Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.
Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

"Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

"Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU", rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

"Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje", kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-podsticaja-pet-odsto-povrsina-pod-organskom-proizvodnjom_1063917.html

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Od svih namirnica povučenih sa tržišta za prvih 8 meseci ove godine, 28 tona je meso, podaci su sa sajta Ministarstva poljoprivrede. Razlozi - istekao rok trajanja ili mikrobiološka neispravnost.Da nije bilo inspekcijskih kontrola 34 i po tone neispravnih namirnica životinjskog porekla završile bi na našoj trpezi. Povučene su iz prodaje jer je istekao rok trajanja, a često i zato što nisu čuvane u propisanim uslovima.

"Iz našeg iskustva najrizičniji su uzorci poluproizvoda od mesa. Dakle, raznorazne roštilj kobasice, meso za ćevapčiće, meso za pljeskavice. Tu najčešće nailazimo na prekoračenje mikrobioloških limita koje je naša država propisala kroz pravilnik o mikrobiološkim kriterijumima", rekao je dr Branko Velebit, iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je od početka godine do septembra obavila više od 100.000 redovnih i vanrednih kontrola. Uzorci su uzimani iz mesara, samoposluga, ugostiteljskih objekata, sa pijaca.

"Kod proizvoda kao što su fermentisane kobasice zatičemo prekoračenje limita dozvoljenog mikroorganizma. Zato što kod nekih proizvoda apsolutno nije dozvoljeno prisustvo, dok kod recimo čajne kobasice prisustvo listerije je dozvoljeno, ali do određenog limita", istakao je Velebit.

U Institutu za higijenu i tehnologiju mesa godišnje se pregleda više od 50.000 uzoraka. U mesu živine najčešće se otkrije salmonela, a od početka godine obavezna je još jedna analiza.

"Od 01. 01. 2019. godine mi u Srbiji kontrolišemo kod proizvođača prisustvo kampilo baktera to je takođe patogen mikroorganizam bakterija, ali koja je u opštoj populaciji bolesti pet puta prisutnija nego salmonela", napomenuo je Velebit.

Neispravnosti su otkrivene i kod brašna, testenina, zamrznutog povrća, čaja, iz prometa je isključeno više od 40 hiljada litara alkoholnog i oko tri hiljade bezalkoholnog pića.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3726459/gde-zavrsava-meso-kome-je-istekao-rok-trajanja.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su se nakon otvaranja tržišta Turske i Kine javili veći zahtevi za proizvodnjom govedjeg mesa u Srbiji, pa će ministarstvo koje vodi dodatno ohrabriti i podržati proizvodjače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovo tovnog govedarstva. Za tovnu junad uvećali smo podsticaje sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu“, rekao je Nedimović u intervjuu za poljoprivredni portal Agrosmart.

On je kazao da će pored ovih uvećanja ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.

„I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta“, rekao je on.

Ministar je naveo da je na dosadašnjih pet javnih poziva za dodelu sredstava iz IPARD fondova EU odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu.

„Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno“, kazao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, u toku je i obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

Dodao je da će u narednom periodu jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva biti uskladjivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva.

„Cilj je blagovremeno prilagodjavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera uskladjenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi“, rekao je Nedimović za Agrosmart.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-nastavitcemo-sa-snaznim-podsticajima-za-stocarstvo/

Poljoprivrednici kažu da bez traktora IMT nema obrade zemljišta, naročito u brdskim predelima. Ti traktori će se ponovo proizvoditi. Ugovorom koji je indijska kompanija Tafe preuzela prava na proizvodnju IMT traktora, oživeo je i pogon u selu Jarkovac kod Zrenjanina.

Tamo se sklapa pet modela traktora domaće marke, kao i neki od Tafe modela. Za narednu godinu, najavljeni su i novi proizvodi.

Aleksandar Ilić se nije školovao za ovaj posao, ali mu je nakon šest meseci obuke i rada u pogonu IMT-a u selu Jarkovac, sklapanje traktora postalo rutina.

- Ovde su me pripremili i naučili sve za ovaj posao. Radimo sklapanje traktora i postavljanje kabina. Za kratko vreme sam se obučio. Praktično mogu sam da obavljam ovaj posao - kaže radnik IMT-a Aleksandar Ilić.

Popularni modeli IMT 539 i IMT 549 sa više inovacija, nastaviće rad na njivama.

Najbitnija promena je za osam konjskih snaga jači motor, koji u odnosu na predhodnika ima i standard "euro 3". Poboljšane su karakteristike i ostalih modela.

- Za ovaj period od nekoliko meseci, kompletirali smo blizu 150 traktora, koje smo ponudili na tržištu. Do kraja godine planiramo da uvezemo još oko 100 traktora, kako brenda IMT, tako i brenda Tafe, koji se takođe sklapa ovde u pogonima u Jarkovcu u kategorijama do 60 konjskih snaga - ističe rukovodilac prodaje Dragan Gelačić.Meštani Jarkovca su zadovoljni što je prvih osam radnika našlo zaposlenje. Očekuju i više kada se završi rekonstrukcija hale.

