Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Do kraja godine sve žene i mladi u Srbiji koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina na raspolaganju će imati jedinstvenu online prodavnicu kao novi kanal
za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupaca na domaćem tržištu i u dijaspori, najavljeno je danas na radionici za unapređenje digitalnih veština.
Radionica koju je za svoje članice organizovalo udruženje Etno mreža, u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije i NALED-om u okviru
projekta „Digitalizacija tradicije“, za cilj je imala unapređenje prisustva na društvenim mrežama, promociju proizvoda i ulazak u svet elektronske trgovine putem online platformi.
Državna sekretarka Tatjana Matić istakla je da su rukotvorine iz Srbije nedavno stigle i do jednog od najpoznatijih ljudi u svetu trgovine preko interneta – Džeka
Ma, osnivača kompanije Alibaba.
- Zahvaljujući novim tehnologijama mnogo je lakše da budete vidljivije i da sve što radite predstavite svetu. Zato je važno da raspolažete digitalnim veštinama i brojna istraživanja su pokazala da svako ko ima biznis, a posebno žene, veoma prosperiraju kada trgovinu prebace u elektronsku sferu. Ministarstvo ima nekoliko
programa u okviru kojih podržava žene i ono što vi radite zajedno sa Etno mrežom je veoma važno za očuvanje naše tradicije i ekonomsko osnaživanje žena u našem društvu – rekla je Matić.
Diana Gligorijević, suvlasnica i članica UO Telegroup sistema, koja koristi tradicionalne rukotvorine kao poklone poslovnim partnerima, istakla je da će pandemija ostaviti trajne posledice na modele poslovanja i da je poznavanje digitalnog marketinga sada ključno.
- Ono čime se vi bavite jeste spajanje istorijskog nasleđa, tradicije, kulture i biznisa, ali je to i umetnost i svi zajedno imamo odgovornost da vas podržimo, motivišemo i podstičemo da budete još organizovanije i kreativnije jer imate izvanredne poklone za koje sam uvek dobijala veoma pozitivne komentare od naših inostranih partnera – dodala je Gligorijević.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da su žene koje izrađuju tradicionalne rukotvorine već aktivne u digitalnom
svetu, redovno koriste e-mail, društvene mreže i platforme kao što su Viber i YouTube, a pojedine imaju i sopstveni sajt.
Radionice koje im pomažu u savladavanju tehnika fotografisanja proizvoda, izrade videa, uređenja profila i sajtova, kao i plasmana olakšaće da se na još organizovaniji način predstave kupcima, posebno iz privrede i javne uprave kako bi rukotvorine koristili kao protokolarne poklone.

Izvor: Agrbiznis magazin

Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja.Većina opasnosti koje se odnose na dobrobit svinja pri klanju prouzrokovana je neadekvatnim osobljem i loše dizajniranim i izgrađenim objektima, zaključila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u svom najnovijem istraživanju.

Ova studija poslednja je u nizu ažuriranih procena dobrobiti životinja koje je zatražila Evropska komisija. Na osnovu dobijenih rezultata predložila je mere za sprečavanje opasnosti koje se javljaju prilikom klanja i proizvodnje mesa.Evropska komisija u sklopu svoje nove strategije 'od njive do trpeze' preispituje trenutne odredbe o dobrobiti životinja sa ciljem stvaranja održivijeg prehrambenog sistema u EU. Ova serija, plus druga koju ćemo izneti u sledećih nekoliko godina, pružiće naučnu osnovu za dalje ispitivanje“, rekla je glavna naučnica EFSE, Marta Hugas.Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja. Tako bi se identifikovao niz opasnosti koje dovode u pitanje dobrobit, poput toplotnog stresa, žeđi, dugotrajnog gladovanja i respiratornih tegoba.

"Visoki standardi poboljšavaju zdravlje životinja i kvalitet hrane, smanjuju potrebu za lekovima i mogu pomoći očuvanju biološke raznovrsnosti. Zdrave, dobro negovane životinje od presudne su važnosti za lanac hrane“, naglašava Hugas.Nažalost, svinje nisu jedine životinje koje podležu okrutnim procesima klanja. U Francuskoj i Nemačkoj je predložen zakon koji zabranjuje usmrćivanje muških pilića mlevenjem dok su još živi.

