Stara narodna izreka ukazuje da nema hleba bez rada na njivi. Ovim se vode i mnoge naše poznate ličnosti koji umesto gradske vreve uživaju u seoskom životu, a ne voze automobil već motokultivator.

Džiber je karakteristika, a seljak je divan čovek

Na dedovini u Zabrdici kod Valjeva naš poznati glumac je prve voćke zasadio iz romantičarskih pobuda, još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 15 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu porodične kuće smeštena su burad sa rakijom, a želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi - motiviše ga da ide dalje.- Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad - rekao je ranije Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.

Mnogi bi rekli da se povlači iz sveta glume jer je od poljoprivrede bolja zarada.

- Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji - otkrio je ranije Nenad bez lažne skromnosti.On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta VIP, koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.

- Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas - kaže Nenad.
Branko Janković

Moju surutku su pili fudbaleri Mančestera

Glumac Branko Janković se pre nekoliko godina preselio u selo Gunjaci kod Osečine, gde ima farmu sa 150 koza i bavi se preradom kozjeg mleka. Tamo živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.

- Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje selo. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se Tolstoja i Jasne Poljane. Pogotovo u današnje vreme, gde su internet i komunikacija dostupni, auto-put, dobra i brza auta. Glavni problem u našem selu i u društvu je neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti. Moja surutka je 40 odsto kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi laboratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koja utiču na kvalitet - rekao nam je ranije Janković, pa priznao:

- Surutka koju proizvodim je na tri kontinenta. To je svetski hit, a četrdeset odsto je bolja od njihove upravo zbog načina proizvodnje. Dobio sam informacije i da su moju surutku pili fudbaleri Mančestera.Marija Petronijević

Divno je kada vidite proizvod vašeg rada

Lepa srpska glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom i sadi jagode.

- Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete - istakla je Marija za “Blic”.

Glumica je otkrila i zašto se vratila u rodno mesto.

- U Visibabama su mi roditelji i malo boravim kod njih, a malo u Požegi. U Beograd dolazim kad god moram i nije mi problem da budem na toj relaciji. Inače, u Beogradu sam živela četiri godine, ali sam i tada često odlazila kod roditelja. Odlučila sam da se vratim u rodno mesto jer sam shvatila da ću, kada budem imala stalno zaposlenje, morati definitivno da se preselim, pa zašto da još ne koristim priliku da budem sa svojim najbližima - ispričala je ona jednom prilikom za “Hello”.
Sadim šljive zbog životnog balansa

Uz suprugu supermodela Jelenu Ivanović Tomašević, te sinove Dušana, Bogdana i Stefana, glumac Branislav Tomašević provodi vreme na kreativan, ali kako ističe, i kvalitetan način. Boravak u prirodi je posebno koristan za ovu petočlanu porodicu, a selo Semedraž je njihova oaza mira. Tamo Bane uživa u svom voćnjaku, a posebno je srećan kada ubira plodove svog rada.

- Nedavno sam bio da prskam voćke i okopavam voćnjak. Sve radim sam. Kada mi treba pomoć oko prskanja, pozovem komšiju. Radim sve relaksirano i spontano. Meni to prija. Koristim vreme kad god ga imam da budem u voćnjaku i radim - rekao je nedavno za “Blic” Bane Tomašević i dodao:

- Više to radim zbog životnog balansa, kontakta sa prirodom. Svi me ubeđuju da bavljenje poljoprivredom danas u Srbiji nema smisla. Bar tako kažu ljudi koji imaju više iskustva od mene, ali ja gajim entuzijazam. Ljudi koji žive na selu mi pričaju da se ubija cena otkupa, pa da nemaju stimulans, subvencije koje bi ih motivisale. Naravno, ja to sada radim iz ljubavi i relaksacije. Bilo bi divno da postoji zdravo uspostavljen sistem u tom segmentu da ljude imaju neke garancije, da bi bili još više motivisani. Naši ljudi su vredni. Kada vide interes u nečemu, oni će se jako potruditi oko toga. Gledam ljude iz mog okruženja kod mene u selu koliko su samo vredni i koliko se bore. Kada bi imali male podsticaja, to bi bilo još ozbiljnije i bolje. Tu je budućnost ovog prostora, jer smo mi zemlja koja nije toliko iskvarena, čije zemljište nije otrovano. Tako da možemo da se posvetimo proizvodnji hrane. Svi smo fokusirani na zdrave načine ishrane, na organsku proizvodnju, a za to imamo puno prostora. Treba ljude motivisati da se što više baziramo na zdrave stvari. Da bi vodili zdrav život, a jedan od glavnih segmenata je ishrana.
Rada Manojlović

