Jedna veoma interesantna i specifična proizvodnja, čak možemo da kažemo netipična za naše podneblje. Andrija Nikolić je marljivo skupljao semena retkih
sorti najljućih paprika, i tako započeo svoju proizvodnju. Čime se on bavi, šta proizvodi, kakve proizvode ima, pročitaće te u tekstu koji sledi!
„Živim u Nišu, tačnije u okolini, bavim se proizvodnjom ljutih paprika, naime, imam preko 160 sorti najljućih paprika. Podeljene u nekoliko rodova, a najbrojniji
je Chinese. Ljute papričice spadaju u grupu najzdravijih namirnica na svetu, zbog kapsaicina koji daje ne samo ukus, nego i posebna lekovita svojstva.“
Koje sorte ljute paprika gajite?
„Ove sorte nisu tipične za naše podneblje, dugo sam skupljao semena i trudio se da ih sačuvam. Neke od sorti koje gajim su: Karolina reaper, Bhut Jolokia, Jays Schorpion Red, Jigsaw Fatali Gourmet, Pimenta Leopard, Pimenta Jaguar F2. Izuzetno su lekovite, deluju antiupalno, sprečavaju čir na želudcu, podstiču mršavljenje i snižavaju šećer u krvi.“
Kakve uslove gajenja zahtevaju ove sorte?
„Uslovi gajenja nisu toliko specifični, ali zahtevaju stalnu negu i pažnju. Moram da napomenem da je u pitanju integralna proizvodnja sa što manje, ili bez upotrebe hemijske zaštite, retko koristim preparate na bazi bakra. Ono što je posebno interesantno za čitaoce je to što prilikom tretiranja koristim lekovite biljke.“

Možeš li da nam otkriti koje su to lekovite biljke koje koristite?
„U početnoj fazi vršim tretiranje koprivom, koja je jako dobar izvor gvožđa, što je veoma značajno. U fazi cvetanja vršim tretiranje biljkom gavez u kombinaciji sa koprivom, a u toku plodonošenja tretiram gavezom u solo varijanti. Beli slez dodajem po potrebi u fazi sazrevanja.“
Da li vršišite preradu paprika?
„Naravno, izdvajam ulje, pravim ljute soseve, pored toga proizvodim ljutu papriku i tinkture koje takođe samostalno pravim. Ovi proizvodi se mogu koristiti kao dodaci spremljenim jelima, a najčešće se upotrebljavaju u Italijanskoj kuhinji.“
„Proizvodnjom se bavim pretežno iz hobija. Za sada nema neke velike zarade, ali planiram u budućnosti da se više posvetim promociji, marketingu i upoznavanju
ljudi sa ovim sortama i njihovim lekovitim svojstvima.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Evidentirana količina proizvedenog kravljeg mlijeka u Srpskoj približava se cifri od 100 miliona kilograma godišnje.Proizvedeno je, naime, u 2019. tačno 95.041,7 tona, a poređenje sa ranijim godinama pokazuje da su na govedarskim farmama sve bolji rezultati.

Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini prikupljeno 92.491,4 tone kravljeg mlijeka, u 2017. godini 87.550,6 tona, godinu ranije 82.320 tona, a u 2015. godini 81.705,9 tona ovog zdravog napitka.

Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mljekara RS, ističe da su podaci o rastu proizvodnje mlijeka u Srpskoj tačni, te da iza ovakvog trenda stoje dva glavna razloga.

"Raste proizvodnja mlijeka po kravi, ali se povećava i broj krava kod velikih proizvođača", naveo je Usorac za "Nezavisne".

Prema njegovim riječima, uz podsticaje, koji po litru proizvedenog kravljeg mlijeka iznose 0,25 KM, proizvođači od otkupljivača dobijaju, u prosjeku, 0,55 maraka po litru.

"Najveći mljekarski krajevi u Srpskoj su Bijeljina, Prnjavor i Gradiška", istakao je Usorac za "Nezavisne", koji ocjenjuje da se domaćim mlijekom može zadovoljiti oko 50 odsto potreba ovdašnjeg stanovništva.

Prema Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu, premija za kravlje mlijeko iznosi 0,25 KM po litru.

Za otkupljeno ovčije i kozije mlijeko, premija je prošle godine iznosila 0,25 KM, a ove je 0,40 KM.

"U prošloj godini ukupno je isplaćeno 12 premija za 12 mjeseci, i ukupno je izdvojeno 27.326.273 KM", rečeno je za "Nezavisne" iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srpskoj raste i proizvodnja mliječnih proizvoda.

