Ministar poljoprivrede je danas obavestio predsednika SPOS-a da je nakon detaljnog razmatranja ipak rešen zahtev SPOS-a da se dozvoli pčelarima da posećuju pčelinjake, ali pod najstrožijim mogućim uslovima.

Hvala ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić na razumevanju, i prihvatanju naše inicijative iako se država nalazi u veoma teškim uslovima, a ovih dana su ipak nalazili vremena da i pored svih svojih obaveza, i sa nama pčelarima komuniciraju do konačnog usaglašavanja stavova.

Međutim, po ovom pitanju imamo razloga i za radost ali i za zabrinutost!

Naime, Srbija upravo danas ulazi u pravi početak „vidljive“ epidemije, koja je do sada bila vidljiva samo epidemiolozima i drugim lekarima. Danas je preminuo prvi oboleli od korona virusa iz Kikinde. Danas je u Italiji preminulo čak 627 ljudi od korona virusa! Najverovatnije samo zato što nisu ozbiljno shvatili preporuke svoje Vlade, i dugo nisu poštovali propisanu zabranu kretanja i ostvarivanja kontakata sa drugim ljudima. Sve mere koje Vlada Republike Srbije sprovodi imaju za cilj da uspore razvoj epidemije, koju je nemoguće zaustaviti, ali je itekako moguće usporiti je odgovornim ponašanjem i umanjiti broj obolelih kao i njene posledice, što je najvažnije. Italijanski zdravstveni sistem se raspada jer pristiže ogroman broj pacijenata u istom trenutku, što kapaciteti zdravstva ne mogu da isprate, a pored toga razboljevaju se masovno i zdravstveni radnici. Usporavanjem epidemije, Srbija bi sprečila da dođe u tu situaciju, pristizanje pacijenata sa ozbiljnim problemima u istom trenutku u bolnice bi se usporilo i smanjilo, ali to zavisi ISKLJUČIVO od nas!

Zato ovo odobrenje Vlade da pčelari mogu da idu na pčelinjake treba shvatiti KRAJNJE OZBILJNO i ponašati se KRAJNJE ODGOVORNO. Dobili smo ga velikim insistiranjem SPOS-a jer bi u suprotnom mnogi pčelari ostali bez egzistencije. Ali, Vlada uporno ponavlja da je život najvažniji, što je valjda svakom normalnom jasno da je tako, te smo ovo odobrenje dobili POD STROGIM USLOVIMA, a SPOS je garant da će se propisano poštovati!

 

USLOVI ODLASKA NA PČELINJAK

Naime, pčelar može na pčelinjak da ide isključivo automobilom. Nigde uz put ne sme da se zaustavlja. NIGDE. Ni na benzinskoj pumpi, NI BILO GDE DRUGDE! Neka vam benzin prethodno pripremi neko mlađi iz porodice ili susedstva, takođe uz maksimalne mere opreza. Kada se posao na pčelinjaku obavi, ista pravila važe i na putu kući! Ako se ova pravila budu kršila, odobrenje za sve nas će biti UKINUTO! Odobrenje je dobijeno na „obrazu“ i postignutom autoritetu SPOS-a i SPOS stoji iza toga da će pčelari poštovati dogovorena pravila. Nemojte se igrati NI SLUČAJNO! Ovo je veoma ozbiljno vreme da bismo se igrali sa ovakvim stvarima. Nemojte da mali broj neodgovornih uništi ovakvo postignuće! PROCEDURA DOBIJANJA DOZVOLE

Ceo postupak dobijanja dozvole je potpuno elektronski, da bi se izbegli socijalni kontakti sa ljudima. Prema tome, oni koji nemaju kompjuter ili pametni mobilni telefon (na kome se takođe može popuniti zahtev), moraće da nađu nekoga iz porodice ili susedstva ko ima, ali taj mora da ima i mejl. Onda treba popuniti obrazac na linku koji ćemo uskoro dobiti, koji se trenutno prilagođava za nas pčelare. Popunite ga najmanje 48 sati pre nego što želite da krenete na pčelinjak za svaki planirani odlazak posebno. Od podataka treba uneti: ime i prezime, JMBG, broj lične karte, broj poljoprivrednog gazdinstva, okrug, opština, adresa, kontakt telefon, mejl, datum odlaska na pčelinjak, datum povratka sa pčelinjaka, sat polaska na pčelinjak, sat dolaska sa pčelinjaka, agrotehnička mera koja se sprovodi (izabraćete opciju RADOVI NA PČELINJAKU, bez obzira da li radite oko pčela ili selite pčele).

