domaći hmelj vrati, na, na tržište i kroz te kraft pivare da mi plasiramo svoje. Mogu reci da smo zadnjih godina uspeli da izvezemo određene količine i u Hrvatsku i u Mađarsku, Slovačku, Italiju i u Nemačku, bez toga da domaće velike pivare ako ne počnu koristiti naš hmelj ozbiljnijeg povratka hmelja u Vojvodini nema", kaže Rastislav Struhar, tehnolog.

Pivari se slažu sa izjavama stručnjaka da je duša svakog piva upravo hmelj, a da opstanak hmeljarstva leži u malim pivarama, i naravno ukoliko je od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno.

"Komercijalna piva se prave kao lageri, a mi većinom u kućnim uslovima pravimo ejlove, znači to su različiti tipovi. Teško je uporediti, naravno ejlovi su puniji, punijeg ukusa bogatiji nego lageri. Kraft pivare kućne, sigurno imaju šta da ponude pitanje je šta su očekivanja vlasnika tih malih pivarstva", kaže Jan Jovankovič, privatnik.

Ove godine Pokrajinski sekretarijat za privredu potpisao je sa uzgajivačima hmelja sporazum za dobijanje finansijskih sredstava. Ipak, od velike važnosti je da domaće pivare prepoznaju domaće proizvođače, kaže Struhar.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/opstanak-hmeljarstva-lezi-u-malim-pivarama_1044261.html

Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.

Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.

– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medijima. Da budemo iskreni, to nije tačno – ocenjuje Božidar.

Njemu se naročito ne dopada što poljoprivrednici nikada unapred ne znaju otkupnu cenu i što ne postoji višegodišnja poljoprivredna strategija. Nije dobro ni što ponuda i potražnja diktiraju cene proizvoda i stoke.

Njegova porodica obrađuje 40 hektara, desetak svojih, a ostalo uzimaju pod zakup. Sade kukuruz, pšenicu i ječam, jer imaju farmu sa šezdesetak prasića. Ukoliko se pojavi višak, prodaju.

– Eto, cena pšenice je 17,5 do 18,5 dinara po kilogramu. Da bismo bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da bude 20 dinara, a da bi se zaradilo, trebalo bi da plaćaju 23 dinara po kilogramu. Zato sam sav ovogodišnji rod skladištio i čekam povoljniju cenu. Nadam se da ću kroz proizvodnju stoke izvući više para. Ali, za taj dinar više, radimo 70 odsto – ocenjuje Božidar.

U Bobovu ljudi više ne znaju za šta da se opredele. Ako njiva dobro rodi, onda cena mnogo padne. Neko, na primer, uzgaja ovce. Ali, čim ima više jaganjaca, niko više ne pita za njih.

– Cena jagnjadi je 200 dinara po kilogramu, što je da čovek zaplače. Tolika je i cena prasadi, dok je oko Uskrsa bila 300 dinara po kilogramu. To bi se jedino isplatilo kad bi se te životinje odgajale na livadi – sarkastičan je naš sagovornik.Božidar se šali pa kaže da je mala otkupna cena stoke zbog toga što država brine da njeni stanovnici ne jedu previše mesa, jer je ono štetno po zdravlje. Ako građani jedu mnogo mesa, onda će da budu bolesni, pa će za lekove morati da izdvoje puno para.

– Zdravstvo je posebna priča. Tu vlada potpuno rasulo. Iako imam zdravstvenu knjižicu, lekove mesečno plaćam 5.000 dinara jer nisu na pozitivnoj listi. Tačno je da sam i u Švajcarskoj plaćao zdravstveno osiguranje, ali samo 10 odsto. Kada iznos lekova ili bilo koje zdravstvene usluge premaši 700 švajcarskih franaka godišnje, pacijent više ne plaća ni tih 10 odsto. Ovde može da ti treba i 100.000 za lekove, ali ćeš sam morati da platiš – veli Božidar.Zbog čestih provala u kuće u Bobovu, pre nekoliko godina, Đurđevići, kao i ostali meštani, strahuju za svoju bezbednost. Kažu da se osećaju sigurno samo kada su u kući, jer su posle provale, kao i mnogi drugi, ugradili sigurnosne kamere i alarm.

– Sin i snaha su pre nekoliko godina bili na proslavi Nove godine. Kada su se vratili, imali su šta i da vide. Cela kuća bila je ispreturana. Lopovi su uzeli sav pazar od prodaje prasadi u našoj pečenjari. Sin je čuvao pazar da bi od njega platio hranu za svinje. Uzeli su i nakit. Do dana današnjeg lopovi nisu pronađeni – ljutito će Božidar.

Od kada su krađe postale učestale, sve porodice praktikuju da uvek neko ostane kod kuće, tako da ni na jednu zabavu ili na odmor ne mogu da idu familijarno.