Naša budućnost je u poljoprivredi

Pevačica Rada Manojlović odrasla je u selu Četereže, pa iako se pre mnogo godina preselila u Beograd, svaki trenutak koristi da obiđe mesto u kojem je provela detinjstva. Uz oca Radeta popularna pevačica se posvetila poljoprivredi, uzgajanju jabuke, a poznato je da atraktivna Rada zna i da vozi traktor, a jedna od mašina koju je pazarila koštala je 50.000 evra, ali i 20.000 za imanja, gde sade krompir i ostalo organsko povrće.

- Znate da sam odrasla na selu i moj tata je odličan poljoprivrednik. Zašto mu ne bih pomogla ako mogu, a i budućnost naša je u poljoprivredi. Danas mnogo ljudi odlazi sa sela i to je žalosno. Zvaću vas na vruć krompir i kajmak kada stignu prvi proizvodi, ali moraćete malo da sačekate na to, ima tu posla oko zemlje do momenta kada počne da rađa - rekla je ranije Rada.
Marko Kešelj

Borovnice imaju dobru otkupnu cenu

Košarkaš Marko Kešelj pre četiri godine sa ujakom je počeo uzgoj borovnica. Iako je tada bio pionir po uzgoju borovnica, on sada sa ponosom govori o svom biznisu.

- Zasadio sam u selu mog pokojnog dede koje se nalazi u opštini Lajkovac hektar i po borovnica. Hteli smo da to mesto malo oživimo, kao i zemljište koje smo imali. Uzgajam samo borovnicu i dobro ide. Ovo je već četvrta godina zasada. Nisam ja u potpunosti ušao u celu materiju. To vodi moj ujak, ali meni je zadovoljstvo da odem tamo jer imam i vikendicu, obiđem zasad i provedem neko vreme s porodicom na imanju - pričao je ranije za „Blic” Marko Kešelj.

On dodaje da se nije bavio poljoprivredom, pa je većinu posla prepustio ujaku.

- Ujak vodi ceo zasad. Zaposlili smo nekoliko ljudi iz sela da rade. Kada je berba, tu ima sigurno dvadesetak berača, tako da je ovaj posao oživeo jedno selo i uz nas su se pokrenuli još neki naši prijatelji - ističe Kešelj.

Izvor:https://www.blic.rs/zabava/glumic-vip-seljaci-poznate-licnosti/yjy19d2

I u Srbiji, kao i u svetu, pčele sve više nestaju, pa se mnogi pojedinci i udruženja bore da spreče nestanak ovih malih plemenitih bića. U svemu tome malo ko se zapita šta je sa bumbarima i zašto njih Srbija zapravo uvozi iz inostranstva. Odgovor daje Srđan Dragojević, diplomirani inženjer poljoprivrede i vodeći uvoznik bumbara u Srbiju.

Pre svega, treba rešiti dilemu zašto se bumbari uvoze u Srbiju.

“Oni su bitni jer pospešuju oplodnju useva. A razlika između slabije i dobro oplođenih biljaka može biti u prinosu i 40 odsto”, priča naš sagovornik i ističe da oni nisu konkurencija pčelama.

I sada je jasno zašto su toliko bumbari poželjni. Ipak, tu je i pitanje koja je razlika između njih i pčela, odnosno šta to s biljnim kulturama mogu bumbari što pčele ne mogu.

“Pčele ne idu na neke cvetove, pre svega na cvet paradajza za koji se bumbari najviše i koriste. U tome je jedina razlika. Bumbari idu i na cvet dinje, jagode, borovnice i tu je velika razlika, pogotovo u zatvorenom prostoru, u plastenicima. Stoga mi sve što uvezemo distribuiramo proizvođačima ovih kultura.”Srđan Dragojević dalje objašnjava taj bolji prinos koji garantuju bumbari.

“Bolja oplodnja garantuje više semenki u plodu, a što plod ima više semenki, biće krupniji. Svaka semenka luči prirodni hormon koji utiče na to koliko će plod biti krupan.”

I pošto su bumbari tako značajni, pitanje je i otkad je oprašivanje uz pomoć njih zaživelo u Srbiji.