U slučaju da je pile žensko, ono će kroz skoro vreme postati koka nosilja, najčešće u kaveznom uzgoju ali, ako je muško, ne služi ničemu pa se tako i tretira. Na svu sreću vlasti su prepoznale taj okrutan čin i odlučile da tome stanu na kraj.

To nažalost nije jedini slučaj.Ovo sigurno nisu jedini dokazi zanemarivanja dobrobiti životinja, pa se očekuje da će EU i EFSA doneti još niz novih promena po pitanju njihove zaštite.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/nova-pravila-kod-klanja-svinja-sta-predlaze-evropska-komisija/60836/

Stara narodna izreka ukazuje da nema hleba bez rada na njivi. Ovim se vode i mnoge naše poznate ličnosti koji umesto gradske vreve uživaju u seoskom životu, a ne voze automobil već motokultivator.

Džiber je karakteristika, a seljak je divan čovek

Na dedovini u Zabrdici kod Valjeva naš poznati glumac je prve voćke zasadio iz romantičarskih pobuda, još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 15 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu porodične kuće smeštena su burad sa rakijom, a želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi - motiviše ga da ide dalje.- Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad - rekao je ranije Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.

Mnogi bi rekli da se povlači iz sveta glume jer je od poljoprivrede bolja zarada.

- Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji - otkrio je ranije Nenad bez lažne skromnosti.On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta VIP, koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.

- Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas - kaže Nenad.
Branko Janković

Moju surutku su pili fudbaleri Mančestera

Glumac Branko Janković se pre nekoliko godina preselio u selo Gunjaci kod Osečine, gde ima farmu sa 150 koza i bavi se preradom kozjeg mleka. Tamo živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.

- Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje selo. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se Tolstoja i Jasne Poljane. Pogotovo u današnje vreme, gde su internet i komunikacija dostupni, auto-put, dobra i brza auta. Glavni problem u našem selu i u društvu je neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti. Moja surutka je 40 odsto kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi laboratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koja utiču na kvalitet - rekao nam je ranije Janković, pa priznao:

- Surutka koju proizvodim je na tri kontinenta. To je svetski hit, a četrdeset odsto je bolja od njihove upravo zbog načina proizvodnje. Dobio sam informacije i da su moju surutku pili fudbaleri Mančestera.Marija Petronijević

Divno je kada vidite proizvod vašeg rada

Lepa srpska glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom i sadi jagode.

- Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete - istakla je Marija za “Blic”.

Glumica je otkrila i zašto se vratila u rodno mesto.

- U Visibabama su mi roditelji i malo boravim kod njih, a malo u Požegi. U Beograd dolazim kad god moram i nije mi problem da budem na toj relaciji. Inače, u Beogradu sam živela četiri godine, ali sam i tada često odlazila kod roditelja. Odlučila sam da se vratim u rodno mesto jer sam shvatila da ću, kada budem imala stalno zaposlenje, morati definitivno da se preselim, pa zašto da još ne koristim priliku da budem sa svojim najbližima - ispričala je ona jednom prilikom za “Hello”.
Sadim šljive zbog životnog balansa

Uz suprugu supermodela Jelenu Ivanović Tomašević, te sinove Dušana, Bogdana i Stefana, glumac Branislav Tomašević provodi vreme na kreativan, ali kako ističe, i kvalitetan način. Boravak u prirodi je posebno koristan za ovu petočlanu porodicu, a selo Semedraž je njihova oaza mira. Tamo Bane uživa u svom voćnjaku, a posebno je srećan kada ubira plodove svog rada.