Tako je, recimo, 2015. godine proizvedeno 2.276 tona sira, a prošle godine 3.758 tona ovog proizvoda. U tom periodu rasla je i proizvodnja pavlake, sa 7.468 na 8.675 tona.

Inače, iz Analize trgovinske razmjene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 2017-2019. godine, zaključuje se da, kada je riječ o BiH, mlijeko spada u jedan od glavnih izvoznih aduta u odnosu na sve poljoprivredno-prehrambene proizvode.

"Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz BiH je ustaljen na nekoliko grupa proizvoda, koji zauzimaju oko dvije trećine ukupnog izvoza. Najznačajniji proizvodi koji su zastupljeni u izvozu su masti i ulja, voće, mlijeko i mliječni proizvodi, šećer i proizvodi na bazi šećera, proizvodi na bazi žitarica i brašna, voda, povrće, proizvodi mlinske industrije i meso", navodi se u ovom dokumentu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Kako se dodaje, osim izvoza konzumnog mlijeka i smrznute maline, BiH bilježi deficit u robnoj razmjeni svih drugih poljoprivrednih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda.

Prikupljeno kravlje mlijeko (u tonama)
*2015. 81.705,9
*2016. 82.320
*2017. 87.550,6
*2018. 92.491,4
*2019. 95.041,7

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Sve-bolji-rezultati-Proizvodnja-mlijeka-obara-rekorde/589100

Prehrambena industrija u Srbiji trenutno nije ugrožena, tražnja je povećana, radi se u tri smene i zalihe sirovina su velike, a jedino što može da negativno da utiče na njihove prihode jeste eventualni skok cena inputa, ocenio je agroekonomista Milan Prostran za eKapiju.

Prema njegovim rečima, zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica proizvođačima neće umanjiti prihode, osim ako ne poskupi gorivo, struja i sredstva za amortizaciju.

- Pritom, nadam se da ovo neće potrajati, jer ako se to desi, mogle bi da stradaju sirovine, naročito kada je reč o voćarima i povrtarima, a koje srećom još nisu prispele – rekao je Prostran za naš portal.

Na pitanje da li ćemo imati problema sa izvozom žitarica s obzirom na pad cena u svetu zbog velikih rezervi, naš sagovornik ocenjuje da situacije kao što je ova sa korona virusom još jednom ukazuju na potrebu reindustrijalizacije prehrambene industrije u Srbiji.

- Srpski prehrambeni sektor je većinom izvoznik sirovina, a svaki zemljotres i krizu na svetskom tržištu hrane prvo osete ovi proizvođači. Naša prehrambena industrija je decenijama uništavana i sporo se oporavlja, ali mora da se okrene finanlnoj preradi – zaključio je Prostran.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2823749/prostran-koronavirus-nece-ubiti-srpsku-prehrambenu-industriju

Zaključkom Vlade određeno je nekoliko objekata na teritoriji Republike koji će, u slučaju potrebe, služiti za karantinski smeštaj.         

Pooštrene su mere koje se odnose na ograničavanje javnog okupljanja na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Okupljanja su u oba slučaja ograničena tako da distanca između lica mora biti najmanje dva metra, kao i da na površini od četiri kvadratna metra ne može biti više od jednog lica.

Vlasnici su u obavezi da ispred objekta naznače ukupan broj lica koja mogu boraviti istovremeno unutar tog objekta. Iz primene ove odluke izuzeta su lica koja zbog radne obaveze i specifičnog načina organizacije rada objektivno ne mogu primeniti ovu meru.

U cilju predostrožnosti, pooštrena je mera koja se odnosi na zabranu izvoza lekova i sada se zabrana izvoza odnosi ne samo na lekove proizvedene u Srbiji, već na sve lekove koji se nalaze na teritoriji naše zemlje.

Iz istih razloga, pored suncokretovog ulja, od danas je zabranjen i izvoz suncokreta u ljusci i poluprerađenog ulja.

Vlada koristi i ovu priliku da još jednom zamoli i najsnažnije apeluje na sve građane, a naročito na najstarije, da se ponašaju odgovorno prema sebi i ostalim sugrađanima. Ukoliko imate više od 65 godina, ostanite kod kuće i pridržavajte se dobro poznatih mera zaštite od virusa COVID-19.

Sve usvojene mere imaju za cilj isključivo očuvanje vašeg života i zdravlja, ali Vlada u ovoj borbi ne može pobediti sama, već nam je neophodna saradnja sa svim građanima i njihova najveća moguća disciplina.

