Poponac (lat. convolvulus arvensis) je višegodišnja zeljasta biljka, koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva – njivski koji najviše raste u kukuruzu i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji. Livadski poponac spada u medonosne biljke, rado ga jedu krave zbog čega, kako se veruje, dolazi do povećanja masti u mleku. Lišće se može koristi i u ljudskoj ishrani u vidu variva ili čorbe. U narodu je poznat još i pod imenima slatkovina, slak i povivka.

 Poponac na njivi i u malinjaku

Poponac je poreklom iz Azije, ali raste širom sveta. U pitanju je vrlo invazivan korov koji brzo raste i širi se gde god se pojavi. Prema proceni stručnjaka gubici useva zbog ovog korova samo u Americi premašuju 377 miliona dolara godišnje.

Najčešće se pojavljuje među kukuruzom oko čije stabljike se obavija što može dovesti do poleganja useva. Osim toga, uzima hranljive materije iz zemlje što može da dovede do slabijeg rasta kukuruza, čiji je rod lošijeg kvaliteta i manjeg prinosa. Poponac ima izuzetno jak, vretenast korenov sistem koji prodire čak i do šest metara dubine u zemlju što omogućava biljci opstanak u sušnom periodu. Na površinskom sloju zemlje nalazi veliki deo pupoljaka iz kojih izbijaju nadzemni izdanci, a može da se razmnožava i rizomom. Stablo je tanko sa razređenim listovima spiralno raspoređenim, veličine od dva do pet santimetara i mogu biti srcasti, strelasti ili kopljastog oblika. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno, krupni i levkastog oblika i mogu biti beli ili ružičasti. Poponac cveta od juna do početka septembra, cvetovi nemaju miris, a plod je zaobljena čaura svetlo smeđe boje sa samo dve  semenke koje najčešće pojedu ptice. Ukoliko padne na zemlju zadržava klijavost i do 20 godina.

Osim u njivama ovaj korov se često pojavljuje u voćnjacima, a idealno stanište su malinjacima, jer su maline dobra podloga za njegovo puzeće stablo. Uzgajivači malina koji su imali problema sa ovim dosadnim korovom iz prve ruke savetuju da parcelu koju ste odabrali za zasad maline obavezno, prema savetima stručnjaka, tretirate herbicidom pre same sadnje. Prilikom kupovine sadnica treba obratiti pažnju da se uz koren maline nije upleten i koren poponca (ovo se odnosi na kupovinu sadnica iz malinjaka) jer ćete uz voće posaditi i korov koji je posle teško uništiti. Ukoliko zemljište tretirate mašinski proverite priključne mašine da se na njima nije zadržao koren. Ukoliko primetite ovaj korov u zasadu nikako ne frezirati međuprostor, jer će se samo razneti dalje po ostatku malinjaka.

Kako ga iskoreniti?

Poponac je korov koga je teško iskoreniti, posebno ukoliko se bavite organskom proizvodnjom. U tom slučaju preporuka je iščupati ga sa sve korenom kada u proleće dostigne visinu od 15 santimetara. Međutim, često se događa da deo korena ostane u zemlji, pa se korov iznova vraća. Stručnjaci preporučuju i malčiranje, a kao dobro sredstvo može da posluži crna plastika, tkanina ili karton koji će sprečiti sunčevu svetlost da dopre do biljke koja vene i nestaje. Nekad se dešava da biljka ispod malča pronađe put pa počne da niče na ivicama pokrivenog područja i tada se mora ručno ukloniti.

Ukoliko se odlučite za upotrebu herbicida na tržištu postoje brojni preparati koji su vrlo efikasni protiv ovog korova.

Najčešći i najširi metod primene herbicida za suzbijanje poponca u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoje brojni herbicidi i njihove kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti za suzbijanje poponca. Za prskanje njive pod kukuruzom najčešće se koriste preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona. Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije primenjuje se

kad kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. U tom slučaju upotrebljavaju se preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila. U pšenici se protiv poponca može da se koristiti Banvel M, Banvel P, Banvel DP dok u kukuruzu dobre rezultate daju herbicidi Basagran i Laddok. U ozimim i jarim žitima kao i u voćnjacima i vinogradima može se koristiti Fluoroksipir kada je poponac u fazi cvetanja sa tim što treba paziti da herbicid ne dođe u dodir sa zelenim delovima biljke. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za stručnjakom za zaštitu biljaka ili fito farmaceutom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Zahvaljujući svojim lekovitim i gastronomskim svojstvima, beli i crveni luk postali su nezaobilazni u kulinarstvu i narodnoj medicini. Svako domaćinstvo pravi zalihe ovog povrća, bilo da se radi o luku iz sopstevnog uzgoja ili kupljenom. Kako bi se glavice očuvale što duže, potrebno je odrediti optimalni trenutak berbe, pripremiti ih na odgovarajući način i obezbediti im optimalne uslove čuvanja.