“Mi radimo od 2005. godine. Znaju povrtari za to, ali nije to tako jednostavno. Bumbari su živa bića, pa ne možete da imate kontrolu nad njima.”Naš sagovornik kaže i da je kod nas strašan uticaj hemijske industrije i radi se previše tretmana insekticidima, što ubija i bumbare.

“To je jedan od većih problema i trebalo je mnogo vremena da ljudi nauče šta smeju da primenjuju, a šta ne. Uveliko postoji spisak preparata koji negativno deluju na bumbare i mi te preporuke iz Evrope, odnosno od belgijske firme čiji smo zastupnik, delimo proizvođačima kojima distribuiramo bumbare.”

Srđan Dragojević napominje da su proizvođači u početku bili uplašeni za svoje useve, pa su ih iz tog straha tretirali svim i svačim. A to je pokosilo bumbare. Tada je procenat reklamacije bio 40 odsto – bumbari su im prosto uginuli. Srećom, poslednjih pet, šest godina procenat reklamacija je jako mali.

Dakle, može se zaključiti da su domaći povrtari naučili kako da uz pomoć bumbara izvuku najbolje u svom poslu.

Sad kad znamo šta nam sve donose, ostaje dilema zašto ipak uvozimo bumbare, zar ih nema već kod nas, domaćih?

“Ovo je industrijska proizvodnja. Sve je u tome što u fabrikama umnožavaju bumbare. To su prirodni normalni bumbari, jedino je drugačije što se umnožavaju u sredini koja nije njihova prirodna.”A može li se nešto slično sprovesti kod nas?

“Postoje neke fabrike i kod nas, ali nemaju ni tehnologiju, ni znanje, ni mogućnosti da naprave dovoljne količine i da imaju kontinuiran kvalitet. Treba obezbediti i hranjenje, posebne svetlosne uslove, klimu, infrastrukturu…”

Naš sagovornik kaže i da takvih fabrika nema mnogo ni u svetu, po jedna u Španiji, Holandiji, Belgiji, Meksiku, Turskoj, pa se naslućuje da sve to nimalo nije jednostavno.Za kraj, može se zaključiti da industrijsko gajenje bumbara nije idealno ako biste da pokrenete sopstveni biznis, ali za sve povrtare, pre svega one koji gaje paradajz, jagode, borovnice, koji bi da povećaju svoje prinose, pomoć bumbara može biti prava stvar.