- Nedavno sam bio da prskam voćke i okopavam voćnjak. Sve radim sam. Kada mi treba pomoć oko prskanja, pozovem komšiju. Radim sve relaksirano i spontano. Meni to prija. Koristim vreme kad god ga imam da budem u voćnjaku i radim - rekao je nedavno za “Blic” Bane Tomašević i dodao:

- Više to radim zbog životnog balansa, kontakta sa prirodom. Svi me ubeđuju da bavljenje poljoprivredom danas u Srbiji nema smisla. Bar tako kažu ljudi koji imaju više iskustva od mene, ali ja gajim entuzijazam. Ljudi koji žive na selu mi pričaju da se ubija cena otkupa, pa da nemaju stimulans, subvencije koje bi ih motivisale. Naravno, ja to sada radim iz ljubavi i relaksacije. Bilo bi divno da postoji zdravo uspostavljen sistem u tom segmentu da ljude imaju neke garancije, da bi bili još više motivisani. Naši ljudi su vredni. Kada vide interes u nečemu, oni će se jako potruditi oko toga. Gledam ljude iz mog okruženja kod mene u selu koliko su samo vredni i koliko se bore. Kada bi imali male podsticaja, to bi bilo još ozbiljnije i bolje. Tu je budućnost ovog prostora, jer smo mi zemlja koja nije toliko iskvarena, čije zemljište nije otrovano. Tako da možemo da se posvetimo proizvodnji hrane. Svi smo fokusirani na zdrave načine ishrane, na organsku proizvodnju, a za to imamo puno prostora. Treba ljude motivisati da se što više baziramo na zdrave stvari. Da bi vodili zdrav život, a jedan od glavnih segmenata je ishrana.
Rada Manojlović

Naša budućnost je u poljoprivredi

Pevačica Rada Manojlović odrasla je u selu Četereže, pa iako se pre mnogo godina preselila u Beograd, svaki trenutak koristi da obiđe mesto u kojem je provela detinjstva. Uz oca Radeta popularna pevačica se posvetila poljoprivredi, uzgajanju jabuke, a poznato je da atraktivna Rada zna i da vozi traktor, a jedna od mašina koju je pazarila koštala je 50.000 evra, ali i 20.000 za imanja, gde sade krompir i ostalo organsko povrće.

- Znate da sam odrasla na selu i moj tata je odličan poljoprivrednik. Zašto mu ne bih pomogla ako mogu, a i budućnost naša je u poljoprivredi. Danas mnogo ljudi odlazi sa sela i to je žalosno. Zvaću vas na vruć krompir i kajmak kada stignu prvi proizvodi, ali moraćete malo da sačekate na to, ima tu posla oko zemlje do momenta kada počne da rađa - rekla je ranije Rada.
Marko Kešelj

Borovnice imaju dobru otkupnu cenu

Košarkaš Marko Kešelj pre četiri godine sa ujakom je počeo uzgoj borovnica. Iako je tada bio pionir po uzgoju borovnica, on sada sa ponosom govori o svom biznisu.

- Zasadio sam u selu mog pokojnog dede koje se nalazi u opštini Lajkovac hektar i po borovnica. Hteli smo da to mesto malo oživimo, kao i zemljište koje smo imali. Uzgajam samo borovnicu i dobro ide. Ovo je već četvrta godina zasada. Nisam ja u potpunosti ušao u celu materiju. To vodi moj ujak, ali meni je zadovoljstvo da odem tamo jer imam i vikendicu, obiđem zasad i provedem neko vreme s porodicom na imanju - pričao je ranije za „Blic” Marko Kešelj.

On dodaje da se nije bavio poljoprivredom, pa je većinu posla prepustio ujaku.

- Ujak vodi ceo zasad. Zaposlili smo nekoliko ljudi iz sela da rade. Kada je berba, tu ima sigurno dvadesetak berača, tako da je ovaj posao oživeo jedno selo i uz nas su se pokrenuli još neki naši prijatelji - ističe Kešelj.

Izvor:https://www.blic.rs/zabava/glumic-vip-seljaci-poznate-licnosti/yjy19d2

I u Srbiji, kao i u svetu, pčele sve više nestaju, pa se mnogi pojedinci i udruženja bore da spreče nestanak ovih malih plemenitih bića. U svemu tome malo ko se zapita šta je sa bumbarima i zašto njih Srbija zapravo uvozi iz inostranstva. Odgovor daje Srđan Dragojević, diplomirani inženjer poljoprivrede i vodeći uvoznik bumbara u Srbiju.