Adekvatna berba luka omogućava da potpuno formirane glavice završe svoj prirodni ciklus razvoja. Pravilno određivanje momenta berbe delovaće na dužinu čuvanja ovog povrća.

Glavice se beru kada su dobro razvijene, umotane u suve zaštitne listove, a vrat nadzemnog dela je još uvek zelen. Posebno obratiti pažnju da zrele i suve glavice ne ostanu na parceli izložene kiši. Kada je ovo povrće vlažno i nedozrelo, podložnije je bržem propadanju.Nakon branja, očiste se od zemlje, lagano se uklone listovi omotača koji su suvišni ili odvojeni od glavice. Pregledamo ih, a sve oštećene lukove odvojimo od onih zdravih. Ukloni se i višak korena i nadzemni organi. Njihovo jako prikraćivanje može da uništi glavicu, dovede do njenog truljenja ili isušivanja, zato se ostavlja jedan deo. Kod belog luka jakim prikraćivanjem može da se uništi čak i klica na čenovima ili da se odstrani tačka na kojoj se razvija koren. Dovoljno je da se ostavi dva do četiri centimetra nadzemne mase, odnosno korena. Taj osušeni deo sprečiće prodor bakterija i gljivica koje su prouzrokovači truljenja.

Od stanja glavica i njihove vlažnosti, zavisi i period sušenja. Ovaj proces traje od jedan do pet dana u domaćim uslovima. Prilikom jačeg dodira ostavljenog nadzemnog dela iznad glavice crvenog luka, može da se utvrdi da li je on osušen. Ukoliko iz odsečenog dela izlazi tečnost, glavice trebalo bi još da se suše. Dno glavice i zona oko korena treba da budu suvi. Ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju sušenje na otvorenom, luk sušimo u zatvorenom prostoru pored izvora toplote.

Temperatura vazduha treba da se kreće od 22 do 25°C. Osušene glavice je najbolje ostaviti nekoliko dana u nekom prostoru sa dobrom ventilaciom.

Zdrav, osušen luk pogodan je za skladištenje. Sve oštećene i prevlažne glavice treba što brže potrošiti. Iskoristiti za pripremanje zimnice, dehidrirati ili preraditi na neki drugi način.Mesto ge će se skladištiti treba da je suvo i prozračno. Vlažnost vazduha ne sme da bude visoka. Optimalna vlaga za čuvanje luka je 50 do 65 odsto. Tokom čuvanja, najviše mu smeta naglo kolebanje temperature. Najbolje ga je čuvati u manjim količinama. Izaberite prirodne materijale za ovu namenu kao što su korpe, drvene gajbice ili papirne vreće. Mogu se koristiti i plastične gajbe sa otvorima koji će obezbediti cirkulaciju vazduha. Kartonske kutije sa otvorima, mrežaste vrećice, papirni fišeci ili čak i najlonske čarape mogu se iskoristiti za čuvanje. Glavice luka ne držati u zatvorenom.

Posude u kojima će se čuvati treba da su čiste, oprane, dezinfikovane. Najbolje je da bude raspoređen u dva do tri reda. Visina sloja uskladištenih glavica ne treba da je viša od 30 cm. To će olakšati pregled luka tokom perioda čuvanja i obezbediti bolju ventilaciju skladištenih glavica. One koje pokazuju znakove propadanja potrebno je ukloniti.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-na-pravi-nacin-cuvati-luk-u-domacinstvu/61697/

Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

Berba šljiva - sorte čačanska lepotica, skoro da je završena, a uskoro će da se bere čačanska rodna i stenlej. Sada je poslednji trenutak za primenu insekticida sa kraćom karencom, odnosno, do 14 dana, protiv šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Berba će, u odnosu na prošlu godinu, kasniti 10 do 15 dana.

