Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

„Jesenji ukus Fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 14. i u nedelju 15. septembra 2019. od 10 do 19 sati u Kombank dvorani (bivši Dom sindikata) u Beogradu.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza sa preko 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona, a moto festivala je „U službi zdravlja“.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaće jedinstvenu priliku da probaju raspevanu simfoniju ukusa, nezaboravne arome i da uživaju u svim degustacijama, ali i da nabave najukusnije sireve, suhomesnate proizvode i renomirana vina, likere, domaće sokove. Šta nam to donosi trpeza „Jesenjeg ukus Fest-a“ ? Festival pun boja i aroma koju nosi jesen, pa zato kažemo da volimo dobro u ljudima kada probaju pravo, prirodno voće i sokove vrhunskog kvaliteta! Šta nam to tako zavodljivo miriše: domaći kulen ili potpuno novi, kulen sa bademima! Zasladimo se nadevom od aronije, rashladimo se sokovima bez veštačkih zaslađivača sa stevijom! U jesen najepše zamirišu uvek nove vrste meda, med sa sušenom malinom ali i jedinstvena mešavina sušenog šipurka i zove u lipovom medu. Ko može da odoli dobrom zalogaju vruće vekne beskvasnog hleba u sendviču sa tvrdim sirom i pečenicom, uz malo „šmeka“ ljutih začina, ili uz pravi domaći ajvar. Pravi hit i ovoga puta biće neprikosnoveni vegapčići, veganski ćevapi, od proklijale pšenice. Okrepimo se starim dobrim čajevima. Gutljaji vina sami teku uz hercegovački sir, a odmah rame uz rame tu je i čuvena pirotska peglana kobasica. Premijera! Prvi put pred nama će biti veliki izbor sireva, kao i šampionski kozji sir sa čubrom u hrastovoj kori!

Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada i Turističke organizacije.

„Ukus Fest“ priprema vrhunski program!

Očekuju nas pravi derbiji u nadmetanju za najkvalitetnije ukuse, a najbolji proizvođači i izlagaći će dobiti zaslužena priznanja. Velika premijera : ove jeseni žiri će biti u naboljem sastavu na ovim prostorima sa gostima velikih iznenađenja ! Na „Jesenji Ukus Fest“ dolaze vrhunska imena kulinarstva koja će nas voditi u nove prostore uživanja u prefinjenim aromama. Posetioce uz sjajnu i ukusnu degustaciju čarobnih zalogaja i pića, očekuju brojne radionice i predavanja koja će održati eminentni evropski i domaći predavači. Moći ćete da probate direktno kako nastaju kolači u najslađoj radionici i da ih probate, a zatim sami pokušate to isto !

Prvi put na „Ukus Fest-u“ biće održani i B2B sastanci, na kojima će proizvođači i izlagači imati priliku sa razgovaraju sa vodećim privrednicima iz velikih i uglednih kompanija. „ Jesenji festival ukusa“ će imati nekoliko zona: Zonu za vegane, Wine i Cheese zonu, a za najmlađe posetioce tu je specijalni kutak zabave! Nismo zaboravili ni sladokusce i ljubitelje suvomesnatih proizvoda.

NEW LOOK! Ukus Fest dobija potpuno novi izgled dizajna i scenografiju sa stolovima, stolnjacima i još velikih iznenađenja! Na „Jesenji Ukus Fest“ stiže veliki izbor najkvalitetnije hrane i pića iz zemlje i regiona. Međunarodni stručni žiri oceniće najbolje i najukusnije proizvode. Svi čekamo veliko finale u nedelju 15.septembra: dodelu nagrada za „Najbolji ukus Srbije“ u čak 9 kategorija, ali i veliki Grand Prix koji se dobija na osnovu glasova publike i posetilaca.

U specijalnom programu oba dana, posetioce koji učestvuju u kvizu znanja o hrani i pokažu se kao najbolji, očekuju brojni pokloni iznenadjenja!

Manifestacija „Jesenji ukus Fest“ biće svečano otvorena u subotu 14. septembra u 11 sati na bini, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica, zemlje gosta festivala, predstavnika ministarstva poljoprivrede, Sekretarijata za privredu i turizam Skupštine Beograda, Turističkkih organizacija, specijalnih gostiju festivala uglednih privrednika, kao i velikog broja predstavnika medija iz Srbije i regiona.
Ulaz za sve posetioce je besplatan, kao i degustacija na svim punktovima i štandovima izlagača.

Izvor: Agrobiznis magazin

Povrtarska zadruga Poljoflora iz Knića dobila je preko 12 miliona dinara iz programa za podsticaje razvoja zadrugarstva u Srbiji. Tim novcem kupila je savremenu opremu i mašine za proizvodnju svežeg i kiselog kupusa.

Dragan Spakić, direktor zadruge, smatra da se jedino udruživanjem može biti konkurentan na tržištu:

- Proizvodi su namenjeni 99% izvozu. Sve ide u zemlje zapadne Evrope, u Nemačku, Francusku, Švedsku, ali i Rumuniju. Cela zapadna Evropa je pokrivena. Izvozili smo po 2.000 tona, a ove godine se nadamo da ćemo sigurno za 10% do 20% da povećamo izvoz. Mi smo ispred Turaka, koji imaju benefite i kojima je proizvodnja nekih 40% jeftinija nego naša, ali naš proizvod je mnogo bolji i mnogo se više traži.

Tri porodice jedne familije već 15 godina bave se proizvodnjom kupusa, a izvoz je proširen na taj način što je još 50 domaćinstava iz gružanskog kraja uključeno u proizvodnju kupusa.

- Ovaj proizvod državi Srbiji iz ove zadruge donosi godišnje 1 mil EUR u izvozu. Oko 20 ljudi radi, 50 kooperanata ima i to je ono što ohrabruje u ovom poslu. Hoćemo da ulažemo i dalje, jer zadrugarstvo je jedina šansa za razvoj i opstanak sela i domaćinstva - smatra Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj.

Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić, navodi da postoji niz programa gde povezuju lokalne programe podrške poljoprivrednim gazdinstvima uz demografsku politiku i proširenje zadrugarstva.

- Ono što će biti kruna cele ove priče jeste formiranje složenih zadruga, što nam jako puno znači, jer imamo uslove i kapacitete, s obzirom na to da je opština Knić druga po veličini u šumadijskom upravnom okrugu. Imamo prostora, ne samo u povrtarstvu, već i u voćarstvu i cvećarstvu - kaže on.

Knić ima oko 4.000 registrovanih gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616276/povrtarska-zadruga-iz-knica-dobila-preko-12-miliona-dinara-za-opremu-koja

Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30