Ne znamo tačno kada ćemo dobiti link u koji ćemo unositi ove podatke, na tome rade programeri, čim završe biće nam dostavljen, očekuje se da to bude jako brzo. Dotle se strpite, i nemojte ići na pčelinjake bez odobrenja.

Kada pošaljete zahtev, u roku od 48 sati dobićete odobrenje na mejl. NIKAKAV DOKUMENT vam nije potreban za kretanje, jer taj dokument bi neko morao da vam izda, a onda se opet dolazi do socijalnih kontakata. Zato je sve i osmišljeno da bude elektronski. Čim se vama da odobrenje, istog trenutka bićete ubačeni u specijalnu aplikaciju koja je dostupna policiji. Kada vas policija zaustavi, tražiće vam lična dokumenta i proveriti da li vas ima u aplikaciji. Ako vas ima, znači da ste dobili dozvolu za kretanje i pustiće vas da nastavite dalje.

Ako neko prekrši zadata pravila, pokrenućemo proceduru da bude izbačen iz SPOS-a, jer ponavljamo, SA OVIM NEMA IGRANJA, jedva smo uspeli da dobijemo ovo odobrenje!!!!

Smatramo da su sada svi videli koliko je bitno biti dobro organizovan i da je to jedini ispravan put u budućnost kojim možemo pobediti sve izazove, i zato pozivamo članove SPOS-a da se ponašaju ozbiljno i odgovorno kao i do sada, a nečlanove da se učlane u SPOS i pomognu svima nama zajedno da budemo još jači i sposobniji za još veće rezultate. Jer, da nije bilo SPOS-a i njegovog ozbiljnog dugogodišnjeg rada i postignutog autoriteta i ozbiljnosti koju su nadležni prepoznali, pčelari sada ne bi mogli da idu na pčelinjake. Mi državu NIKAD nismo slagali i prevarili, nemojmo to ni sad činiti!

NARAVNO, ova procedura je besplatna i dostupna svima, ne morate biti član SPOS-a da biste je koristili, ali morate biti SAVESNI. Budite odgovorni! Strogo poštujte proceduru!

Na kraju napominjemo da se ova procedura može koristiti i za kretanje tokom noći, kada važi za sve pčelare (ne samo za 65+), jer je noću totalna zabrana kretanja za sve.

Izvor:http://spos.info/procedura-dobijanja-dozvole-za-odlazak-na-pcelinjak/

 

U cilju ostvarivanja prava učenika na obrazovanje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je operativni plan za nastavak rada škole u otežanim uslovima-kroz ostvarivanje obrazovno-vaspitanog rada učenjem na daljinu. Na taj način, nastava se odvija od 17.marta. kako je prenela koleginica Marija Trišić, novinarka TV Banat-a Sve vršačke srednje škole ovih dana izgledaju ovako: Prazni hodnici, učionice, dvorišta. Ipak, nastava se odvija redovno, i to – na daljinu. Sve odeljenske starešine kreirale su grupe odeljenja i predmetnih nastavnika na platformama Viber/WhatsApp ili drugim društvenim mrežama, radi direktne komunikacije predmetnih nastavnika i učenika i organizacije onlajn nastave. Srđan Kliska, direktor Poljoprivredne škole Vršac je ovom prilikom za TV Banat rekao: “Pošto Poljoprivredna škola ima 17 odeljenja, mi smo formirali 17 Viber grupa u vidu virtualnih učionica. I po rasporedu časova, isključivo pre podne od 8 do 14:05 se organizuje nastava za njih, odnosno onlajn nastava, gde se na svakih 45 minuta uključuje novi profesor na tu grupu i predaje gradivo. Mogu da Vam, kažem da smo planirali i učešće školskog pedagoga, odnosno psihologa i direktora koje smo ubacili u svaku grupu”.