Pre svega, treba rešiti dilemu zašto se bumbari uvoze u Srbiju.

“Oni su bitni jer pospešuju oplodnju useva. A razlika između slabije i dobro oplođenih biljaka može biti u prinosu i 40 odsto”, priča naš sagovornik i ističe da oni nisu konkurencija pčelama.

I sada je jasno zašto su toliko bumbari poželjni. Ipak, tu je i pitanje koja je razlika između njih i pčela, odnosno šta to s biljnim kulturama mogu bumbari što pčele ne mogu.

“Pčele ne idu na neke cvetove, pre svega na cvet paradajza za koji se bumbari najviše i koriste. U tome je jedina razlika. Bumbari idu i na cvet dinje, jagode, borovnice i tu je velika razlika, pogotovo u zatvorenom prostoru, u plastenicima. Stoga mi sve što uvezemo distribuiramo proizvođačima ovih kultura.”Srđan Dragojević dalje objašnjava taj bolji prinos koji garantuju bumbari.

“Bolja oplodnja garantuje više semenki u plodu, a što plod ima više semenki, biće krupniji. Svaka semenka luči prirodni hormon koji utiče na to koliko će plod biti krupan.”

I pošto su bumbari tako značajni, pitanje je i otkad je oprašivanje uz pomoć njih zaživelo u Srbiji.

“Mi radimo od 2005. godine. Znaju povrtari za to, ali nije to tako jednostavno. Bumbari su živa bića, pa ne možete da imate kontrolu nad njima.”Naš sagovornik kaže i da je kod nas strašan uticaj hemijske industrije i radi se previše tretmana insekticidima, što ubija i bumbare.

“To je jedan od većih problema i trebalo je mnogo vremena da ljudi nauče šta smeju da primenjuju, a šta ne. Uveliko postoji spisak preparata koji negativno deluju na bumbare i mi te preporuke iz Evrope, odnosno od belgijske firme čiji smo zastupnik, delimo proizvođačima kojima distribuiramo bumbare.”

Srđan Dragojević napominje da su proizvođači u početku bili uplašeni za svoje useve, pa su ih iz tog straha tretirali svim i svačim. A to je pokosilo bumbare. Tada je procenat reklamacije bio 40 odsto – bumbari su im prosto uginuli. Srećom, poslednjih pet, šest godina procenat reklamacija je jako mali.

Dakle, može se zaključiti da su domaći povrtari naučili kako da uz pomoć bumbara izvuku najbolje u svom poslu.

Sad kad znamo šta nam sve donose, ostaje dilema zašto ipak uvozimo bumbare, zar ih nema već kod nas, domaćih?

“Ovo je industrijska proizvodnja. Sve je u tome što u fabrikama umnožavaju bumbare. To su prirodni normalni bumbari, jedino je drugačije što se umnožavaju u sredini koja nije njihova prirodna.”A može li se nešto slično sprovesti kod nas?

“Postoje neke fabrike i kod nas, ali nemaju ni tehnologiju, ni znanje, ni mogućnosti da naprave dovoljne količine i da imaju kontinuiran kvalitet. Treba obezbediti i hranjenje, posebne svetlosne uslove, klimu, infrastrukturu…”

Naš sagovornik kaže i da takvih fabrika nema mnogo ni u svetu, po jedna u Španiji, Holandiji, Belgiji, Meksiku, Turskoj, pa se naslućuje da sve to nimalo nije jednostavno.Za kraj, može se zaključiti da industrijsko gajenje bumbara nije idealno ako biste da pokrenete sopstveni biznis, ali za sve povrtare, pre svega one koji gaje paradajz, jagode, borovnice, koji bi da povećaju svoje prinose, pomoć bumbara može biti prava stvar.