Izvor:https://nova.rs/lifestyle/zasto-srbija-uvozi-bumbare/

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je usvojen Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u komasaciji, kojim su uvedene precizni mehanizmi kontrole tog postupka. Ovaj pravilnik predstavlja deo reformi koje imaju za cilj da urede postupak komasacije, odnosno
reformi koje Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ, uz podršku Ministarstva poljoprivrede sprovode kako bi se u normativnom smislu uredili svi aspekti komasacije i na taj način prevazišli višedecenijski problemi proistekli usled neuređenosti ovog postupka, navedeno je u saopštenju.
Podseća se da je sadržaj tehničke dokumentacije u postupku komasacije do sada bio uređen pravilnikom iz 2011. godine, koji je samo na „opšti način“ definisao sadržaj tehničke dokumentacije u svim oblastima u kojim je Zakonom o državnom premeru i katastru predviđena izrada glavnog projekta. Ukazano je da je dosadašnja praksa izrade tehničke dokumentacije ostavljala prostor za različita slobodna tumačenja i moguće zloupotrebe, novi pravilnik će prvi put jasno definisati sadržaj tehničke dokumentacije u komasaciji i stručnu kontrolu koja osigurava pozitivne efekte komasacije. Sad je propisano da se u fazi planiranja komasacije mora uključiti javnost, odnosno moraju se prikupiti informacije o konkretnim potrebama građana i privrede, što do sada nije
bio imperativ. Transparentnost postupka i uključivanje javnosti osigurava da komasacije zaista imaju svoju svrhu – ukrupnjavanje zemljišta i poboljšanje prirodnih i ekoloških uslova na zemljištu, ali i zadovoljavanje potreba građana i privrede, smatraju u RGZ. Kako su naveli, dosadašnje sprovođenje komasacija bez jasno opravdanih razloga, sa nejasnim ciljevima, a na štetu građana i države, sada je praktično onemogućeno, jer su mehanizmi kontrole postupka precizno utvrđeni i pružaju veći stepen sigurnosti i pouzdanosti građanima i privredni. Očekuju se da će ovakav način sprovođenja komasacije pojačati poverenje u postupak. Ojačan je i mehanizam kontrole trošenja sredstava, jer je smanjena mogućnost namernog nametanja skupih tehničkih projektnih rešenja za izvođenje radova, zbog kojih su se u najvećem broju slučajeva produžavali postupci i zahtevala dodatna finansijska sredstva aneksiranjem
postojećih ugovora.
Značajna novina je i to što će na izradi tehničke dokumentacije učestvovati projektanti geodetske i poljoprivredne struke, kao i prostorni planer ili urbanista.
Iz RGZ-a su naveli da će se normativno uređenje komasacije nastaviti, odnosno da se radi na izradi akata koji će urediti geodetsko-tehničke normative, metode i način rada u oblasti uređenja zemljišta komasacijom, kao i stručni nadzor nad geodetsko-tehničkim radovima. Na taj način će prvi put celokupan proces komasacije, od izrade programa, preko izrade tehničke dokumentacije do izvođenja radova i stručnog nadzora biti zaokružen.
Dodaje se i da zbog toga praktično neće biti prostora za zloupotrebu, neplanirano i nenamensko trošenje sredstava, produživanje trajanja postupaka komasacije i nezadovoljstvo građana i privrede sprovedenim merama.
Odredbama novog pravilnika, ali i drugih podzakonskih akata obuhvaćenih najavljenom reformom komasacije, biće osigurano ostvarivanje benefita budućih komasacija koji obuhvataju: ukrupnjene posede, izgrađenu infrastrukturu, stvorene uslove za sprovođenje agrotehničkih mera i povećanje poljoprivredne proizvodnje, navedeno je u saopštenju. Kako je istaknuto, biće osigurano i povećanje bezbednosti, stvaranje uslova za izgradnju kulturnih, obrazovnih, sportskih i drugih sadržaja, stvaranje uslova za specijalizaciju ili diversifikaciju privrede u zavisnosti od uslova na lokalnom nivou, a time i ekonomski
rast.Poljoprivrednici, zadruge i gazdinstva u Srbiji, više neće moći da prodaju robu preko agencije ili firmi koje su se bavile posredovanjem u trgovini žitarica. To propisuje novi Zakon o robnim berzama koji je stupio na snagu. Od sada ni jedna ustanova koja nije registrovana kao berza, ne može da se bavi takvim poslovanjem. Poljoprivrednici će, takođe, moći da budu ravnopravni učesnici u trgovini, a ne samo velike kompanije, kao do sada, kaže za Novosti, Miloš Janjić direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Zabeleženo je da je u junu došlo do pada cena kukuruza i pšenice, a cena sojinog zrna zabeležila je blagi rast. Najviše se trgovalo kukuruzom uz cenovni raspon bio je od 15,6 do 16,1 dinara po kilogramu bez PDV-a. Pšenica nuđena po 17,8 dinara po kilogramu bez PDV-a nije naišla na tražnju za razliku od pšenice iz ovogodišnjeg roda za koju je tražnja postojala na ceni od 145 do 148 evra po toni. Tražnja uljane repice ovogodišnjeg roda bila je od 323 do 330 evra po toni, a sojino zrno je prometovano po jedinstvenoj ceni od 42 dinara za kilogram bez PDV-a, što je rast od 0,72 posto u odnosu na prethodni period. Istovremeno suncokretovom sačmom sa 33 procenta proteina se trgovalo po ceni od 26,8 dinara za kilogram bez PDV-a.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Opština Nova Varoš i Udruženje proizvođača jagodičastog voća "Zlatni breg" pomoći će sa po 2.000 sertifikovanih sadnica malina ukupno 50 seoskih gazdinstava koja imaju želju da se bave ovom vrstom voćarske proizvodnje. Za realizaciju projekta "Unapređenje voćarstva na teritoriji opštine Nova Varoš" obezbeđeno je 100.000 sadnica sorte vilamet iz matičnog zasada pomenutog udruženja, a svaki od zainteresovanih voćara dobiće sadnica za podizanje 10 ari malinjaka.

Ukupna vrednost projekta je 13 miliona dinara, a za besplatne sadnice maline od sredine juna će moći da konkurišu nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji nisu stariji od 50 godina. U opštinskoj upravi kažu, da će donaciju od 2.000 sadnica čija je vrednost oko 600 EUR, dobiti samo ono prijavljeno gazdinstva koje pripremi zemljište za sadnju u skladu sa savetima struke.