Obavezno voditi računa o karenci
Insekticidi sa kraćom karencom, na bazi deltametrina, diflubenzurona i lambda cihalotrina, primenjeni u jačim dozama od preporučenih mogu da izazovu teška trovanja.

Prisustvo smotavca najlakše ćete prepoznati po smoli koja se pojavljuje na površini šljive i prevremenom plavljenju ploda. Ako opazite ove simptome - to je siguran znak da je voće napadnuto i u tom slučaju nema mu spasa, jer se gusenica razvija u unutrašnjosti ploda jedući njegovo meso. Jedino se mogu spasiti voćke na kojima još nije došlo do piljenja larvi.

Ista sredstva deluju i na savijača jabuka i krušaka (Cydia pomonella) koji uzrokuje crvljivost s tim što se, na njihovim plodovima, pojavljuje izmet na površini. U narednom periodu krajnje je vreme za tretman protiv smotavca jer će ubrzo da usledi berba krušaka.Velika vlaga pogoduje razvoju monilije
Povećana vlažnost i kiša u proteklom periodu stvorile su idealne uslove za razvoj gljivice Monilia fructigena, truleži plodova koštičavog voća. Ugrožena je i šljiva, naročito u zasadima u kojima nije obavljena letnja rezidba pa, zbog gustine i slabe provetrenosti u unutrašnjosti krošnji, dolazi do pojave simptoma. Mogu da se koriste preparati sa kraćom karencom kao što su: Switch, Signum, Zato, Teldor, Indar i drugi. Zaražene voćke ostaju mumificirane nakon berbe i predstavljaju izvor zaraze u narednoj godini. Monilia fructigena inficira i voćne vrste oštećene smotavcem.

Kruška traži veću vlažnost zemljišta
I berba krušaka uslediće kasnije u odnosu na prošlu godinu, iako se već mogu pronaći nezreli plodovi na tržištu. S obzirom da bi sorte butira i santa marija kasnije trebalo da se beru, odnosno, biće u tehnološkoj zrelosti 10 do 15 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, ako imate vremena možete još da obavite ručno proređivanje.Preostali plodovi dobiće još više u prečniku što je dobro, jer većina otkupljivača neće platiti višu otkupnu cenu, ukoliko je širina ploda manja od 65 ili 60 mm. Proređivanje je naročito poželjno za santa mariju koja formira mnogo plodova na granama. I kod viljamovke se može uraditi ista mera, a preporučuje se i navodnjavanje zasada, bez obzira što bi, u većini područja, trebalo da bude dosta vlage u zemljištu.

I jabuke je poželjno prorediti
Meru proređivanja nije kasno izvršiti ni u zasadima jabuka, jer dolazi do istiskivanja i opadanja plodova zbog većeg broja istih u krošnji. Ako se između dva veća ploda nalaze manji, za sve njih nema dovoljno mesta i dolazi do opadanja, često i većih plodova što nije dobro jer je, za one manje teže naći kupca i dobru otkupnu cenu na zahtevnom tržištu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/preporuke-strucnjaka-obavite-sto-pre-tretman-protiv-smotavca/61824/

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", po ceni koja je na nivou prošlogodišnje i kreće se od 10 do 15 dinara po kilogramu. Voćari smatraju da je ove godine kvalitet odličan, da su šljive nešto slabije rodile ali da je cena kao i prethodnih godina manja od očekivane.

Nadležni u prokupačkoj Poljoprivredno - stručnoj službi procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, te da se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

Ovogodišnji rod šljiva u Toplici, prema našim procenama biće manji za 30 do 40% od prošlogodišnjeg. Na to je uticao niz okolnosti, između ostalog i zbog nastale situacije sa koronom i uvođenja vanrednog stanja u zemlji, što je imalo za posledicu da voćari nedovoljno primenjuju agrotehničke mere – kažu u prokupačkoj PSS.

Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani u proleće kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali na ovogodišnji, po proceni nešto manji rod.

Inače, na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.560 vagona šljive, a najzastupljenija sorta je "stenlej", dok su zasadi "čačanske lepotice", "čačanske rane" i "čačanske rodne" zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-ranih-sorti-sljiva-cena-od-10-do-15-dinara-za-kilogram.sr.html

U proteklom periodu naša zemlja se, kao i čitav svet, suočila sa zdravstveno-ekonomskom krizom i talasom lošeg vremena koje je negativno uticalo na neke zasade, međutim, naši poljoprivrednici nisu odustali od rada.

