“Šumadija sajam” i ove godine, organizuje XVI po redu, sada već tradicionalni „Međunarodni sajam poljoprivrede” u periodu od 5. do 8. septembra.Najveća jesenja smotra agrara, po čemu se prepoznaje „ Šumadijski sajam poljoprivrede”, ove godine obeležiće rekordan broj izlagača kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem prostoru “Šumadija sajma”.

Pored brojnih izlagača koji dolaze iz zemlje i inostranstva, svoje mesto u izlagačkom delu sajma pronašli su i gradovi Čačak i Kraljevo, kao i opštine Knić, Lapovo i Batočina koje će na sajmu predstaviti svoje poljoprivredne potencijale.

“I ove godine sva četiri sajamska dana očekuje nas bogat prateći program , brojne izložbe životinja, predavanja, tribine i panel diskusije u prostorijama Medija centra, kao i kulturno – umetnički program na centralnoj bini sajma”, najavljuju iz “Šumadija sajma”.

Takođe, svoj dolazak na Sajam poljoprivrede potvrdili su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, kao i ambasada Irana i Izraela.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/sve-je-spremno-za-xvi-sajam-poljoprivrede/

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Žetva suncokreta je u toku, a uskoro će krenuti i žetva soje. U prolećnoj setvi te uljarice posejane su na po 220.000 hektara.Poljoprivrednici iz Banata, gde je suncokreta posejano najviše u odnosu na druge delove pokrajine, nisu zadovoljni prinosima, koji su ispod tri tone i kreću se oko dve i po tone.

Generalno, zemljoradnicima ne odgovara ni konačna otkupna cena koju je ponudio najveći domaći otkupljivač – 29,5 dinara kilogram, po kojoj će, nema sumnje, i druge uljare plaćati novi rod.Ni izbliza neće biti suncokreta kao lane, kaže Jovan Njegovan iz Poljoprivrednog udruženja Pančevački ratari. Visoke dnevne temperature "sušare na otvorenom", dodaje, spržile su suncokret na njivama.

"Na oranicama gde je vlažnost zrna bila 30, za svega nekoliko dana je spala na između šest i osam, i to je prepolovilo rod", kaže Njegovan. On dodaje da je novi standard za vlažnost zrna devet, što ratarima još više kvari račun.

Njegovan podseća i da je lane suncokret koštao u žetvi 30 dinara, a kada je požnjeven, kilogram je bio dinar skuplji.
Ovogodišnji rod trebalo bi, po njegovom mišljenju, da košta najmanje 40 dinara.

"Otkupna cena od 29,5 dinara predstavlja ucenu, s kojom nećemo moći da podmirimo ni polovinu direktnih troškova proizvodnje, i to uljare znaju, kao što znaju i da novi rod moramo predati jer domaći ratari nemaju kapacitete za lagerovanje zrna", kaže Njegovan.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici u nezavidnom položaju baš zbog toga što nemaju gde da čuvaju suncokret.

"Nema sistemskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za proizvođače i za trgovce", kaže Galetin, smatrajući da te dve strane treba da se uoči setve dogovore o ceni koštanja.

Prema njegovim rečima, dogovor dveju strana u lancu proizvodnje potreban je i radi dalje setve te uljarice, jer u suprotnom neće biti suncokreta na njivama.

On podseća na to da je 2012. godine kilogram suncokreta bio čak 56 dinara, što je te godine uljarima bilo skupo, pa su tada oni bili nezadovoljni. Ali se već narednih godina ta cena polako spuštala.

Koliko će stajati soja, čija žetva predstoji, ne zna se pouzdano, osim što postoje spekulacije o tome da će biti dinar jeftinija nego lane – 35 dinara. Poljoprivrednicima ni ta cena nije prihvatljiva jer imaju račun da bi kilogram zrna soje trebalo da košta najmanje od 45 dinara pa naviše.

Lanjske soje nemamo mnogo na zalihama, kaže Galetin, i dodaje da ratari ne treba da trguju sojom odmah posle žetve već da čekaju.

Soju, naglašava, naši ratari imaju uslove da čuvaju i neka prate berzanska kretanja i rod prodaju kada im cena bude odgovarala. Spekulacije o tome da će kilogram novog zrana soje biti 35 dinara pomalo su neočekivana. Žetva soje ne sledi samo kod nas već i u svetu, pa će od svetske cene zavisiti i domaća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=31&nav_id=1584919

Minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo, zaista, moglo bi da ponese troje ljudi pošto u nju ulazi, recimo, kilogram i po pasulja, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, 1,4 kilograma paradajza, 900 grama mortadele, po 200 grama viršli i mlečne čokolade...

Dok traju pregovori o povećanju minimalne plate sporadično se i to, pre svega, od strane predstavnika radnika spominje minimalna potrošačka korpa kao reper. Kako tvrde sindikati, još na prošlogodišnjem socijalno-ekonomskom savetu predstavnici radnika, Vlade i poslodavaca dogovorili su se da od 1. januara 2021. godine minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Inače, minimalnca cena rada trenutno iznosi 27.280 dinara dok je vrednost minimalne potrošačke korpe 37.253 dinara.

A šta sve obuhvata ova korpa za tročlanu porodicu? Hranu i bezalkoholna pića odnosno komunalije u najvećoj, dvotrećinskoj meri, prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kada je reč o hrani, zanimljivo da je za tročlanu porodicu kao minimum na mesečnom nivou predviđeno 300 grama jetrene paštete, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, pola kilograma oslića...U takvoj raspodeli minimalne potrošačke korpe praktično nema prostora za rekreaciju, kulturu i obrazovanje, a kamoli za letovanje i zimovanje. Za takve aktivnosti minimalnom potrošačkom korpom predviđeno je mesečno ukupno 1.630,66 dinara.

Predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe za “Blic” da je minimalna potrošačka korpa relativna kategorija."Ta korpa je urađena na osnovu evropskih standarda po preporuci Crvenog krsta. Tu se dao akcenat na kaloričnim vrednostima, ali prava istina je da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji različita u ruralnoj u odnosu na urbanu sredinu. Drugačije potrebe ima tročlana porodica sa kućom na selu i imanjem i tročlana porodica u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije", naglašava Papović.Kako kaže, zbog toga je Srbiji neophodna socijalna karta.

"Uz pomoć te socijalne karte tačno bi se znale sve potrebe i navike u svim ruralnim i urbanim sredinama i na osnovu toga bi mogla da se donese znatno realnija minimalna potrošačka korpa. Takođe, ne treba zaboraviti da je potrošač socijalno biće i da ima potrebu da kupi novu odeću, belu tehniku, da ode u bioskop ili pozorište, na večeru, letovanje", podvlači Papović.

Šta čini minimalnu potrošačku korpu

Sastojak Iznos u dinarima Učešće u %

Hrana i bezalkoholna pića 16.627 dinara 44,63 %

Alkoholna pića i duvan 3.006 8,07

Stanovanje, voda,struja, gas i druga goriva 7.221 19,39

Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje 1.611 4,33

Zdravstvo 1.408,50 3,78

Transport 2.369 6,36

Komunikacije 891 2,39

Rekreacija i kultura 1.228 3,3

Obrazovanje 124,02 0,33

Restorani i hoteli 278,64 0,75

Ostala dobra i usluge 1.298 3,48

Ukupno 37.253 dinara

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković tvrdi da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da bude ekstremna kategorija.

"Ta korpa bi trebalo da predstavlja minimum minimuma odnosno granicu pukog preživaljavanja. Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života. Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe", kaže Stojiljković.

Namirnica Kilograma

pirinač 1 kilogram

beli hleb 22

testenine 1

kupus 5,5

paradajz 1,4

pasulj 1,5

šargarepa 0,8

krompir 7,5

jabuke 5

juneće meso bez kostiju 0,4

svinjsko meso bez kostiju 1,8

pileće meso 2,8

kobasica od svinjskog i mešanog mesa 0,5

viršle 0,2

mortadela 0,9

jetrena pašteta 0,3

morska riba oslić 0,5

sveže mleko 13

jogurt, kiselo mleko, kefir i sl 3

beli sir 2

mlečna čokolada 0,2

šećer 2,5

jestivo ulje 3

sirće 0,2

kafa 0,6

prirodni voćni sok, bistar, negaziran 2

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/400-grama-junetine-i-15-kilograma-pasulja-evo-sta-cini-minimalnu-potrosacku-korpu-za/3h1kq30

Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.

Pravilnikom se bliže propisuju objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se registruju, odnosno odobravaju, način i postupak registracije, odnosno odobravanja objekata, izgled obrazaca zahteva za upis objekata u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, kao i sadržina i način vođenja Registra objekata i Registra odobrenih objekata.

Pravno lice ili preduzetnik, upisano u Registar privrednih subjekata podnose ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva zahtev za upis objekta u Registar objekata.

Posle prijema zahteva, Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i na osnovu uredno podnetog zahteva vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj, koji je jedinstven za taj objekat.

U objektima se obavlja kontrola u roku od tri meseca od dana upisa u Registar registrovanih objekata.

Slična je i procedura sa objektima koji se odobravaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616131/ministarstvo-poljoprivrede-donelo-pravilnik-o-registraciji-odnosno-odobravanju-objekata-za-proizvodnju-i

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Dvodnevna turističko gastronomska manifestacija "Gastro Srem", četvrta po redu, svečano je otvorena u Staroj Pazovi, na Trgu Zorana Đinđića.
Manifestacija pod sloganom „Srem na moderan način“, je prilika da se posetioci upoznaju sa specijalitetima od mesa, mleka, ali i da uživaju u degustaciji vina, likera, sokova, rakije, kolača, meda, džemova, rekla je za Tanjug direktorka TO Dragana Zorić Stanojković.Prema njenim rečima, posetioci će moći da probaju i tradicionalne specijalitete Srema na koje je pečat ostavila multikulturalna sredina u kojoj su nastajali.

Za goste je pripremljen i bogat kulturno-umetnički program.

Manifestaciju je zvanično otvorio predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović a govorio je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

Sutra će u okviru manifestacije u biblioteci "Dositej Obradović" svečano biti otvorena izložba "Najstariji kuvari Evrope" na kojoj ce biti izložen i najstariji srpski kuvar.

Izložbu će otvoriti direktorka TO i Zlatko Puntijar u vlasništvu čije ugostiteljske porodice je i najmanji kuvar na svetu nastao oko 1900. godine u Beču.

Taj kuvar ima 136 strana i 100 recepata koji se mogu pročitati jedino uz pomoć lupe. U svetu postoje još tri kuvara takvih dimenzija - dva u Beču i jedan u Pragu, rekla je direktorka TO.

Ovogodišnje zaštitno lice manifestacije je glumac Aleksandar Dunić.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/u-staroj-pazovi-otvoren-gastro-srem_1044526.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30