- Malinjak od 10 ari može da obradi jedna porodica bez pomoći sa strane, i da na njemu ostvari solidan prihod, a upravo razvoj ovakvih malih porodičnih biznisa u poljoprivredi predstavlja jedan od uslova opstanka i razvoja ruralnih područja kakvo je naše. Ujedno, kroz ovaj projekat želimo i da unapredimo voćarsku proizvodnju kroz podizanje novih plantaža maline, za koju postoji siguran plasman i organizovani otkup - kaže Milutin Živković, predsednik Udruženja Zlatni breg.

Novi malinjaci biće podignuti po principima savremene voćarske proizvodnje. Opština Nova Varoš i pomenuto udruženje formiraće Komisiju za monitoring i evaluaciju projekta, koja će imati zadatak da obavlja selekciju prijavljenih parcela, kao i da kontroliše primenu agrotehničkih mera pre i tokom sadnje.

- Stručnjaci koji će biti angažovani na ovom projektu svojim znanjem i prisustvom pomoći će da sve tehnološke i agrotehničke mere budu urađene pravovremeno i u skladu sa pravilima struke. Opština će u okviru projekta finansirati agrohemijsku analizu zemljišta na prijavljenim parcelama. Sprovođenje mera popravke plodnosti zemljišta će obavljati svako domaćinstvo na osnovu preporuka akreditovane laboratorije, dok će opština obezbediti neophodno đubrivo - kaže Živković.

U novovaroškom kraju malinja se gaji na oko 60 hektara, što je znatno manje nego u susednim opštinama Priboj i Prijepolje, gde je malinarstvo poslednjih godina u ekspanziji. Malinjaci su uglavnom manje površine, 10 do 15 ari, a najviše ih je u selima na nižoj nadmorskoj visini, sa pitomijom klimom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2917946/u-novoj-varosi-50-seoskih-gazdinstava-dobice-po-2000-sertifikovanih-sadnica-malina

Institut za voćarstvo u Čačku sazvao je za 3. jul ove godine takmičenje za najbolju šljivovicu iz svih srpskih zemalja za 2019,od Republike Srpske, Srbije do Kosova i Metohije. To će da bude nadmetanje proizvođača vrhunskih prepečenica koje su protekle godine, od Banjaluke do Leposavića, stekle pobedničke nagrade na nekom od 12 regionalnih nadmetanja.Prijavljeno je 40 uzoraka naše izvanredne rakije od šljive, a najbolju će oceniti, pod tajnim šiframa, devetočlani žiri sastavljen od vodećih stručnjaka koji u Srbiji vode brigu o kvalitetu ovog napitka – kaže za RINU dr Branko Popović, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za žestoka pića i naučni istraživač Instituta za voćarstvo u Čačku.

Dr Popović je, inače, i osnivač ove jedinstvene smotre.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/982224/Sljivovica-jaca-od-svih-boljki/

Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.

Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon ‘lečenja’, krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak. Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele uskladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i gubitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/19/povrtarstvo/kako-vaditi-mlad-krompir/

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Grčka je i formalno od Evropske unije zatražila da se započnu zakonske procedure protiv države Danske zbog prisvajanja feta sira.

„Ministar poljoprivrede je odobrio aktivaciju zakonskih procedura Evropske komisije protiv Danske zbog narušavanja propisa o oznakama porekla robe“, saopštilo je grčko Ministarstvo poljoprivrede.

Feta je prepoznatljiv, amblemski grčki prozvod, kažu iz ministarstva, tvrdeći da je Danska „odbila da sarađuje“ po pravilima Evropske unije.

Ovo je omogućilo danskim proizvođačima da proizvode „imitaciju fete“ i da izvoze „imitacije sireva EU“ u zemlje koje nisu članice Evropske unije, kažu u Atini.

Feta sir je jedno od brojnih jela i pića specifičnih za neki region oko koga se spore evropske zemlje, kako bi uspostavile i zadržale zvanično mesto porekla proizvoda, piše portal Grik reporter.

Tokom 2005. godine Evropski sud pravde odbio je žalbu Nemačke i Danske, podržanu od Francuske i Velike Britanije, kojom bi bilo ostvareno pravo njihovih proizvođača da nastave sa korišćenjem imena feta sira za beli, salamurom natopljen sir proizveden u tim zemljama.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202006191122809212-rat-u-eu-zbog-sira-grcka-tuzi-dansku-zbog-prisvajanja-fete/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31