Kliska je naglasio da predstavnici škole imaju uvid u svakom trenutku kako se odbija nastava. “Mogu da Vam kažem da u ovim okolnostima kakve su nas zadesile i u smislu da prosto nismo imali apsolutno vremena da se organizujemo, da to vrlo, vrlo dobro izgleda. Da to jeste neka nastava na daljinu. Da su to učenici vrlo dobro prihvatili. I da to za sada ide izuzetno dobro. Imamo primera čak i odličnih onlajn časova koji, ja mislim kada sve ovo prođe, ja ću ih i lično pohvaliti zaista vrlo, vrlo kreativnih nastavnika ima. zaključio je direktor Kliska.

Na sličan način, nastava je organizovana i u ostalim vršačkim školama, s tim što pojedini profesori za predmete kao što je npr. informatika, koriste i druge platforme, a srednjoškolci nastavu mogu da prate direktno i na nacionalnoj platformi za onlajn učenje Moja škola. Za osnovce, nastava je organizovana preko kanala RTS3, šest dana u nedelji, od 08h se emituju nastavne jedinice opšteobrazovnih predmeta, po rasporedu koji je dostupan preko sajta škole, ministarstva, kao i na www.rasporednastave.gov.rs. Za učenike od 1.do 7. razreda emituju se obrazovni sadržaji u blokovima od po dva časa dnevno, a za učenike 8. razreda po tri časa, od kojih su dva uvek srpski i matematika, a treći jedan od predmeta koji se polažu na završnom ispitu.

Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je poljoprivrednike koji imaju neodložne poslove na njivama tokom policijskog časa da podnesu zahtev da im se odobri kretanje u tom periodu, piše Danas u sutrašnjem broju. Prema novim propisima, u slučaju primene neophodnih agrotehničkih mera, a posebno radi zaštite zasada od mraza, tokom perioda zabrane kretanja od 20 časova do pet sati svaki poljoprivredni proizvođač, odnosno vlasnik ili korisnik zasada ili druge poljoprivredne površine, dužan je da podnese zahtev za odobrenje kretanja, navodi nadležno ministarstvo. Zahtev se podnosi Upravi za zaštitu bilja, ili na broj telefona 064 881 84 49. U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, broj lične karte i adresu osobe koja će se kretati u periodu od 20 do pet sati, a potrebno je navesti i broj poljoprivrednog gazdinstva i lokaciju gde će se sprovoditi agrotehničke mere. Neophodno je navesti vreme i dan kada će biti sprovedene agrotehničke mere, a dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 20 do pet časova.

(Izvor: FONET)