Samo svi zajedno, ujedinjeni i solidarni, možemo izaći iz ove bitke kao pobednici i uvereni smo da će tako i biti.

Današnja sednica započela je minutom ćutanja stradalima tokom pogroma 17. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji.

Imajući u vidu vanredno stanje koje je na snazi u Srbije, time je obeleženo 16 godina od prvog pogroma u Evropi u 21. veku, u kojem je spaljeno više od  35 srpskih crkava i manastira, kao i više od hiljadu kuća, proterano više od četiri hiljade ljudi, dok je njih 28 izgubilo život.

Beograd, 17. mart 2020.

Porodica Smiljković se nekoliko generacija unazad bavi uzgojem vinove loze i spravljenjem vina. Vinarija se nalazi u sela Drenča kod Aleksandrovca.
Župa je danas poznata po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja jer su geografski, klimatski i pedološki uslovi sigurno među najboljima u Srbiji za gajenje vinove loze.
Aleksandrovac svojim geografskim položajem gospodari brežuljcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke Kopaonika. Župsko vinogorje se nalazi u
zapadnom delu Srbije u slivu Morave i njenih pritoka. Aleksandrovac i okolina gaje tamjaniku i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Prokupac, zvani i rskavac je sorta oko 1000 godina, a tamjanika, muskatna sorta poreklom iz Francuske, se u Srbiji gaji preko 500 godina. Još se gaje i župski bojadiser, pa smederevka, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone, italijanski rizling. Župa je poznata kao vinogradski kraj u Srbiji , sa blago
talasastim brežuljcima čije su južne i jugoistočne ekspozicije veoma pogodne za lozu. Tipovi zemljišta koji ovde preovladavaju izuzetno su pogodni za gajenje vinove loze. Obično su to karbonati, černozem, smonica i gajnjača. Novije generacije porodice Smiljkivić otišle su korak napred i započele komercijalnu proizvodnju vina „SUDBINA“ i „VIHOR“. Prvi put su na sajmu turizma i vina jer po Vladimirovim rečima u Beogradu se sve dešava.
Kako je istako Vladimir poseduju vinograde na površini od 5 ha, i što se tiče belih sorti to su italijanski rizling, tamjanika i šardone. Što se tiče crnih sorti tu su merlo, kaberne i nešto malo frankovke.
Svoja vina prodaju po restoranima i kafićima, u Kruševcu, Aleksandrovcu, Kragujevcu i Nišu. Polako su krenuli i da se pojavljuju u Beogradu. Kao ističe Vladimir, svoju budućnost vide u Beogradu, jer je po njegovim rečima veliko tržište.Trenutno godišnje proizvodu 15.000 budeljki, a imaju u planu da proizvedu
30.000. Pojavili su se sa dve etikete, Sudbina i Vihor.
Sudbina
Sudbina je elegantno harmonično suvo belo vino, svetlo žute boje. Proizvedeno je
od sorti Italijanski rizling, tamjanika i šardone. Oblikuje se svežim mirisom tropskog voća, sa blago naglašenim notama vanile. Prilagođeno brojnim jelima, kao što su hladna predjela, sve vrste jela od belog mesa, ribe, morskih plodova i sezonskih salata. Služi se rashlađeno na temperaturi od 10 do 12°C.
Vihor
Vibor je suvo crveno vino intenzivne rubin crvene boje, raskošne arome i bukea, prijatnog, punog i skladnog ukusa proizvedeno od sorti cabernet sovignon i merlot. Pravi užitak doživećete ako ga konzumirate uz jela od divljači, crvenog mesa, pršuta i jela prijatnog ukusa. Poslužuje se na sobnoj temperaturi od 16 do 18°C.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pošto je sinoć uvedeno vanredno stanje povodom epidemiološke situacije koju je prouzrokovao korona virus, a Vlada Srbije pratiće stanje po pitanju poštovanja preporuka koje je dala, te ako mere ne budu poštovane, uvešće se stroga zabrana kretanja. Stoga je predsednik SPOS-a sinoć kontaktirao predsednicu Vlade Anu Brnabić i zamolio da se i u Srbiji dozvoli kretanje pčelarima starijim od 65 godina do pčelinjaka, kao što su učinile Italija i Austrija koje su takođe uvele vanredno stanje.