Izvor:https://nova.rs/lifestyle/zasto-srbija-uvozi-bumbare/

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je usvojen Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u komasaciji, kojim su uvedene precizni mehanizmi kontrole tog postupka. Ovaj pravilnik predstavlja deo reformi koje imaju za cilj da urede postupak komasacije, odnosno
reformi koje Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ, uz podršku Ministarstva poljoprivrede sprovode kako bi se u normativnom smislu uredili svi aspekti komasacije i na taj način prevazišli višedecenijski problemi proistekli usled neuređenosti ovog postupka, navedeno je u saopštenju.
Podseća se da je sadržaj tehničke dokumentacije u postupku komasacije do sada bio uređen pravilnikom iz 2011. godine, koji je samo na „opšti način“ definisao sadržaj tehničke dokumentacije u svim oblastima u kojim je Zakonom o državnom premeru i katastru predviđena izrada glavnog projekta. Ukazano je da je dosadašnja praksa izrade tehničke dokumentacije ostavljala prostor za različita slobodna tumačenja i moguće zloupotrebe, novi pravilnik će prvi put jasno definisati sadržaj tehničke dokumentacije u komasaciji i stručnu kontrolu koja osigurava pozitivne efekte komasacije. Sad je propisano da se u fazi planiranja komasacije mora uključiti javnost, odnosno moraju se prikupiti informacije o konkretnim potrebama građana i privrede, što do sada nije
bio imperativ. Transparentnost postupka i uključivanje javnosti osigurava da komasacije zaista imaju svoju svrhu – ukrupnjavanje zemljišta i poboljšanje prirodnih i ekoloških uslova na zemljištu, ali i zadovoljavanje potreba građana i privrede, smatraju u RGZ. Kako su naveli, dosadašnje sprovođenje komasacija bez jasno opravdanih razloga, sa nejasnim ciljevima, a na štetu građana i države, sada je praktično onemogućeno, jer su mehanizmi kontrole postupka precizno utvrđeni i pružaju veći stepen sigurnosti i pouzdanosti građanima i privredni. Očekuju se da će ovakav način sprovođenja komasacije pojačati poverenje u postupak. Ojačan je i mehanizam kontrole trošenja sredstava, jer je smanjena mogućnost namernog nametanja skupih tehničkih projektnih rešenja za izvođenje radova, zbog kojih su se u najvećem broju slučajeva produžavali postupci i zahtevala dodatna finansijska sredstva aneksiranjem
postojećih ugovora.
Značajna novina je i to što će na izradi tehničke dokumentacije učestvovati projektanti geodetske i poljoprivredne struke, kao i prostorni planer ili urbanista.
Iz RGZ-a su naveli da će se normativno uređenje komasacije nastaviti, odnosno da se radi na izradi akata koji će urediti geodetsko-tehničke normative, metode i način rada u oblasti uređenja zemljišta komasacijom, kao i stručni nadzor nad geodetsko-tehničkim radovima. Na taj način će prvi put celokupan proces komasacije, od izrade programa, preko izrade tehničke dokumentacije do izvođenja radova i stručnog nadzora biti zaokružen.
Dodaje se i da zbog toga praktično neće biti prostora za zloupotrebu, neplanirano i nenamensko trošenje sredstava, produživanje trajanja postupaka komasacije i nezadovoljstvo građana i privrede sprovedenim merama.
Odredbama novog pravilnika, ali i drugih podzakonskih akata obuhvaćenih najavljenom reformom komasacije, biće osigurano ostvarivanje benefita budućih komasacija koji obuhvataju: ukrupnjene posede, izgrađenu infrastrukturu, stvorene uslove za sprovođenje agrotehničkih mera i povećanje poljoprivredne proizvodnje, navedeno je u saopštenju. Kako je istaknuto, biće osigurano i povećanje bezbednosti, stvaranje uslova za izgradnju kulturnih, obrazovnih, sportskih i drugih sadržaja, stvaranje uslova za specijalizaciju ili diversifikaciju privrede u zavisnosti od uslova na lokalnom nivou, a time i ekonomski
rast.Poljoprivrednici, zadruge i gazdinstva u Srbiji, više neće moći da prodaju robu preko agencije ili firmi koje su se bavile posredovanjem u trgovini žitarica. To propisuje novi Zakon o robnim berzama koji je stupio na snagu. Od sada ni jedna ustanova koja nije registrovana kao berza, ne može da se bavi takvim poslovanjem. Poljoprivrednici će, takođe, moći da budu ravnopravni učesnici u trgovini, a ne samo velike kompanije, kao do sada, kaže za Novosti, Miloš Janjić direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Zabeleženo je da je u junu došlo do pada cena kukuruza i pšenice, a cena sojinog zrna zabeležila je blagi rast. Najviše se trgovalo kukuruzom uz cenovni raspon bio je od 15,6 do 16,1 dinara po kilogramu bez PDV-a. Pšenica nuđena po 17,8 dinara po kilogramu bez PDV-a nije naišla na tražnju za razliku od pšenice iz ovogodišnjeg roda za koju je tražnja postojala na ceni od 145 do 148 evra po toni. Tražnja uljane repice ovogodišnjeg roda bila je od 323 do 330 evra po toni, a sojino zrno je prometovano po jedinstvenoj ceni od 42 dinara za kilogram bez PDV-a, što je rast od 0,72 posto u odnosu na prethodni period. Istovremeno suncokretovom sačmom sa 33 procenta proteina se trgovalo po ceni od 26,8 dinara za kilogram bez PDV-a.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Opština Nova Varoš i Udruženje proizvođača jagodičastog voća "Zlatni breg" pomoći će sa po 2.000 sertifikovanih sadnica malina ukupno 50 seoskih gazdinstava koja imaju želju da se bave ovom vrstom voćarske proizvodnje. Za realizaciju projekta "Unapređenje voćarstva na teritoriji opštine Nova Varoš" obezbeđeno je 100.000 sadnica sorte vilamet iz matičnog zasada pomenutog udruženja, a svaki od zainteresovanih voćara dobiće sadnica za podizanje 10 ari malinjaka.