Sa dolaskom proleća ima sve više posla u voćnjacima. Mnoge voćne vrste cvetaju veoma obilno, a čak i posle loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja
zameću veliki broj plodova koje stablo nije u stanju da nosi. Voće ima razvijen mehanizam odbacivanja plodova koji su manji i zakržljali (tzv. junsko opadanje
plodova), ali kod jabuka to nije dovoljno, pa je neophodno dodatno proređivanje, da bi se poboljšao kvalitet roda. Osim toga, prevelik broj plodova na stablu utiče i na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka naredne godine.
Ručno ili hemijsko proređivanje?
Proređivanje može da se radi ručno ili tretiranje hemijskim sredstvima. Kako objašnjava profesor dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, mlada stabla jabuke lakše je prorediti u odnosu na ona u punoj rodnosti. Za optimalni rezultat se kod mladih stabala (do 3 godine) preporučuje ručno proređivanje ili hemijsko sa nižim dozama preparata. Jabuke se ručno proređuju posle junskog otpadanja plodova i tada se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni plodovi kao i sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci. Stabla u punoj rodnosti koja su slabe bujnosti lakše je prorediti u odnosu na bujna stabla koja opada ukoliko je prethodna godina bila visoko rodna. Na bujnost stabla utiču i suša ili oštećenja na listovima u jesen, te položaj
grana koje su najbujnije na vrhu krošnje koju je teže prorediti nego donji i unutrašnji deo stabla. Zato je važno prilikom primene preparata dobro isprskati krošnju. Za hemijsko proređivanje najčešće se koriste bioregulatori (sintetičkih biljnih hormona) koji simuliraju prirodni proces i dovode do otpadanja zakržljalih plodova. Kako napominje profesor Keserović za pravilnu primenu preparata neophodno je razumeti kako oni deluju, uticaj spoljne
sredine, ali i fizioloških procesa u stablima jabuke kao što su formiranje rodnih pupoljaka i otpadanje mladih plodova. Na osnovu svih ovih faktora se određuje doza preparata, dok se količina vode za hemijsko proređivanje plodova kod jabuka dozira se prema zapremini krošnje, odnosno starosti i bujnosti stabala.
Razlike među sortama
Prilikom hemijskog proređivanja jabuka treba voditi računa o sorti. Naime, mucu, ajdared, jonagold, breburn se relativno lako proređuju, ali treba voditi računa da se ne pretera. Sa druge strane teško se proređuju zlatni delišes, fudži, gloster, klonovi gale i spur tipovi crvenog delišesa. Razlika se ogleda u odnosu na toleranciju prema preparatima koji su genetski uslovljeni sortama i predstavljaju nasledne razlike u enzimskim sistemima. Preparati za
hemijsko proređivanje biljka najvećim delom upija preko lista, zato je neophodna zdrava, funkcionalna lisna površina. Prskanje je bolje uraditi po hladnijem
vremenu (15 do 20 stepeni) jer list bolje upija preparat. Osim ovoga, toplo vreme u vreme oprašivanja dovodi do većeg broja semenki u plodu što proređivanje čini težim.
Kako utvrditi kad je vreme za proređivanje? Profesor Keserović kaže zametanje ocenjuje na osnovu praćenja intenziteta rasta mladih plodića neposredno nakon oplođenja. Više od 7 do 8 plodića po kvadratnom santimetru poprečnog preseka grane na kojoj se nalaze, znak je previsokog zametanja i to treba prorediti. Osim proređivanja plodova kao najpouzdaniji metod je ručno uklanjanje cvetova ili cvasti. Najbolje vreme za proređivanje je od faze crvenog pupoljka do faze balona i preporučuje se da se uklone polovina do tri četvrtine ukupnog broja cvasti.
Hemijsko proređivanje
Kao objašnjava profesor dr Zoran Keserović hemijsko proređivanje daje najbolje rezultate, a preparat se bira na osnovu sorte i ostalih navedenih parametara. Hemijskim proređivanjem poboljšava se krupnoća, obojenost, hemijski sastav plodova, osiguravaju se redovni prinosi, olakšava zaštita i berba. Osim toga otpadanje plodova jabuke pre dostizanja optimalnog momenta zrelosti manje je izraženo kod proređenih stabala u odnosu na neproređena. Na velikim plantažama ručno proređivanje se primenjuje samo kao dopuna i korekcija hemijskom proređivanju. Tokom sezone nekada je potrebno dva ili tri