Predsednica Vlade je rekla da će i Srbija dozvoliti isto što i oni, sa posebnim naglaskom na maksimalne mere opreza i poštovanje svih preporuka koje utiču na smanjenje verovatnoće zaražavanja novim virusom, koji pre svega dramatično pogađa starije stanovništvo. Zahvaljujemo joj se na razumevanju!

Stoga, SPOS preporučuje pčelarima da na pčelinjak idu sa punim oprezom, ne zadržavajući se nigde uz put i ne kontaktirajući ni sa kim, već da od kuće idu pravo na pčelinjak, tamo odrade sezonski posao, i takođe se vrate pravo kući. Prilikom kupovine benzina, koristite bezgotovinski način plaćanja, a nakon plaćanja obavezno dezinfikujte ruke. Ako još neko od ukućana koristi vaše vozilo, pre upotrebe ga obavezno dezinfikujte u meri u kojoj je to moguće.

Budimo odgovorni i prema drugima i prema sebi, sprečimo širenje virusa!

Povećajte unos pčelinjih proizvoda, jer je poznato da pomažu u borbi protiv virusnih infekcija, jer održavaju imunski sistem na zavidnom nivou, te se organizam lakše bori sa svim vrstama infekcija.

Zbog zavidne količine flavonoida u svom sastavu, propolis i med se preporučuju u borbi protiv virusnih infekcija. Tako su se našli na spisku hrane koja se preporučuje za podizanje imuniteta.

Glavni sastojci propolisa su: flavonoidi, derivati cinaminske kiseline, terpeni, alkoholi, ketoni, fenoli, terpenoidi, kalkoni, heteroaromatski spojevi, ugljeni hidrati, minerali, aromatske kiseline, aromatski esteri, vitamini i drugo.

O antivirusnoj aktivnosti propolisa urađeno je mnogo naučnih radova, a dokazana je i u narodnoj medicini (herpes…). Tačno je utvrđen mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida, kojih u propolisu i medu ima u zavidnim količinama, a ima ih dosta i u jabukama, luku, belom kupusu, narandžama, grejpfrutu… Sve su to namirnice koje se preporučuju u ishrani kako kod prevencije, tako i kod lečenja virusnih oboljenja.

Mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida naučno je dokazan i temelji se na inhibiciji transkripcije (prepisivanja) virusa, tj. njegovog razmnožavanja. Mehanizam je zasnovan na inhibiciji virusne polimeraze, vezivanju flavonoida na nukleinske kiseline ili proteine kapside, i stimulaciji imunog sistema da stvara više sopstvenih antivirusnih „boraca“ (interferon alfa, beta i gama).

Takođe je korisno koristiti suplemente koji u sebi sadrže cink i vitamin D, koji pomažu organizmu da imunski sistem kvalitetnije funkcioniše.

Izvor:http://spos.info/pcelari-mogu-na-pcelinjake-uz-mere-opreza/

"Imamo ogromnu gužvu, na primer, u Upravi za agrarna plaćanja, PIO fondu i na drugim mestima, gde su ljudi došli očekujući ne bude gužva", rekla je Brnabić dodajući da su u PIO fond došli i ljudi koji nemaju nešto konkretno da završe, već samo da bi se raspitali za razne stvari" rekla je Ana Brnabić predsednica Vlade Srbije. 

Premijerka je istakla da je se na sednici Vlade po resorima i lokalnim samoupravama donela zaključke da se sva posla na šalterima odlažu do daljeg.

Zbog ove situacije Uprava za agrarna saopštava da isplate subvencije po hektaru izvršiti na osnovu prošlogodišnjih zahteva tako da ne treba odlaziti u Terzor ili UAR. 

Brnabić je istakla da neće biti nikakvih posledica po građane, a posebno ne za penzionere i starije sugrađane, jer će sve moći da se plati za dva ili tri meseca kada prođe ova situacija sa korona virusom. "Sve što ističe kad je reč o ličnim dokumentima nastaviće da važi dok ne prođe vanredno stanje. Sve što treba da završite na šalterima, moći ćete da završite i nakon vanrednog stanja bez ikakvih posledica", poručila je Brnabić.

BEOGRAD, 16. marta (Tanjug) - Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede obavestila je sve poljoprivredne proizvođače koji nisu podneli zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2020. godini, da to ne moraju da čine i da će im sredstva biti isplaćena iz bez tog zahteva. Uprava za agrarna plaćanja će na osnovu poslednjeg preseka stanja iz 2019. svim poljoprivrednicima koji su ostvarili pravo na ovaj podsticaj isplatiti sredstva i za 2020. godinu, iako nisu podnosili zahtev. Na takvu meru Uprava se odlučila zbog novonastale situacije izazvane proglašenjem vanrednog stanja zbog korona virusa, navodi se u saopštenju.