Pogon je nekada za IMT imao sasvim drugu namenu, podseća Ljubomir Kacijan koji je bio varilac 27 godina.

- Pravili smo jednoosoovinske prikolice i cevne konstrukcije. Sada je velika razlika. Ovo je montaža, a ono je bilo varenje - kazao je Ljubomir Kacijan.

Delovi za traktor stižu iz Indije. A nakon modernizacije pogona, po sličnom principu, sklapaće se i Tafe traktori jačine od 80 do 100 konjskih snaga.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679281/u-pogonu-kod-zrenjanina-ponovo-se-sklapaju-imt-traktori-u-planu-rekonstrukcija

Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najuspešnije selo u Srbiji je Lozovik, saopšteno je na finalnoj svečanosti "Susreti sela Srbije 2019." koje organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede, kulture i ekologije, održanoj upravo u Lozoviku.

Sveukupni pobednik ove manifestacije, sa tradicijom dugom pola veka, najveće je selo u opštini Velika Plana, nastalo još u 14. veku, a 1921. proglašeno za varoš.- Lozovik je u srcu Šumadije, i oduvek je bio među najrazvijenijim selima u Srbiji. Prvu zadrugu imali smo pre Prvog svetskog rata, imali smo porodilište i oko 9.000 stanovnika. Danas u selu živi 6.000 ljudi, imamo tri školska objekta, mnogo seoskih udruženja, sportskih kolektiva, razvijenu infrastrukturu i poljoprivredu - kaže Bojan Savić, predsednik Saveta mesne zajednice Lozovik.

Lozovik je do sada dva puta bio drugi na ovim "izborima", a ove godine poneo je titulu najboljeg sela Srbije.

- Nekada sam na ovoj svečanosti učestvovao kao igrač, član kulturno-umetničkog društva, i to kada je moje selo osvojilo drugo mesto. Čast mi je da sam ovde i kada smo najbolji, i nadam se da će i druga naša sela biti nominovana ubuduće - rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Nagrađeno je još 16 sela iz 13 opština i gradova - Velike Plane, Smedereva, Kraljeva, Čačka, Leskovca, Užica, Pećinaca, Pančeva, Subotice, Novog Kneževca, Novog Bečeja, Zrenjanina i Žitišta. Oni su se takmičili u pet grupa podeljenih u odnosu na broj stanovnika - od 1.000 do više od 5.000.

Dodeljene su i Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos sveukupnom razvoju sela koje je dobilo 10 udruženja građana i 18 pojedinaca iz 20 opština.

- Ovo je jedna od manifestacija koja pruža mogućnost da se sela između sebe druže i razmenjuju iskustva, prave zajedničke akcije da bi zaživela. To je naša tradicija koju ne smemo zaboraviti - smatra pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, koji dodaje da celo društvo mora da se založi da se ljudi vrate selu, a država to pospeši podsticajnom politikom.Ova manifestacija održava se 50 godina, najpre pod nazivom "Takmičenje sela Srbije", a sada "Susreti sela".

- U proteklih 20 godina izgubili smo dvanaest sela koja su nekada bila pobednici. Zato je cilj ove manifestacije očuvanje tradicije i narodnog stvaralaštva, afirmacija amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva i društveno-ekonomski razvoj sela.

"Susreti sela" je manifestacija koja neguje izvornost, običaje i poetiku kraja - kaže generalni sekretar KPZ Srbije, Živorad Žika Ajdačić.

Susreti sela se odvijaju po propozicijama koje propisuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, pri čemu se ocenjuje godišnja aktivnost sela u razvoju poljoprivredne proizvodnje, obrazovanju i vaspitanju, izgradnji i uređivanju sela i kulturnim aktivnostima.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizovala je u Kragujevcu drugo ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija registrovanih proizvođača.

Ocenjivanje oko 40 prijavljenih registrovanih proizvođača rakija održano je u prostorijama Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj u Sobovici.

U okviru priprema Prvog festivala Šumadijske rakije koji je zakazan za 5. decembar organizovano je ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija koje će biti prezentovane posetiocima.

Na drugom ocenjivanju prijavilo se oko 40 registrovanih proizvođača, a bilo je oko 80 uzoraka ne samo iz Šumadije, već cele Srbije.

U stručnom žiriju bili su najbolji i najpoznatiji eksperti za ocenu kvaliteta jakih alkoholnih pića, a predsednik je bio prof. dr Ninoslav Nikićević.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ osnovna je avgusta 2017. godine u Kragujevcu, uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i

Pomoravlja, sa namerom da se unapredi proizvodnja kvalitetnih prirodnih rakija iz voćnih zasada sa teritorije Šumadije.

Cilj je proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla, a posebno rakije šljivovice.

Priznanja za najbolje rakije biće uručene na svečanom otvaranju Prvog festivala Šumadijske rakije koji će biti održan 5. decembra, kada će biti i prezentovane posetiocima Festivala.

Izvor:http://rtk.co.rs/u-toku-ocenjivanje-kvaliteta-vocnih-rakija-u-kragujevcu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30