Štaviše, radili su punom parom, o čemu svedoče i aktuelni podaci Privredne komore Srbije (PKS), koji kažu da je u Srbiji, u prvoj polovini ove godine, prodato ukupno 1.574 traktora, dok je u istom periodu lani prodato njih 1.560.

Dakle, iako su uslovi poslovanja otežani, evidentan je blagi rast u ovom segmentu. Porast prodaje je posebno zabeležen kod mašina snage od 18 do 37 KW: od januara do juna prodato je 744 traktora, u odnosu na 267 iz 2019. godine.

"Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je uvela niske carinske stope na uvoz komponenti za industrijsku montažu traktora (do 1%), podstaknuta je prodaja pet domaćih kompanija koje se bave sklapanjem i plasmanom ove vrste traktora", stoji na sajtu PKS.

Porast prodaje ove vrste traktora omogućen je, kažu, i zahvaljujući Javnom pozivu za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2020. godini, koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i podsticajnim merama koje su predviđene u javnom pozivu.

Prema ovom pozivu, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 posto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima za rada na polju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara. Dodatno ohrabrenje je, kažu iz PKS, porast prodaje traktora sa više od 130 KW.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3219903-da-li-se-vise-okrecemo-poljoprivredi-uprkos-korona-krizi-prodaja-traktora-u-rastu