Takođe redakcija Agrobiznis magazina će svoje novo izdanje objaviti na Facebook stranici gde možete besplatno pročitati ceo novi broj koji je danas izašao.

https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija 

Nikola Joković iz Musine reke, školovao se kao i  jegov brat  Nenad za potpuno drugi poziv. Međutim nakon pet godina lutanja u poslovanju vratio se imperiji koju su stvarali 13 godina roditelji Olivera i Goran. Ovaj mlad momak tvrdi da ga cvećarstvo ispunjava i da tek kada steknemo neko životno iskustvo možemo govoriti o našim uspelim i neuspelim ambicijama. Uspeh ili neuspeh roditelja često za potomke može biti motiv ili opterećenje.  

Kada su pre 13 godina, Olivera i Goran Joković, bračni par iz Musine Reke kod Kraljeva, ostali bez posla u kraljevačkim društvenim preduzećima, nisu se dugo dvoumili oko novog izvora egzistencije. Kenuli su sa proizvodnjom cveća sa par hiljada biljaka u malom plasteniku,  a danas su Jokovići u samom vrhu proizvođača cveća u Srbiji. Za to su, osim velikog rada, bila potrebna značajna finansijska sredstva,  ali i motiv da naslednici nastave tradiciju. Nikola i Nenad, elektrotehničar i ugostitelj polako su sticali uz roditelje iskustvo. Proizvodnju danas vodi Nikola koji nijednog trenutka nije razmišljao da bi plastenička proizvodnji cveća  mogla da bude njegov životni poziv. Planirao je da se usavrši u struci, unapredi  kuvarsko znanje i jednog dana bude kuvar u nekom od elitnih hotela ili otvori svoj restoran. Međutim….

„Probao sam da radim kao kuvar, lepo je to zanimanje, jako traženo i dobro plaćeno. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam se školovao za to. Pet godina sam radio u struci. Međutim, ja sam kroz godine rada u plastenicima zaključio da me daleko više privlači miris cveća, nego miris hrane u kuhinji, čak i one vrhunskog mirisa i ukusa. Pre dve godine, doneo sam definitivnu odluku, ostajem na selu i veran cveću, a diploma kuvara neka stoji, hleba ne traži, kako kaže naš narod. Možda je i bilo nekih trenutaka da li da odustanem, ali sada više nema dileme. Ovde sam u Musinoj reci na svome!”- kaže mladi Joković.

Olivera i Goran su krenuli sa najobičnijim tunelima. Krenuli sa ,,gole,, ledine, poklona Oljinih roditelja, koji su pozajmili i prvi novac za ovaj biznis, jer su kao većina državnih uposlenika postali kolateralna šteta, sistema, tranzoicije, čega god. Danas sve izgleda kao bajka, za koju se bogami valjalo odreći mnogo čega, ali je čini se vredelo. Rečenica naslednika jasno govori zašto…

 ,,Početak je bio težak, trebalo je, pored ljubavi prema cveću, steći iskustvo u njegovoj proizvodnji. Pronaći pouzdane dobaljavače reznica, kvalitetnog đubriva, kupce kvalitetom, snaći se na tržištu u velikoj konkurenciji. Teško je naći i kvalitetne radnike, jer se ovde greške skupo plaćaju, tako da se radi i po 12 sati. Međutim, kad se nešto voli onda je to  već pola uspeha. Ona druga polovina je ono što su nam ostavili roditelji. To je ogroman kredit poverenja kod kupaca. To se danas teško stiče a lako gubi!,,

Iz godine u godinu uvećavali su proizvodnju, podizali nove plastenike, uglavnom iz sospstvenih i kreditnih sredstava, tako da su dostigli da u sezoni proizvedu oko 300 hiljada biljaka. Trenutno je najaktuelnija ciklama, mada je i prodaja muškatli već krenula.

- Najveće količine cveća prodajemo našim tradicionalnim kupcima kod svoje kuće, zatim na kraljevačkoj, čačanskoj i drugim pijacama u okolnim gradovima, kao i u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju. Kvalitetom su se vodili i naši roditelji. U svakom poslu pa i ovom našem kvalitet je ono što vas pečatira i ostavlja trag. U cvećarstvu, kao i u svakom drugom poslu ili jesi ili nisi,, - vrlo ozbilno će ovaj mlad momak

Asortiman se menja u zavisnosti od tržišta i tražnje ali plodosmenom  bude oko 40 tak vrsta cveća koje kvalitetom osvajaju probirljiva tržišta.Svaka donosi i brigu i sreću. Ova zima je u odnosu na prosek za sada relativno blaga, no bilo je godina kada se nije spavalo.