proređivanja bioregulatorima. Citokinini su grupa jedinjenja koja stimuliše deobu ćelija (citokinezu). Prskaju se u svim rastućim organima uključujući
koren i vrhove krošnje. U ovu grupu spada 6 – benziladenin (BA) koji najbolju efikasnot postiže u opsegu koncentracija od 50–150 ppm. Ukoliko je koncentracija veća može doći do izduživanja mladica i asimetriju plodova, a kod crvenog delišesa mogu da izazovu pojavu rđaste prevlake
ili nedovoljnu obojenost jabuke. Primenjuje u periodu od 14–21 dan nakon punog cvetanja, u uslovima kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 15°C. NAA se često koristi u kombinaciji sa BA sa ciljem da pojača njegovo dejstvo, pri čemu se dodaje u koncentraciji od 3 do 5 ppm. Sredstva na bazi NAA ne treba dodavati ako su temperature više od 25˚C. Etefon je jedini biljni hormon koji deluje u gasovitom stanju. Ima ključnu ulogu u procesu sazrevanja plodova, podstiče starenje cvetova i plodova, ali njegova efikasnost u proređivanju varira zavisnosti od doze preparata i temperature vazduha
u momentu primene. Često se koristi kao korektivni tretman u slučaju da prethodno proređivanje nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Sredstva na bazi auksina (biljni hormoni regulatori rasta) slična su prirodnim jedinjenjima koja se u mladim organima (semenkama, mladim plodovima, vrhovima izdanaka, pupoljcima) i transportuju kroz biljku floemeom. Brojna su jedinjenja slične strukture koja imaju aktivnost auksina, a najrasprostranjenija u biljnom svetu je indol-sirćetna kiselina (IAA).
Pri određivanju koncentracije preparata za hemijsko proređivanje plodova, pored ostalih faktora treba uzeti u obzir snabdevenost stabala azotom. Dokazano je
da ista koncentracija NAA i BA za proređivanje plodova, pri visokom sadržaju azota u zemljištu može dovesti do slabijeg proređivanja, manje prosečne mase ploda, ubrzanog sazrevanja te lošije skladišne sposobnosti plodova jabuke.
Mehaničko proređivanje cvetova
Alternativa ručnom ili hemijskom proređivanju može biti mehaničko uklanjanje cvetova upotrebom traktora i posebne priključne mašine. Ovo je ekološki prihvatljiv metod, a primenjuje se od 1990. godine. Mašina se sastoji od nosača sa vertikalnom rotirajućom osovinom na kojoj se nalaze sintetičke žice koje se jednostavno mogu postavljati i uklanjati. Osovina ima mogućnost promene nagiba te se može prilagođavati različitim oblicima stabla. Kako se osovina okreće, sintetičke žice udaraju cvetove ili cvasti, posebno na periferiji krune. Intenzitet proređivanja određen je brzinom kretanja, frekvencijom rotiranja osovine i brojem žica. Mane mehaničkog proređivanja ogledaju se u tome da se može primeniti samo kod pojedinih uzgojnih oblika, može dovesti do oštećenja drveta, podstiče razvoj i širenje bolesti ukoliko se žice ne dezinfekuju, (plamenjača, rak grana, krvave vaši) i ima efekta na rast mladara. Ovakva vrsta proređivanja najviše efekta ima kod vitkih stabala koje su zasađene u špalir.
Mehaničko proređivanje vršiti samo pri suvom vremenu i to između stadijuma balona i punog cveta, ali u svakom slučaju pre nastupanja uslova za infekciju bakterioznom plamenjačom. Proređivanje cvetova može da se vrši i hemijskim sredstvima na bazi amonijum-tiosulfata (ATS) koji je bezbedan za korisnike, okolinu i potrošače. ATS oštećuje krunične listiće, tučkove i prašnike cveta, te ne dolazi do zametanja plodova. Međutim, više koncentracije mogu izazvati ožegotine ne lišću. Koristi se u fazi punog cvetanja, odnosno kad počne otpadanje latica i potreban je jedan do dva tretmana. Optimalna temperatura za tretiranje je između 18 i 22˚C.
Osim ovog koristi se i NAD - amid naftil sirćetne kiseline i primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja. Međutim, ne sme se primenjivati kod sorti
tipa crvenog delišesa i elstara jer može doći do zaostajanja plodova u porastu, a na ovo jedinjenje osetljive su i fudži i breburn.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa u stočarstvu za period 2020-2024. godine.

