Devet srpskih proizvođača visokokvalitetne hrane predstavilo se na jednom od najznačajnijih sajmova u svetu - Speciality Fine & Food Fair u Londonu, od 1. do 3. septembra. Domaće kompanije su po prvi put organizovano izlagale na ovom sajmu hrane u Velikoj Britaniji, pod zajedničkim brendom Serbia Does Speciality Food, a uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Britansko-srpske privredne komore, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Asocijacije za promociju srpske hrane.

- Velika Britanija je treće po veličini tržište prvoklasnih prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji, i peto po veličini u svetu, tako da je veoma važno što su srpska preduzeća uzela učešća na ovom sajmu hrane. Srpski visokokvalitetni proizvodi su sve poznatiji u svetu po svom kvalitetu i sve popularniji na izvoznim tržištima koja posebno cene prirodne i autentične ukuse - rekla je Jadranka Dervišević Kitarić, izvršna direktorka Britansko-srpske privredne komore.

- Imali smo priliku da se iz prve ruke upoznamo s najboljim praksama i predstavimo naše proizvode u sklopu srpskog paviljona. Još je značajnije što smo uspostavili kontakte sa nekim od najvećih maloprodajnih lanaca što će, nadamo se, dovesti do plasmana naših proizvoda u Velikoj Britaniji - izjavila je Sandra Avramovski, osnivač i generalni direktor preduzeća Cold Pressok.

- Međunarodni sajmovi su i dalje od velikog značaja za promociju i plasman srpskih visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Upravo zato smo u toku protekle dve i po godine ulagali napore da stvorimo sve neophodne preduslove za dugoročan rast domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane, uz povećanje njihovog kapaciteta za izvoz - rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

Kompanije koje su izlagale na sajmu su Flora - Ivanjica, Happy Honey - Beograd, Stanišić Bio - Novi Sad, Food Concept - Svilajnac, Cold Pressok - Beograd, Natura Gusto - Paraćin, Bee&Well - Beograd, House of Food - Beograd i JS&O - Novo Miloševo.

Mnoge od ovih kompanijaće biti među 100 izlagača, proizvođača visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona, na predstojećem sajmu hrane Belgrade Food Show, koji se po drugi put održava od 10. do 11. oktobra 2019. godine u Belexpocentru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619872/srpski-proizvodjaci-visokokvalitetne-hrane-predstavili-se-na-prestiznom-sajmu-u-lonodonu

Požeška „Budimka“ još će čekati na novog vlasnika jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca do juče, kada je bio poslednji dan za to, nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30 odsto niža nego u prvom kruguProdaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend „Budimke“, kao i činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nije privukla kompanije koje se su se „dugo vremena unazad ozbiljno figurirale kao budući vlasnici“.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da „Budimka“ bude prodata na taj način.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propao-i-drugi-pokusaj-prodaje-budimke-drzava-racuna-na-neposrednu-pogodbu-s-kupcem/4w7wbmz

Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Od 50 miliona stabala šljive u Srbiji, gotovo milion zasađeno je u opštini Osečina. Zato i ne čudi što je ova voćka u varošici nedaleko od Valjeva njen zaštitni znak, nešto od čega meštani žive i čemu su posvetili i ceo jedan Sajam.Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljive po čoveku – čak 80 stabala. I dok je šljiva sve više, stanovnika je sve manje.

– Imamo četiri do pet hektara šljive, pravimo pekmeze, džemove, slatko, rakiju. Dosta prodamo ovako od kuće i po sajmovima. Ne postoji organizovana neka prodaja jer je teško. Veliki su problemi i ovde kao i u državi i sve to utiče na prodaju – kaže Jovan Vilotić, jedan od pedesetak proizvođača koji su proteklog vikenda izlagali na Sajmu šljive, 14. po redu, koji Osečina organizuje.

Sa suprugom i troje dece živi u selu Dragijevica i nekako se, kako kaže, snalaze.– Ove godine je bio i strašan problem sa radnicima, nema ih dovoljno, a i cena je 2.000 dinara dnevno, a šljiva je 15 dinara i onda se to teško uklapa. Ali živimo, moramo – objašnjava pokazujući na lepo aranžirani štand iza sebe.

Dva su velika problema, kaže Vilotić, jedan važan što mladi odlaze sa sela i drugi što ljudi ne znaju da se ujedine.

– Već početkom godine ljudi su u dugovima, a da smo složni pa da ne beremo, ovako svake godine sve je isto. Stenlej je 15 dinara, „požegača“ 25 dinara, a sve bi trebalo da bude i do 10 i 15 dinara više da bi se isplatilo – navodi Vilotić.

Svaki štand sportske hale u kojoj je Sajam bio smešten je bio savršeno aranžiran. Zanimljiva pakovanja, kreativnost u svakoj teglici, velikoj ili maloj flašici rakije. Čak i u svakom kolaču, a bilo ih je baš dosta. Od šljiva, uglavnom. Cene su raznovrsne, jer sve zavisi od pakovanja, ali najčešće je tegla pekmeza ili džema 300 dinara, a litar rakije 500 dinara.

– Po sajmovima dosta prodamo, ali i preko interneta i kući – kaže Marijana Damjanović iz sela Lopate. Šljivu proizvode na dva hektara, ali imaju i drugog voća. Ipak, najviše se traži sve od šljive – pekmez, džem, slatko i rakija.

U Osečini su izgleda na vreme shvatili koliko je isplativije preraditi šljivu i kupcima ponuditi gotov proizvod. U celoj Srbiji godišnje se preradi i do 600.000 tona ovog voća. U Osečini je to nekih 30.000 tona, od čega dve trećine ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju. Osušena šljiva se proda po višestruko većim cenama, a Osečina je i najveći domaći izvoznik suve šljive. Nekih 600 tona ode za Rusiju, Italiju, Francusku i Poljsku.

Skoro 65 odsto ukupne domaće proizvodnje šljive završi u rakiji. Upravo, to je osnovni proizvod Pauna Srećkovića. Dok stoji iza štanda ima puno posla, malo-malo neko ispije čašicu šljivovice koju je izložio. Stariji gospodin zatražio je još jednu – ako može. Sipao mu je Paun još jednu.

– Od petsto do hiljadu kila – odgovara na naše pitanje koliko je ispeče godišnje. Zadovoljni su, kako kaže, on i baba donekle, dođe im to što se bave šljivom kao dodatak na penzije. Ima dva hektara ili, kako on kaže, „500 drveta“ i najveći deo onoga što uberu ode u rakiju.Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su i NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović, ističe za Danas da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva. „Ideja je da se otvore nova tržišta, da se dovedu kupci iz Evrope, tamo gde nas sada nema i da se naš „stenlej“ pozicionira kao različit proizvod na njihovim tržištima. Ne možemo da ga prodamo kao suvu šljivu, jer Čileanci prodaju suvu šljivu koja je slađa, a jeftinija. Ali možemo da ga prodamo kao dijetalni proizvod, jer ima ubedljivo najviše antioksidanata u sebi i vrlo malo šećera“, navodi Pavlović.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sljiva-sve-vise-stanovnika-sve-manje/

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30