Gostujući u agroemisiji Bolja Zemlja, prof. dr Cvijan Mekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, načeo je jednu jako zanimljivu temu,
koju bi trebalo sagledati iz više uglova. Razlog tome treba tražiti, pre svega, u lancu ingerencija i odgovornosti koji svaka od strana nosi. A u tom lancu učestvuju odgajivači, Osnovne Odgajivačke Organizacije (matične službe, u daljem tekstu OOO), Regionalne Odgajivačke Organizacije (Poljoprivredne stručne službe, u daljem tekstu ROO), Glavna Odgajivačka Služba (Institut za stočarstvo, u daljem tekstu GOO) i na kraju, kao krovna institucija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da bi našim cenjenim proizvođačima bilo jasnije, neophodno je svaku stavku detaljno analizirati. Imajući
to u vidu, tekst ćemo objavljivati u nastavcima, kako ne bi bio predug i zamoran.
Uvaženi profesor je izrazio sumnju u pedigrea u ovčarstvu i reklo bi se s pravom. Svako ko je i malo bio u selekciji zna način rada i delovanja na tom polju, što
uostalom i rezultati govore. Međutim, uprkos gore nevadenom lancu ingerencija i odgovornosti, prof. Mekić je u svom izlaganju pomenuo samo Osnovne Odgajivačke Organizacije, odnosno matične službe, iako su one samo jedna od alki tog lanca. Da bi proizvođačima bilo jasnije, pokušaćemo da objasnimo mehanizam funkcionisanja.
Odgajivači koji žele da gaje kvalitetan priplodni materijal, podležu nekim obavezama, ali i pravima propisanim nadležnim zakonima i podzakonskim aktima (pravilnicima). S obzirom da takvi odgajivači imaju prava na državne subvencije u novcu, sasvim je logično da ih se mora kontrolisati. Prva i najvažnija kontrola je ona koju sprovodi OOO s kojom proizvođač ima potpisan Trojni ugovor (ugovor između proizvođača, matične službe kao OOO i ROO) kojim su
definisana prava i obaveze svake od triju strana potpisnica.
Prema Trojnom ugovoru, proizvođač ima PRAVA da:
Ostvari pripadajuća podsticajna sredstva koja proističu iz rada sa odgajivačkim organizacijama Republike Srbije.
Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom, je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza, Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.
Proizvođač je OBAVEZAN da: Bude registrovan kao PG u skladu sa Uredbom o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, Omogući nesmetan rad
odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla. Sa odgajivačkim organizacijama vrši gajenje priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o stočarstvu, U roku
od 15 dana OOO prijavljuje promenevođenju Glavnog odgajivačkog programa prema cenovniku koji je sastavni deo ovog Ugovora, Snosi troškove pripreme i
overe dokumentacije za podsticajna sredstva prema važećem cenovniku – avansno, Snosi troškove izrade pedigrea – avansno, Snosi troškove upisa grla u Glavnu matičnu evidenciju (dobijanje HB broja) prema važećem cenovniku – avansno, Omogućava uvid u pasoše za stoku i overene potvrde o osemenjavanju od nadležne veterinarske službe. Razmotrićemo postupno neke od najčešćih nedoumica vezanih za prava i obaveze odgajivača.
Kada je reč o pravima, spomenućemo sledeće:
- Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom.
- Da je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza.
- Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.Ovo su jako važne i povezane stavke koje vrlo često dobar deo odgajivača previdi pri odluci da promeni OOO pa se izlaže dodatnim troškovima uprkos jasno definisanim članovima ugovora. Pojedine kolege naplaćuju dodatne iznose po matičnom listu proizvođačima koji su odlučili da promene OOO pokušavajući da zadrže stranku (posebno odgajivače većeg broja životinja kod kojih iznos te naknade bude poprilično visok, sve u cilju da se stranka predomisli i ostane u OOO koju želi da
promeni). Cene variraju po slobodnom nahođenju, obično su odraz sujete onoga od koga se odlazi i nisu Ugovorom definisane. Primetno je da se ti iznosi ne naplaćuju u prisustvu nadležnog inspektora koji sačinjava Zapisnik pri promeni OOO.
Dakle, da sumiramo – odgajivač ima pravo da bira s kim će da radi; ima pravo da dobije matične listove svojih životinja od OOO ukoliko prelazi u drugu OOO (razlog promene OOO je potpuno nebitan); nema nikakvu obavezu da plaća iznos po matičnom listu životinje ukoliko je prethodno isplatio sva dugovanja.
Kada govorimo o obavezama, odgajivač se Ugovorom obavezuje da:
Omogući nesmetan rad odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira
majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla – ovo je srž rada u selekciji i treba da bude pod posebnom pažnjom svakog odgajivača jer on PLAĆA uslugu OOO.
U roku od 15 dana OOO prijavljuje promene u zapatu (osemenjavanje, pripust, teljenje, jagnjenje, prašenje, jarenje, škartiranje, uginuće, kupovinu i prodaju
grla) – ovu obavezu sasvim mali broj odgajivača ispoštuje. Šta se, zapravo desi? U sezoni mrkanja, najčešća je praksa „divljeg parenja“ (u većim stadima, u kojima ima nekoliko ovnova, praktično se ne zna kada je i koji ovan mrkao ovcu) ili „haremskog parenja“ (slučaj kada imamo samo jednog ovna te znamo ko je otac jagnjadi ali ne znamo datum mrkanja ovaca). Dakle, odgajivač je napravio sledeći problem – nije evidentirao datum mrkanja ovce niti
ID broj ušne markice ovna koji je mrkao (u većim stadima gde ima više ovnova).
Po jagnjenju, jagnjad bi trebalo obeležiti nekim od privremenih načina obeležavanja što je, takođe, retkost na terenu. Umesto toga, jagnjad se obeležavaju nekoliko meseci nakon rođenja. I šta je odgajivač, praktično, uradio? Nije zaveo datum mrkanja i ID broj ušne markice ovna priplodnjaka a kasnije nije obeležio jagnje nekim od privremenih načina obeležavanja te se, nakon postavljanja ušnih markica, praktično i ne zna ko su majke jagnjadi a vrlo često se ne zna ni ko je otac (u velikim stadima sa nekoliko ovnova). Na kraju, matičnoj službi se dostavi Potvrda o obeležavanju jagnjadi u kojoj piše samo
datum obeležavanja, ID brojevi ušnih markica i pol jagnjadi. Kolege agronomi, angažovani na polju selekcije u ovčarstvu, ne mogu znati od koje je majke određeno jagnje pa ih prijavljuju po slobodnoj volji ili narodski rečeno – na pamet.
I tu je, praktično, svaka priča o selekciji završena pre nego je i počela! Sve ostalo, što sledi kasnije, jeste puko ispunjavanje forme i overa netačnih rezultata. No, kao što smo rekli na početku teksta, obradićemo sve karike u lancu.
U sledećem izdanju nastavićemo sa razjašnjavanjem procesa vođenja matične evidencije u ovčarstvu, kroz sagledavanja prava i obaveza Osnovnih Odgajivačkih Organizacija, ili kako se to popularno u narodu zove – Matičnih službi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31