Uredba utvrđuje ciljeve odgajivačkog rada i mere za sprovođenje ciljeva iz odgajivačkog programa, kod velikih preživara, u svinjarstvu, kod sitnih preživara, kod kopitara, u živanrstvu, u pčelarstvu, u akvakulturi, kao i finansiranje sprovođenja programa.

U objašnjenju ciljeva odgajivačkog rada stoji da Srbija raspolaže sa 5,3 miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega 3,4 miliona hektara čini korišćeno poljoprivredno zemljište.

U cilju racionalnoj korišćenja navedenih površina neophodno je veće učešće stočarstva, veća koncentracija broja stoke po uzgajivaču, povećanje produktivnosti po grlu u proizvodnji mleka, mesa, jaja, vune, kao i kvaliteta tih proizvoda, izvršavanje rejonizacije proizvodnje u skladu sa strukturom zemljišnih površina, navodi se u tom dokumentu koji je usvojen na jučerašnjoj sednici vlade.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2828072/vlada-donela-uredbu-o-merama-za-odgajivacki-program

Proteklih dana društvene mreže su preplavljene komentarima i pitanjima da li treba ulagati u proizvodnju. Pre nego uđemo u diskusiju da li treba ili ne bilo šta raditi treba imati u vidu da je navažnije sačuvati zdravlje pa sve ostalo. Priče na društvenim mrežama o tome kako je svega 100 i više obolelih te da se broju samoubica i smrti od kancera ne može ni blizu meriti već narednih dana mogu pasti u vodu. Ne daj Bože da neki grad zadesi ono što je zadesilo Bergamo u Italiji! Grad od 120.000 stanvnika ima 4000 obolelih. Sada zamislite jedan naš grad te veličine i sa tom epidemijom šta bi smo mi mogli da uradimo???  Gde da smestimo te ljude i kome prvo pomoći. Nedavna izjava jednog doktora da je smtrnost mala ali da je 100% za onog ko je preminuo jeste na prvi pogled smešna ali tačna! Te osobe više neće biti i to je surova istina. Možda je vi ne poznajete ali nekome znači, a da ne govorimo kako je onome koga ovakva situacija lično zadesi.

Jagode u plasteniku kod porodice Racić

Sa druge strane, život mora teći dalje, ljudi će jesti hranu, potrebni su im vitamini, pravilna i dobra pre svega ishrana. To se ne može ni zamisliti bez voća i povrća. U svaki posao pa i u ovaj treba ući sa dobrim mislima i željom za napredak,  tako treba raditi i u poljoprivredi pa i jagode i maline. Ako i ne bude neke velike zarade ove godine biće dogodine. Ako bi sada odustali od redovne agrotehnike kako mislite da dogodine bilo šta radite? Dakle nema tu dileme raditi ili ne. Radi se redovno i normalno samo sa posebnim oprezom na zdravlje i prate se instrukcije državnih organa vezane za mogućnost kretanja. Starije ostavite kod kuće, ako živite na selu dvorište im je dovoljno. Nemojte im se previše približavati fizički jer ste možda vi bili u kontaktu sa nekim ko je bio zaražen. Ne treba biti ni paranoičan već se prosto udaljite jedni od drugih i nemate brige. Ako slabije čuju vičite ali ne prilazite. Tako je najbolje za sve.

Malina na poljima AGRBEL sistema (arhiva)

Što se tiče radova u jagodama proizvođači su završili čišćenje i prvu zaštitu kao i prihranu u poljima. U plastenicima jagoda je već cvetala i zametnula plodove. Narednih dana se očekuje mraz te treba jagode zaštiti ako imate mogućnost agrilom, zadimljavanjem i primenom aminokiselina koje će ublažiti toplotni stres. Potom nastaviti sa redovnom negom. Pratite pojavu grinja i plaža lišća ove godine je to izraženo kod jagode.

Kada je reč o malinama posebnu pažnju vam skrećemo na članak koji smo objavili neposredno pred početak krize a koji se odnosi na to kako da sačuvate ovogodišnji rod. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6026-sacuvajte-rod-malina-strucnjaci-savetuju-sta-da-uradite-do-1-aprila 

Priče o tome da pijace neće raditi nisu tačne i one će pre ili kasnije proraditi tamo gde su zatvorene. Ljudi neće moći proizvode da nabave samo u prodavnicama koje imaju dozvolu da rade već će morati da kupe voće i povrće od proizvođača. U vreme digitlizacije i društvene mreže vam mogu biti od koristi tako da se sa kupcima možete i na taj način povezati. Svakako ohrabrujuće zvuči da je kritično 6 nedelja, dakle do sredine maja tako da i u tom smislu nema opravdanja za nerad i opuštanje. Srbija je neto izvoznik hrane i izvoziće hranu jer ne samo zemlje u okruženju već i bogate države nemaju dovoljno za svoje potrebe. Takav status kao što ima Srbija retko ko može da ima. Turska je takođe recimo samodovoljna država i izvozi velike količine hrane. Ali zato Slovačka ima svega 30% potreeba,  Švajcarska 50%. Kada nečega nema džabe vam i svi novci ovoga sveta. To se videlo sada kada nema maski, rukavica, respiratora....