- Svaka godina je godina za sebe. Ova zima je bila blaga, ali i pored toga potroši se oko 50 tona uglja ili 100 tona peleta. To je ogroman novac. Pored toga zimi se spava na oprezu. U proizvodnji cveća, temperature je jedan od najvažnijih faktora.,,-kaže naš domaćin

Do sada je uloženo mnogo, mada je ideja ovog vrednog i mladog momka da postave još savrmene pokretne stolove. Za taj poduhvat bi morao do svežeg novca uz pomoć države ili iparda, jer je za njega kreditna solucija nemoguća misija. Planovi su ipak limitirani.

,,Pokretni stolovi su svakako naša vizija, mada planiramo bar još jedan veliki plastenik kako bi dostigli 2 hiljade kvadrata. To je neka mera za sada. Sve što bi više širili neophodna su veća ulaganja, to povlači i ostale impute proizvodnje, ali i upošljavanje radne snage. Ovaj posao je izuzetno skup i ne trpi greške tako da ne možete svakom ni poveriti da radi proizvodnju. Znate i sami da je teško odgajati jednu biljku  ane na hiljade biljaka.. Doneće vreme doklee idemo!?,,

Ima li ovaj mlad momak vremena za sebe, druženje, devojku, prijatelje?

,, Tačno je, puno se radi, ali se i dobro zaradi. Tvrdim da samo dobra organizacija može doneti sve. Sve je na nama. U svakom slučaju meni i mom bratu, biće lakše nego našim roditeljima. Imamo u njima dobre učitelje, obezbeđeno tržište koje ćemo čuvati kvalitetom i poštenim odnosom prema kupcima”.- kaže Nikola.

Više u Agrobiznis magazinu za mart 2020. www.agrobiznis.rs 

Osvojili crcem i cvećem

 Nikolin dve godine mlađi brat Nenad, koji je završio Srednju elektrotehničku školu, još nije doneo definitivnu odluku u pogledu svog budućeg zanimanja. Vredan, pomaže i on uz svoje obaveze kada stigne, pritiska nema. Vraćamo se na početak. Gde su Olivera i Goran u ovoj našoj priči. Još uvek tu, aktivni, rade, pomažu, ekonomišu. Nadziru još uvek na svoje punoletne ptiće, jer samo porodičan posao ima daleku viziju i dobar uspeh.

,,Roditelji su relativno mladi, sposobni, puni znanja i iskustva, reklo bi se u najboljim godinama, tako da i dalje vode glavu reč u proizvodnji. Ja još uvek slušam njihove savete i napredujem, mada slobodno mogu da kažem da sam ušao u sve tajne kvalitetne proizvodnje po čemu smo prepoznatljivi na tržištu, kako Srbije tako i zemalja u okruženju. U roditeljima imam najbolje i najdobronamernije učitelje, što je moja velika prednost u odnosu na druge“, ističe na kraju  dvadesetosmogodišnji Nikola Joković iz Musine reke kod Kraljeva, uspešan mali cvećar.

Danas plastenici ove vredne porodice ni u čemu ne zaostaju za onima u Sloveniji, Italiji i nekim drugim evropskim zemljama . Ovladali su svim tajnama proizvodnje cveća, jer kupci imaju samo reči hvale. Zadovoljstvo je utoliko veće što su u ovom poslu spojili zaradu i veliku ljubav prema cveću. Kako nam Nikola na kraju reče sve je stvar izbora. On je čini se napravio dobar izbor, jer je danas privilegija raditi nešto što vas ispunjava a da pritom budete i ekonomski zadovoljni.

Naše zadovoljstvo je družiti se sa ovakvim ljudima. Mogla bi i država malo više da pripomogne. Pored ovakvih momaka, naša realnost bi bila da izvozimo,  a ne uvozimo cveće. Sve što se na ovom gazdinstvu steklo je iz sopstvenih zarađenih sredstava i kreditne podrške koja nije dobar drug, ali jeste nužno zlo!  Hortikulturu malo prepoznaje naš sistem. Šteta, jer bi devize ostale kod nas  a ne ,,put belog sveta.”

 .

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31