Izvor:https://www.vesti-online.com/imanje-pojededevizne-penzije/

Ministri poljoprivrede i socijalnog rada rešili su da pomognu Vukici Milosavljević, ženi koja je posle udara groma ostala bez stoke od koje je živela. Njima se pridružio i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Prve krave i pomoć stigli su na Rogoznu.

Zahvaljujući gradonačelniku Novog Pazara Nihatu Biševcu i humanitarcu Hidu Muratoviću, stigla je juče krava po imenu Ruža. Ona je u selu Kašalj dočekana sa suzama i poljupcima.

“Grad Novi Pazar je odvojio 200 hiljada dinara za kravu i jednokratnu pomoć za Vukicu. Dolaskom ovde uverili smo se da je njoj, u ovom surovom delu Rogozne, pomoć preko potrebna. Grad Novi Pazar se trudi da pomogne svim svojim građanima, bez obzira gde se oni nalaze”, kazao je za RTV Novi Pazar gradonačelnik Biševac.

Biševac je Vukici uručio i novčanu pomoć svog prijatelja, koji je čuo za njenu tužnu priču.

Danas je ovoj gorštakinji stigla još jedna krava, koju je obezbedilo ministarstvo poljoprivrede.

“Grad Novi Pazar, Vlada i ministarstva pokazali su da žele da pomognu. Kravu nam je donirao Miloš Stamenković uzgajivač iz Merošine”, kazao je sa suzama u očima pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksanda Bogićević.

Za nevolju Vukice Milosavljević možda se i ne bi čulo dalje od Rogozne da se samo nekoliko sati od udara groma humanitarac Muratović nije pojavio u Kašlju, do koga je morao da pešači četiri kilometra.

Ovaj čovek, svojevremeno dobitnik Zlatne plakete “Novosti” za najplemenitiji podvig, već dve decenije pomaže ljudima u nevolji, jedan je od simbola Novog Pazara, a u nekim anketama rangiran je među deset “veličanstvenih” humanitaraca i dobrotvora u Srbiji…

“ Pozvao me je preksinoć gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je na putu, i zamolio da odmah odem na novopazarsku pijacu i da u ime gradske uprave Vukici kupim jednu ili više krava” – kaže Muratović za “Novosti”, kome nije bilo teško da po treći put u nekoliko dana, ovoga puta sa kravom, krene put Rogozne i pomogne ženi u nevolji.

On je uz pomoć donator obezbedio i frižider Vukici, a očekuje da će biti još donacija.

“Ne mogu da verujem da je moja štala opet puna. Nije mi se mililo da uđem u nju. Bila je to ovih dana pustoš”, kazala je Vukica, koja se zahvalila Muratoviću, gradonačelniku Biševcu i predstavnicima ministarstava.

Po nalogu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, na Rogoznu je upućena ekipa Centra za socijalni rad u Novom Pazaru koja je “snimila situaciju” i obećala konkretnu pomoć.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/08/29/stigla-pomoc-planinki-koju-je-grom-ostavio-bez-krava/61136

Geografske oznake za rakiju od voća „Šumadijska šljivovica“, posle više od dve godine sertifikacije, uspela je da dobije Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“.

Rešenje o priznavanju proizvodnje rakije sa geografskom oznakom donelo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a tim povodom je održana promocija u „Šumadijskom dućanu“, u Beogradu.

Regionalnu asocijaciju proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, čini 19 registrovanih proizvođača iz Šumadije, a njihov osnovni cilj okupljanja je unapređenje kvaliteta i standardizacija u proizvodnji voćnih rakija iz ovog regiona.

U praksi to podrazumeva proizvodnju voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla Šumadija i pozicioniranje ovog pića kao regionalnog brenda.

Posle više od dve godine, Asocijacija je za svoj proizvod „Šumadijsku šljivovicu“ dobila oznaku geografskog porekla.

Proizvodnja „Šumadijske šljivovice“ počela je pre 15 dana ali, pošto prema sertifikatu mora da odstoji najmanje 18 meseci, na tržištu će se pojaviti 2021. godine.

Ovo je prvo rešenje o priznavanju geografske oznake po novom zakonu koji je usaglašen sa propisima Evropske unije.

Oznaka geografskog porekla predstavlja ozbiljan iskorak u pozicioniranju šumadijske rakije na nacionalnom, regionalnom i globalnom tržištu.

Projekat „Šumadijska šljivovica“ je, prema rečima direktora Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenada Popovića, najbolje plasiran projekat u regionalnog razvojnoj strategiji.

Uspešna sertifikacija omogućiće dalji razvoj voćarstva u Šumadiji, a u planu je i da se povećaju zasadi autohtone sorte „crvena ranka“.

To će pomoći razvoju rakijskog turizma, gde će posetioci moći da probaju autentične proizvode iz Šumadije.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60980-sumadijska-sljivovica-dobila-oznaku-geografskog-porekla.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30