Nemojte gledati kako vam je sada već kako će biti sutra. Ako niste ništa uradili onda vam sigurno može biti gore nikako bolje. Dakle radite i nadajte se najboljem.

 

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina

Nakon zasedanja Štaba za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici doneta je odluka koja se tiče poljoprivrede i poljoprivrednika. Ovim licima biće dozvoljen rad na njivi, a zabranjena su okupljanja koja važe i za sva druga lica. Ova odluka je na snazi do daljnjeg, a sa aktuelnim informacijama nadležni će obaveštavati građane o novim merama nakon svakog zasedanja Štaba.
S obzirom na proglašeno vanredno stanje, poljoprivrednike će najviše zanimati informacija vezana za subvencije. Prema rečima zaposlenih u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a uz konsultaciju sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i Agencijom za agrarna plaćanja, svi zahtevi za subvencije biće pregledani.Poljoprivreda ne sme da stane, reči su načelnika Gradske uprave za poljoprivredu Vladimira Nastović i poljoprivrednicima će biti omogućen rad na njivi, ali je zabranjen svaki vid javnog okupljanja. Predložene mere podložne su promenama.

Rok za podnošenje dokumentacije za Subvencije namenjene tovu domaćih životinja je do 31. jula 2020. i iz Poljoprivredne stručne službe poručuju da nema razloga za brigu i da će sve druge subvencije biće pregledane ali sporijim tempom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poljoprivreda-ne-sme-da-stane_1104266.html

Jedan deo poljoprivredne proizvodnje za koju se kaže da je fabrika pod otvorenim nebom odavno se preselio u plastenike i staklenike (zaštićen prostor). Napretkom nauke uslovi proizvodnje u zaštićenom prostoru se neprekidno usavršavaju, dokle se stiglo i u kom pravcu će ići dalji razvoj proizvodnje prof dr Aleksandra Dimitrijević sa Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na savetovanju „Agro tech inovacije 2019“ na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prezentovala je u radu na temu „Proizvodnja u zaštićenom prostoru – od delimične kontrole proizvodnje do naučne fantastike“.
Prezentacija je inspirisana delima Isaka Asimova, američkog pisca (tvorca tri zakona robotike) rođenog u Rusiji (1920 – 1992) i njegovim delima počev od „Čelične pećine“ iz 1954. godine, „Golog sunca“ iz 1957. , „Roboti i carstva“ i „Roboti zore“ iz 1985. godine. Profesorka Dimitrijević pokušava da dokumentije svoje razmišljanje da je proizvodnja u zaštićenom prostoru realnost koja se pretvara u bajku koja će postati realnost.
U radu su obrađene tri oblasti : klasična proizvodnja u zaštićenom prostoru, vertikalne i urbane „farme“ i proizvodnja izvan površine Zemlje i proizvodnja na Marsu.
KLASIČNA PROIZVODNJA