Ukupna vrednost projekta je 13 miliona dinara, a za besplatne sadnice maline od sredine juna će moći da konkurišu nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji nisu stariji od 50 godina. U opštinskoj upravi kažu, da će donaciju od 2.000 sadnica čija je vrednost oko 600 EUR, dobiti samo ono prijavljeno gazdinstva koje pripremi zemljište za sadnju u skladu sa savetima struke.

- Malinjak od 10 ari može da obradi jedna porodica bez pomoći sa strane, i da na njemu ostvari solidan prihod, a upravo razvoj ovakvih malih porodičnih biznisa u poljoprivredi predstavlja jedan od uslova opstanka i razvoja ruralnih područja kakvo je naše. Ujedno, kroz ovaj projekat želimo i da unapredimo voćarsku proizvodnju kroz podizanje novih plantaža maline, za koju postoji siguran plasman i organizovani otkup - kaže Milutin Živković, predsednik Udruženja Zlatni breg.

Novi malinjaci biće podignuti po principima savremene voćarske proizvodnje. Opština Nova Varoš i pomenuto udruženje formiraće Komisiju za monitoring i evaluaciju projekta, koja će imati zadatak da obavlja selekciju prijavljenih parcela, kao i da kontroliše primenu agrotehničkih mera pre i tokom sadnje.

- Stručnjaci koji će biti angažovani na ovom projektu svojim znanjem i prisustvom pomoći će da sve tehnološke i agrotehničke mere budu urađene pravovremeno i u skladu sa pravilima struke. Opština će u okviru projekta finansirati agrohemijsku analizu zemljišta na prijavljenim parcelama. Sprovođenje mera popravke plodnosti zemljišta će obavljati svako domaćinstvo na osnovu preporuka akreditovane laboratorije, dok će opština obezbediti neophodno đubrivo - kaže Živković.

U novovaroškom kraju malinja se gaji na oko 60 hektara, što je znatno manje nego u susednim opštinama Priboj i Prijepolje, gde je malinarstvo poslednjih godina u ekspanziji. Malinjaci su uglavnom manje površine, 10 do 15 ari, a najviše ih je u selima na nižoj nadmorskoj visini, sa pitomijom klimom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2917946/u-novoj-varosi-50-seoskih-gazdinstava-dobice-po-2000-sertifikovanih-sadnica-malina

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31