Za klasičnu proizvodnju u zaštićenom prostoru važno je obezbediti: svetlosne uslove, materijale, odabrati tipove konstrukcije i tehnologiju gajenja.
U objektima zaštićenog prostora 1936. godine prvi put je primenjeno neonsko svetlo, 2000. godine natrijumove lampe, 2007. led osvetljenje. Problem sa natrijumovim lampama je njihova efikasnost tj činjenica 55% energije predstavlja toplotno zračenje dok 34% odlazi na osvetljenje. Kod LED lampi, toplotno zračenje je znatno manje, svega 15% dok na svetlost odlazi 50%. Obzirom na smanjeno toplotno zračenje, LED osvetljenjem se ostvaruju određene uštede u energiji, nekih 10%, jer se manje energije troši na ventilaciju koja je potrebna radi snižavanja temperature, niža je stopa CO2 emisije, veći prinosi. Primera radi u klasičnom stakleniku prinos paradajza je od 62 do 70 kilograma po m2 dok se sa LED osvetljenja mogu ostvariti prinosi i do 100 kg/m.
Što se tiče spektra svetlosti, najčešće se koristi crveno i plavo osvetljenje. Crveni deo spektra najzaslužniji je za inteziviranje fotosinteze te, samim tim za rast i razviće biljaka (stabljika i list) ali utiče i na regulisanje klijanja semena i cvetanje. Plavi deo spektra utiče na sadržaj hlorofila u biljci i na debljinu lista biljaka, zeleni deo lako prolazi kroz sklop biljaka i tako snabdeva donje listove određenom količinom svetlosti, far red light lako prolazi kroz sklop biljaka, skraćuje vreme cvetanja, biljke formiraju veće listove.
Što se tiče materijala za izradu plastenika sve se više koriste „pametni“ materijali –„fluoroscentne„ folije. Tako je u Španiji za proizvodnju borovnice gde je korišćena fluoroscentna folija zabeležen 60 % veći prinos u poređenju sa „normalnom„ folijom, kod proizvodnje jagode zabeleženo 14,5 % povećanje prinosa.
U svetu se sve više u zaštićenom prostoru gaje atipične kulture, izbegava se gajenje paradajza, salate, rukole i spanaća. Tako se u Španiji gaji smokva koja se ubira u rano proleće kada je cena na tržištu 5 eura po kilogramu. Tendencija je ka usko specijalizovanoj proizvodnji. U Holandiji se vrše istraživanja na polju energetski efikasne integrisane proizvodnje – hortikultura i akvakultura (recirculating acquaculture system –RAS). Hidroponski gajena salata postavljena na bazen sa tilapijom (slatkovodna riba) gde se koristi geotermalna voda koja pogoduje i gajenju tilapije i gajenju salate. Pri tom salata ima koristi i od CO2 koji proizvodi sama tilapija. Ono što je najviše asociralo na Isaka Asimova i njegove knjige je svakako primena robota u objektima zaštićenog prostora. Koriste se za različite operacije Koriste se različite operacije - presađivanje, zaštitu biljaka, ubiranje plodova. Slobodno se može reći da im je osnovna prednost što mogu raditi 24/7/365, ne traže naknadu za rad i ne mogu se žaliti na uslove rada.

VERTIKALNE I URBANE „FARME''
Za urbane farme (vertikalne farme – hibridne staklenike) ne postoje granice. Podižu se u blizini restorana za gajenje posebnih, aromatičnih začinskih biljaka, sve može da se gaji, svuda. Nema ograničenja, potpuno inženjerski – hiruški precizan pristup gajenju biljaka. Ovakav koncept proizvodnje, osim što obezbeđuje veću produktivnost, ima niže troškove transporta, bolju energetsku efikasnost i viši stepen samoodrživosti, može u potpunosti da podrži koncept organske proizvodnje.
Vertikalne farme mogu da se postave u napuštenim rudnicima uglja, tunelima ili u novoizgrađenim objektima koristeći nove tehnike bušenja podloge vertikalno naniže. Hidroponska postrojenja (koreni biljaka hranjeni hranom bogatom vodom) ili aeroponika (rastuće biljke u vazduhu). Upotreba led jedinica koje omogućavaju fotosintezu u odsustvu sunčeve svetlosti, podzemne vode se mogu direktno koristiti.
Jedna od najvećih vertikalnih farmi Green Spirit Farms (GSF) je osnovana 2014. godine i nalazi se u gradu New Buffalo u Americi. Nalazi se u adaptiranoj bivšoj fabrici plastične ambalaže.
Vertikalne farme su za sada samo ispomoć za velike gradove. Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, koncept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama.
PROBE NA ANTARTIKU I SVEMIRSKOM BRODU – BAJKA KOJA SE PRETVARA U REALNOST
Jedna od „bajki“ koja polako prelazi u realnost, je proizvodnja u najsurovijim uslovima na Zemlji i pokušaj proizvodnje izvan orbite Zemlje.
Na Antartiku je postavljen kontejner u kome su stvoreni uslovi za gajenje povrća na hidroponici. Za 9,5 meseci proizvedeno je 268 kilograma povrća na 12,5 m sa 3,5 h rada oko „bašte“ dnevno.
Na svemirskom brodu je izvedena proba gajenja lisnatog povrća na hidroponici u specijalnim kontejnerima zbog gravitacije uz led osvetljenje.
Naučnici su napravili softver za „instruisanje“ rasta i razvića paradajza u svemiru. Softver „govori“ biljci šta kada treba da radi? Da li su ljudi sledeći ?

Vesna Gajić

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30